Astrid Prange  [ DW ]

14. 03. 2025. 12:10

Moguće primirje u Ukrajini: splet različitih interesa

Nakon sastanka američkih i ukrajinskih predstavnika u Saudijskoj Arabiji, a nakon toga i načelne spremnosti Moskve, postoje nade za privremeni prekid vatre u Ukrajini.

Kakvi su interesi najvažnijih igrača – Rusije, Sjedinjenih Država, Evropske unije i Ukrajine?

Rusija

Ruski predsednik Vladimir Putin uslovljava svoj pristanak na prekid vatre koji su predložile Sjedinjene Države u ratu protiv Ukrajine. Na dugo očekivanoj konferenciji za novinare u četvrtak 13. marta, on je pozvao na trajno, mirno rešenje sukoba, ali nije odustao od maksimalnih zahteva koje je i ranije iznosio.

„Slažemo se s predlogom o prekidu neprijateljstava“, rekao je Putin i ujedno zahvalio predsedniku SAD Donaldu Trampu na njegovoj inicijativi. Ali, kako je dodao, „verujemo da taj prekid treba da bude takav da vodi ka dugoročnom miru i eliminiše osnovne uzroke sukoba“.

Putinov savetnik Jurij Ušakov ranije je izjavio da je predlog o prekidu vatre „preuranjen“. Svako mirovno rešenje mora da uzme u obzir „legitimne interese“ Rusije i ne sme da služi kao „predah za Ukrajinu“, rekao je.

Prema mišljenju stručnjaka, Moskva želi da potisne NATO iz istočne Evrope i poveća svoj uticaj u Ukrajini. „Mislim da nije realno da Rusija pristane na bilo kakav sporazum u kojem Ukrajina ostaje suverena i nezavisna“, ocenjuje za Njujork tajms Janis Kluge, stručnjak za Rusiju iz nemačke Fondacije nauka i politika (SWP). On posebno ukazuje na to da Moskva insistira na novim izborima u Ukrajini.

Takva strategija podrazumeva i uslove koje Rusija nameće za moguće mirovne pregovore, koji podrazumevaju i to da je Moskva već više puta isticala da ne želi da toleriše strane trupe u Ukrajini koje bi obezbeđivale mirovni sporazum. I članstvo Ukrajine u NATO za Moskvu je neprihvatljivo.

Povratak već pripojenih ukrajinskih teritorija takođe je malo verovatan. Štaviše, Putin je krajem februara Trampu ponudio svoj dogovor o eksploataciji prirodnih resursa na okupiranim teritorijama. Rusija je spremna da „sarađuje sa stranim partnerima, pa i sa Amerikancima, u novim regionima“, rekao je Putin u TV-intervjuu.

U Moskvi postoji veliko interesovanje za ukidanje sankcija koje je Zapad uveo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Ekonomski bum u Rusiji, koji je u početku bio podstaknut ratnom ekonomijom, sada je zastao. Prete recesija i inflacija.

SAD

Američki predsednik Donald Tramp želi da se okiti titulom velikog mirotvorca. Nije bio u mogućnosti da održi svoje izborno obećanje da će okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata nakon stupanja na dužnost, ali je ipak uspeo da pojača pritisak na Kijev i Moskvu.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je na sastanku ministara spoljnih poslova G7 u Kanadi da bi bilo „savršeno“ kada bi se sa sastanka poslala poruka da su „SAD učinile nešto dobro za svet“.

Mir bi takođe omogućio Trampu da smanji izdatke za vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini. To se uklapa u njegove planove da smanji američku posvećenost NATO i prisili evropske zemlje da povećaju svoje izdatke za odbranu.

Drugi interes SAD jeste pristup sirovinama. U Ukrajini ima nalazišta fosilnih goriva, a ima i važnih ruda. Međutim, sporazum Ukrajine i SAD o sirovinama za sada je propao, posle skandala u Beloj kući krajem februara. U međuvremenu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ipak pristao da to potpiše.

Stručnjaci strahuju pre svega od nestrpljivosti Trampa da se što pre pohvali nekakvim rezultatima – to jedino može da znači dalekosežne ustupke Putinu.

Evropska unija

Rat u Ukrajini i strah od eskalacije sukoba doveli su do drastičnog povećanja izdataka za odbranu u Evropskoj uniji. Zemlje koje su decenijama bile neutralne, poput Finske i Švedske, ušle su u NATO.

Većina država-članica EU pridružila se ekonomskim sankcijama EU protiv Rusije. „Moramo što više moguće da ojačamo Ukrajinu. Sankcije su sredstvo pritiska“, rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Brisel takođe želi da obuzda rastući uticaj Rusije u Evropi i zato Ukrajini nudi mogućnost pristupanja Evropskoj uniji. Ta zemlja je kandidat za članstvo u EU od juna 2022. godine.

Među zemljama koje imaju simpatije za Moskvom ili sarađuju sa njom su Srbija, zemlja-kandidat za članstvo u EU, kao i zemlje-članice Unije Mađarska i Slovačka. U Rumuniji je Moskva podržala predsedničkog kandidata krajnje desnice Kalina Đorđeskua, ali je nedavno rumunski Ustavni sud potvrdio odluku da se on isključi sa izbora.

Ukrajina

Suočen s ogromnim pritiskom SAD, ukrajinski predsednik Zelenski spreman je na ustupke. Zvanični stav Kijeva donedavno je bio da „ne razgovara sa Putinom“ i da je cilj „povratiti sve teritorije koje je okupirala Rusija, uključujući Krim i istočnu Ukrajinu“.

U međuvremenu, Kijev smatra da je uspeh to što su američka vojna pomoć i razmena obaveštajnih informacija ipak nastavljeni nakon skandala u Beloj kući. U slučaju dogovora, postoji i perspektiva mogućih garancija bezbednosti.

Iako prekid vatre sigurno ne bi podrazumevao povratak okupiranih teritorija, Ukrajina se nada da će dugoročno te teritorije da vrati. Istovremeno, Kijev se oslanja na međunarodnu podršku kako bi ojačao svoju poziciju i obezbedio da se održi pritisak na Rusiju.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku