Nemanja Rujević (priredio izbor iz štampe)  [ DW ]

24. 01. 2025. 12:50

„Skandalozno je kako u Berlinu ignorišu proteste u Srbiji“

U članku koji je objavio Berliner cajtung, Rotert piše o Srbiji, posebno se osvrćući na litijum u dolini Jadra koji bi trebalo da posluži njemačkoj autoindustriji – barem prema planovima srpskih vlasti i Rio Tinta. Aleksander Rotert se decenijama bavi bivšom Jugoslavijom, a bio je dio raznih diplomatskih misija UN, OEBS-a, EU…

Na početku teksta autor navodi da Registar lobista koji vodi njemački Bundestag pokazuje da konsultantska kuća bivšeg zelenog šefa diplomatije Joške Fišera kao klijenta ima Rio Tinto, a da Ministarstvo privrede vode upravo njemački Zeleni.

Upravo je državna sekretarka tog Ministarstva Franciska Brantner imala važnu ulogu u dilu sa Srbijom. Brantner je kasnije postala i kopredsjednica Zelenih.

Rotert podsjeća na sastanak u julu prošle godine u Beogradu, kada se tamo našao i kancelar Olaf Šolc.

Bez kritika iz Berlina

„Upadljive su bile pohvale Vučića za Brantner, koja je operativno bila vrlo angažovana. To što crpljenje litijuma može da izazove veliku štetu životnoj sredini izgleda da ne mari“, piše u tekstu u Berliner cajtungu.

„Ni Šolc ni Brantner nisu konsultovali protivnike projekta. I niko od njih nije kritikovao sve autoritarnije ponašanje Vučićevog režima kod kuće, i sve agresivnije ponašanje ka spolja“, piše Rotert i ocjenjuje:

„Skandalozno je kako se podržava jedan od poslednjih autokrata Evrope i kako se ignorišu masovni protesti.“

Prema Rotertu, litijumu je dat primat „iako Srbija ne poštuje sankcije EU protiv Rusije“ što je čini „ekonomskom slamkom spasa Moskve u Evropi“.

Litijumski dil – zgoditak u pravo vrijeme

Nakon takve tvrdnje, autor dalje navodi da je u Srbiji „u pripremi“ i zakon „o stranim agentima“ po ugledu na Moskvu. Tu autor očito misli na predloge Aleksandra Vulina, a nakon čega je Vučić demantovao da će takav zakon biti donjet.

U članku se podsjeća i na otkriće da srpske vlasti koriste špijunske softvere protiv aktivista i novinara, da su neki od kritičara na meti prijetnji smrću, te da su, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, „pojačani protesti protiv sveprisutne korupcije i nepotizma“.

„Litijumski dil koji je podstakao Šolc, a sprovela Brantner, u tom je pogledu bio zgoditak u pravo vrijeme za Vučićev režim“, ocjenjuje politikolog.

Rotert dodaje da je u decembru Šolc ugostio Vučića, u istom danu kada je Vučić ponovio da ga u Srbiji ruše spolja, sa Zapada, i da neće služiti strancima.

„Čudnovato je kada u te teorije zavjere ide baš on, koji od EU dobija milijarde evra podrške i u Berlinu biva dvoren kao malo ko drugi“, ocjenjuje Rotert.

„Neće nikakvi ’stranci’ da ruše Vučića, naprotiv, Berlin i Brisel u njemu fatalno vide ’sidro stabilnosti’ u regionu. Ali, njegovim građankama i građanima je dosta da žive u jednoj od poslednjih evropskih autokratija“, mišljenja je Rotert.

„Mogu da rade šta im je volja“

Autor tvrdi da je Beograd tokom 2022. i 2023. godine bio „barem indirektno“ upleten u više napada na Kfor i kosovske snage bezbjednosti, te da „kontinuirano destabilizuje Bosnu“.

„Uprkos svemu kabinet kancelara – za ljubav Vučiću – od maja 2024. blokira prijem Kosova u Savjet Evrope“, navodi Rotert. Berlin je, inače, tu blokadu objasnio time što Priština još nije formirala Zajednicu srpskih opština, što je potpisano prije više od decenije.

Još jedan pokazatelj za Roterta je učešće velike delegacije srpske Vlade na „protivustavnoj paravojnoj paradi“ kojom se obilježava 9. januar kao Dan Republike Srpske.

Podsjeća da je na taj dan 1992. osuđeni ratni zločinac Radovan Karadžić osnovao Republiku Srpsku „i time kamen-temeljac rata u Bosni“, a da današnji predsjednik entiteta Milorad Dodik slijedi plan otcjepljenja i ujedinjenja sa Srbijom.

Citirajući neka upozorenja iz Njemačke i sa Kosova, Rotert piše: „Vučić i Dodik znaju da mogu da rade šta im je volja, sve dok traje litijumski projekat“, kao i da je manjak solidarnosti sa srpskim civilnim društvom „istorijska greška“.