Sabine Kinkarc  [ DW ]

31. 01. 2025. 06:56

Ispitivanje potvrđuje: Nemci žele manje izbeglica

Sreda 29. januar 2025. ostaće u kolektivnom sećanju u političkoj istoriji Nemačke. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koje zajedno čine najveću opozicionu snagu u Bundestagu, stavile su na glasanje „plan u pet tačaka“ za pooštravanje politike pružanja azila u Nemačkoj. Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Zeleni, koji su formirali manjinsku vladu nakon što se u novembru raspala takozvana „semaforska koalicija“, glasali su protiv, kao i stranka Levice. Samo s glasovima poslanika Liberalno-demokratske stranke (FDP), Demohrišćani ne bi imali većinu za taj svoj predlog.

Alternativa za Nemačku (AfD), čiji su neki delovi i zvanično desničarsko-ekstremistički, je ta koja je Demohrišćanima obezbedila većinu. Fridrih Merc, kandidat CDU/CSU za kancelara, prihvatio je glasove AfD-a. Ključ je, kako je rekao, „učiniti pravu stvar, čak i ako se pogrešni ljudi s njom slažu“.

To kako građani procenjuju Mercove postupke još se ne odražava u aktuelnom istraživanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), jer je ono sprovedeno pre glasanja u Bundestagu. Za to istraživanje koje se redovno sprovodi za javni servis ARD, institut za istraživanje javnog mnjenja infratest-dimap anketirao je 1.336 nemačkih glasača između 27. i 29. januara.

Ali, najkasnije nakon napada nožem u Ašafenburgu, Nemci pokazuju naklonost prema radikalnim promenama u migracionoj politici: 68 odsto ispitanih smatra da bi Nemačka trebalo da prima manje izbeglica. Da bi broj izbeglica trebalo da ostane na sadašnjem nivou, smatra 22 odsto ispitanika. Tri procenta smatra da bi trebalo primiti još više izbeglica.

Kontrolisati granice i odbijati tražioce azila?

Plan Demohrišćana predviđa, između ostalog, „stalne kontrole na granicama“ prema susednim zemljama i „odbijanje svih pokušaja ilegalnog ulaska bez izuzetaka“. To bi trebalo da se odnosi i na tražioce azila. Iako je predlog prihvaćen u Bundestagu, on nema pravno obavezujuću snagu, već je to samo politička izjava o namerama.

Međutim, prema ovom istraživanju, većina Nemaca bi odobrila zahteve Demohrišćana: 67 odsto ispitanika smatra da su stalne granične kontrole dobra ideja, a 57 odsto je za temeljno uskraćivanje ulaska u Nemačku ljudima bez valjanih ulaznih dokumenata – čak i ako su to ljudi koji žele da podnesu zahtev za dobijanje azila.

Da li zahtevi Demohrišćana krše pravo EU?

Nejasno je da li bi takve mere bile u skladu s pravom Evropske unije ili bi ga kršile. Već je bilo kritika na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Varšavi. Načelo otvorenih granica primenjuje se unutar takozvanog šengenskog prostora. Kako bi smanjila neregularno useljavanje u Nemačku, nemačka Savezna policija (koja je odgovorna za granice i saobraćajna čvorišta) od jeseni sprovodi kontrole na svim državnim granicama. To je za sada vremenski ograničeno do marta 2025.

Luksemburg je najavio da će uložiti žalbu Evropskoj komisiji ako Nemačka zatraži da ponovo produži postojeće kontrole. Španija je to takođe kritikovala navodeći da granice u šengenskom prostoru u načelu moraju da ostanu otvorene.

Uprkos stalnim graničnim kontrolama, samo manjina ispitanika u novom istraživanju smatra da Nemačka ima pod kontrolom protok i način na koji izbeglice dolaze u zemlju. Tek svaki deseti ispitanik smatra da vlasti uspešno proveravaju identitet i broj novopridošlih.

Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) uveravala je svoje kolege iz EU da će se Nemačka i dalje oslanjati na evropska rešenja. „Naš glavni prioritet ostaje najbrže moguće sprovođenje zajedničkog pakta EU o azilu i migracijama“, rekla je Fezer u Varšavi. Ona je ujedno pozvala na jedinstven pristup deportacijama na nivou čitave EU. „Neophodan je efikasan sistem povratka na evropskom nivou“, istakla je ministarka.

Većina Nemaca deli isti stav kao i njihova ministarka unutrašnjih poslova. Ali, da će do zajedničkog evropskog rešenja izbegličke krize zaista i doći, s tim računa 61 odsto ispitanih. Samo među pristalicama AfD-a većina podržava nacionalne mere bez obzira prema ostalim članicama.

Loše raspoloženje u Nemačkoj

Tri nedelje pre izbora opšte raspoloženje nemačkih građana očigledno je veoma negativno: 83 odsto njih trenutna situacija u Nemačkoj zabrinjava, dok samo 13 procenata vidi razloga za optimizam. Osim imigracije, birače posebno brine ekonomska situacija. Te dve teme spomenulo je više od četvrtine ispitanika. Dvadeset odsto zabrinuto je zbog oružanih sukoba i ratova u svetu, a 18 odsto zbog pomaka u društvu udesno.

Svaki četvrti ispitani smatra da nijedna stranka u Nemačkoj trenutno ne uliva optimizam. Čak i u trenutno najjaču snagu, Demohrišćane, u anketama veruje samo 23 odsto, a u Fridriha Merca kao mogućeg budućeg kancelara 21 procenat. Kad bi se iduće nedelje birao novi Bundestag, Demohrišćani bi osvojili 30 odsto (-1) glasova. SPD ostaje na istom nivou kao i u prošlom istraživanju, na 15 procenata. Isto toliko bi dobili i Zeleni, što bi bio blagi rast (+1). Alternativa za Nemačku bi dobila 20 odsto, Levica pet, a FDP i novoosnovani jevičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht ne bi uspeli da pređu cenzus za ulazak u Bundestag od pet odsto.

Polovina biračkog tela još je neodlučna

Promene su još uvek moguće, sve do dana izbora 23. februara. Prema ovom ispitivanju, otprilike samo polovina onih s pravom glasa već je donela odluku. Najmanje jedan od pet birača s pravom glasa (21 odsto) kaže da bi mišljenje o tome za koga će da glasa mogao da promeni do dana izbora. Otprilike svaki četvrti (23 odsto) ne želi da glasa ili još nije pokazao nikakvu sklonost prema nekoj od stranaka.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku