Lucija Šulten  [ DW ]

20. 03. 2025. 13:13

Nova odbrambena strategija EU: Evropa želi da se naoruža

„To koliko nam je važna odbrana pokazuje ono koliko u nju ulažemo. A tokom proteklih deset godina nije nam bila mnogo bitna“, rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kalas na predstavljanju nove odbrambene strategije Evropske unije u Briselu. Ovakve preokrete svijet nije vidio od 1945. godine – vrijeme je da djelujemo, dodala je političarka iz Estonije.

Evropska komisija predstavila je takozvanu Bijelu knjigu o odbrambenim sposobnostima EU. Taj strateški dokument ima za cilj da pokaže da EU i njene članice mogu da u odbrambenom smislu do 2030. postanu otpornije. Jedan od glavnih razloga za to je Rusija. U dokumentu se navodi: „Ako Rusiji bude dozvoljeno da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, njene teritorijalne ambicije će nastaviti da se šire. Rusija će ostati fundamentalna pretnja evropskoj bezbjednosti u doglednoj budućnosti.“

Dokument teško da će odvratiti ruskog lidera Vladimira Putina, ako se planovi ne sprovedu, rekao je komesar za odbranu EU Andrijus Kubilijus. Neke evropske obavještajne agencije vjeruju da je vjerovatno da će Rusija do 2030. testirati koliko je NATO posvećen uzajamnoj pomoći do 2030. godine, upozorio je litvanski političar.

Pritom se Bijela knjiga ne odnosi samo na Rusiju, već i na sve agresivniju Kinu, na neizvjesnost na Bliskom istoku izazvanu padom Asadovog režima u Siriji i na situaciju u Gazi. Ukazuje i na dodatne opasnosti od hibridnih prijetnji, kao što su kibernetički napadi i akti sabotaže na infrastrukturi.

Razvijati vojne sposobnosti

Kako bi postala otpornija, Evropska komisija izdvojila je kritične oblasti u kojima države-članice treba da prošire svoje sposobnosti. Pored protivvazdušne, protivraketne odbrane, artiljerijskih sistema i dronova, tu su i vojni transportni kapaciteti. EU ujedno na osnovu te svoje strategije želi da obezbijedi nova sredstva i to u velikom obimu.

Komisija pritom naglašava da su i dalje države-članice te koje su nadležne kada je u pitanju odbrana, ali se želi da se osigura da se postojeći resursi koriste što efikasnije – na primjer kroz zajednički razvoj, proizvodnju i marketing sistema naoružanja. Veliki problem za evropsku odbranu su brojni različiti sistemi naoružanja u državama-članicama, koji nijesu uvijek međusobno kompatibilni.

Finansiranje kroz novo zaduživanje članica EU

Prije dvije nedjelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je svoj plan pod imenom „Ponovno naoružavanje Evrope“ (ReArm Europe). On podrazumijeva izdvajanje 800 milijardi eura za odbranu u narednih nekoliko godina. U tom cilju, dozvoljeno zaduživanje za zemlje-članice EU trebalo bi da bude povećano do 1,5 odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda, što bi trebalo da omogući potrošnju za odbranu do 650 milijardi eura. Sama EU namjerava da svojim članicama stavi na raspolaganje dodatnih 150 milijardi eura u obliku zajmova.

Očekuje se da će neke zemlje EU imati koristi od povoljnih uslova kreditiranja EU. Ta sredstva su namijenjena za podsticanje zajedničke kupovine oružja različitih država EU i njihovih partnera, poput Norveške ili Ukrajine. Dozvoljena je kupovina od kompanija čije je sjedište u EU, odnosno ako je 65 odsto komponenti tog sistema koji se kupuje evropskog porijekla.

Industrija naoružanja pozdravlja te predloge, posebno poziv za više zajedničkih nabavki. Sa stanovišta namjenske industrije, porudžbine s dugoročnom perspektivom važne su za planiranje bezbjednosti, ukazalo je Evropsko udruženje vazduhoplovne, bezbjednosne i odbrambene industrije.

Podrška Ukrajini ostaje centralna tačka

Ključni cilj predloženog dokumenta EU jeste nastavak vojne podrške Ukrajini. U takozvanoj strategiji „bodljikavo prase“ predviđa se naoružavanje Ukrajine do te mjere da ona postane nedodirljiva za agresora.

Ukrajina će ostati na prvoj liniji evropske bezbjednosne i odbrambene politike, navodi se u Bijeloj knjizi. To je „centralna arena na kojoj se određuje kako će izgledati novi svjetski poredak“.

Pored konkretne vojne pomoći, poput dva miliona artiljerijskih granata godišnje ili sistema protivvazdušne odbrane, Ukrajina bi takođe trebalo da bude uključena i u inicijative EU.

Proširiti partnerstva

Promjena uloge SAD odražava se i na Bijelu knjigu. Iako se Sjedinjene Države opisuju kao tradicionalno jak partner, postalo je jasno da one žele da smanje svoju ulogu „primarnog garanta bezbjednosti“. Komesar za odbranu Kubilijus to ponovo opisuje ovako: „450 miliona građana Evropske unije ne bi trebalo da se oslanja na 340 miliona Amerikanaca da bi se branili od 140 miliona Rusa koji ne mogu da pobijede 38 miliona Ukrajinaca.“

Bilateralni dijalog sa SAD biće nastavljen, a saradnja u pojedinim oblastima ojačana. Posebno se želi da se poveća saradnja na bezbjednosnim i odbrambenim pitanjima sa NATO, ali i sa drugim zemljama, poput Indije.

O svim tim predlozima raspravljaće države-članice. I dok konzervativna grupa Evropska narodna partija generalno pozdravlja Bijelu knjigu, liberalna grupa Renew i Zeleni smatraju da nije dovoljno ambiciozna. Poslanica Zelenih Hana Nojman poziva na „stvarnu stratešku nezavisnost“ u pogledu finansiranja. Prema njenom mišljenju, trebalo bi razgovarati i o euroobveznicama – odnosno zajedničkom zaduživanju – kao i o specijalizovanoj evropskoj odbrambenoj banci.

*ovaj članak je najprije objavljen na njemačkom jeziku