Nenad Krajcer (Berlin)  [ DW ]

30. 04. 2025. 09:34

Šta Srbija i komšiluk mogu da očekuju od Johana Vadepula?

Johan Vadepul (62) je uoči samita Berlinskog procesa za Zapadni Balkan u decembru 2022. rekao da politika prema Balkanu ne smije ostati na nivou simbolike.

„Njemačka vlada tu igra važnu ulogu iz jednostavnog razloga što i Njemačka za zemlje u ovom regionu igra istaknutu ulogu“, rekao je Vadepul tada.

Taj demohrišćanin je, tada još kao predstavnik opozicije, kritikovao kancelara Olafa Šolca zbog pasivne uloge kada su u pitanju odnosi na Balkanu i izrazio nadu da Šolc neće „opet prepustiti agendu francuskom predsjedniku“.

Zapadnobalkanska iskustva

Vadepul sa regionom Zapadnog Balkana povezuje i jednu avanturu, kako je rekao u intervjuu za glasilo Fondacije „Konrad Adenauer“ bliske Demohrišćanima.

On je upravo u organizaciji ove fondacije obišao region automobilom i tako se „iz prve ruke“ upoznao s problemima ljudi koji tamo žive.

Poslednju posjetu regionu Vadepul je obavio početkom aprila kada je na povratku sa sastanka NATO-a u Sjevernoj Makedoniji boravio i u Beogradu.

Srpski predsjednik Aleksandar Vučić tom je prilikom na društvenim mrežama objavio komentar nakon susreta s njemačkim političarem za kog se u tom trenutku tek nagađaloda bi mogao postati novi ministar spoljnih poslova.

„Posebnu pažnju posvetili smo brojnim potencijalima za otvaranje novog poglavlja u odnosima između Srbije i Njemačke, koji igraju važnu ulogu ne samo u sferi bilateralne saradnje, već i u kontekstu ukupnih odnosa u regionu i šire“, napisao je Vučić.

Svoje zanimanje za ovaj dio Evrope Vadepul je pokazao i preuzimanjem vođstva Radne grupe za Zapadni Balkan unutar poslaničkog kluba Demohrišćana u razdoblju od 2008. do 2013. tokom svog prvog poslaničkog mandata.

Sada Demohrićani po prvi put preuzimaju resor spoljnih poslova posle decenija u kojima su ministri dolazili iz redova Liberala, Zelenih i Socijaldemokrata.

Tako će Vadepul moći da upotrebi znanje o regionu i u konkretnom kreiranju njemačke spoljne politike. No, šta analitičari i dobri poznavaoci odnosa Njemačke prema zapadnom Balkanu misle o novom kadru na čelu ministarstva spoljnih poslova?

„Dobar izbor“

Josip Juratović, koji je bio poslanik Socijaldemokrata (SPD) do aktuelnog saziva, u mnogo navrata je sarađivao s Vadepulom u raznim odborima od kojih su mnogi bili vezani isključivo za Zapadni Balkan.

„Po meni je on najbolji izbor iz CDU. Vadepul je iskusan i pragmatičan političar što je upravo u ova turbulentna vremena od velike važnosti. Mislim da će to biti od velike pomoći i Kristijanu Šmitu u BiH“, rekao je Juratović na DW.

On međutim smatra da će Zapadni Balkan pasti u drugi plan, ne zbog eventualnog manjkanja interesa Vadepula, nego zbog globalnih previranja.

„Međunarodna zajednica nije spremna na nagle promjene na Zapadnom Balkanu jer ih trenutno ima previše po svijetu. Tako da će se ubuduće politika prema zapadnom Balkanu nešto tiše sprovoditi. Ali će se sprovoditi“, zaključio je Juratović.

Proširenje nije u prvom planu

Nikola Ksavijeref iz Njemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) smatra da će se u nastupajućem razdoblju Njemačka usredsrediti ne toliko na proces proširenja, koji se prvenstveno tiče zemalja Zapadnog Balkana, koliko na proces stabilizacije EU kako bi neko buduće proširenje uopšte bilo moguće.

„Proširenje kao proces će biti predmet diskusija u Njemačkoj, pogotovo na koji način poboljšati metodologiju ali i pripremiti samu Uniju za apsorbovanje novih članica“, rekao je Ksavijeref za DW.

I Adi Čerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) ne daje mnogo nade zemljama regiona da će Njemačka gurati proces proširenja. „Nova vlada u Berlinu nema ambiciju da gura ubrzano proširenje EU, i u ovom trenutku fokus stavlja na reformu i konsolidaciju EU“, kaže Čerimagić za DW.

Saradnja sa kancelarom

Vadepul je ponovio u nekoliko intervjua da će se koncentrisati na velika žarišta poput Ukrajine, Irana i Bliskog istoka. „To su teme koje me trenutno zaokupljaju“, rekao je Vadeful u jednom razgovoru za DW.

Jedna od najglasnijih zamjerki poslednjoj njemačkoj vladi sastavljenoj od Socijaldemokrata, Liberala i Zelenih je bila i neusklađenost spoljne politike između Kancelarskog ureda i Ministarstva spoljnih poslova.

Uvreženo je mišljenje u Berlinu da se to neće ponoviti s Johanom Vadepulom kao ministrom spoljnih poslova i Fridrihom Mercom kao kancelarom.

Njemački mediji gotovo unisono ponavljaju da je Vadepul „Mercov čovek“, a isto tako ističu i identične stavove kada je u pitanju politika prema glavnim globalnim problemima poput nestabilnih transatlantskih veza.

Nova njemačka uloga

Sličnu procjenu je u razgovoru za DW dao i Jern Flek, iz evropskog centra američkog trusta mozgova Atlantski savjet.

„Nominacija Johana Vadepula za sledećeg njemačkog ministra spoljnih poslova prije svega signalizira da će Njemačka, pod kancelarom Mercom i novom koalicijom, ponovo preuzeti ulogu i ambicije političkog i ekonomskog teškaša.“

„Kao prvi specijalizovani političar i ministar spoljnih poslova CDU u poslednjih nekoliko decenija, Vadepul se prije svega zalaže za pragmatičniji, realpolitički pristup kada je riječ o bezbjednosti i Evropi“, kaže Flek.

Flek pragmatičnost očekuje i u odnosu prema regionu Zapadnog Balkana čemu će doprinjeti i drugi značajni kadar kada je u pitanju spoljna politika, funkcija državnog sekretara za Evropu koju bi trebalo da preuzme Ginter Krihbaum – još jedan demohrišćanski političar koji se intenzivno bavio regionom zapadnog Balkana.

Pragmatizam i za zapadni Balkan

„Zemlje i dinamika Zapadnog Balkana vrlo su poznate teme za Vadepula i njegovog imenovanog državnog sekretara za Evropu Krihbauma. Region može očekivati kontinuiranu posvećenost Vadepula i nove vlade u vezi s izgledima proširenja EU, iako su on i Krihbaum zagovornici 'pristupa zasnovanog na zaslugama', insistiraju na reformama i biće kritični prema ubrzanim postupcima pristupanja“, zaključuje Flek.