Ivica Petrović  [ DW ]

06. 11. 2024. 07:39

Nepristojna ponuda Aleksandra Vučića

Propagandna mašinerija vlasti počela je da radi već u prvim minutima nakon nesreće u Novom Sadu gdje je poginulo 14 ljudi. Ekspresno se negirala bilo kakva odgovornost za tragičan događaj: prva vijest je bila da nadstrešnica na zgradi Željezničke stanice i nije bila predmet rekonstrukcije, a režimski mediji navodili su brojne tragične događaje i rušenja u stranim zemljama po principu „dešava se svuda“.

Kao po komandi krenulo je spinovanje, optužbe na račun opozicije, i pritom nisu zaboravljeni ni Hrvatska i Bosna i Hercegovina: optužene su da vode „specijalni rat protiv Srbije pomoću ustaških i islamističkih medija“.

Ostavka uz napomenu

Režim u Srbiji takođe je nastavio u starom stilu da sve one koji su pozivali na krivičnu i političku odgovornost optuži da „hoće krv“ i „nečije glave“. To je samo doprinjelo mučnom utisku da će se vlast braniti svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Utisak je samo zacementiran višečasovnim televizijskim monologom predsjednika Srbije Aleksandra Vučića u utorak 4. novembra, kada je poručio da „nudi savjetodavni referendum o njegovom razrešenju – ili možete da me ubijete, jer trećeg nema“.

Ta ponuda nije nova, ali su stručnjaci već upozorili da je takva mogućnost neustavna i da na neki način pokazuje prezir Aleksandra Vučića prema Ustavu Srbije.

Prva politička konsekvenca tragedije u Novom Sadu je ostavka ministra građevine Gorana Vesića. On je podnjeo ostavku uz napomenu kako smatra da „ništa nije kriv“ i „da neće zaboraviti onima koji su tražili njegovu glavu“. Nije poznato kakve dalje planove Vučić ima sa njim, ali bez posla neće dugo biti: vlasnik Pink televizije Željko Mitrović ponudio mu je „da bira visoku menadžersku poziciju u kompaniji Pink“.

Srušen graditeljski imidž

Vlast Aleksandra Vučića je tokom proteklih godina učinila sve da sebe predstavi kao neumorne graditelje, koji svakodnevno rade na nekom velikom infrastrukturnom projektu. Upravo je novosadska tragedija sada ugrozila taj imidž, skreće pažnju za DW politikolog Dejan Bursać:

„Reakcija vlasti je jedna opšta, agresivno-defanziva. Mislim da SNS i Vučić sada imaju jedan konceptualni problem, a to je što su svoj rejting gradili na jednom kultu gradnje. To je zaista prolazilo kod mnogih ljudi, posebno jer su ljudi pamtili neke prošle vlasti gdje je razvoj infrastrukture išao dosta sporije. Sada je čitav taj razvojni koncept apsolutno doveden u pitanje. Ta iluzija je sada srušena, jer se pokazalo da se gradi loše, bez nadzora i pri tome se očito dešavaju koruptivne radnje“, ističe Bursać.

Kako naći krivce?

Advokat Božo Prelević napominje da se „vlast sada brani gomilom netačnih podataka i pokušajem sakrivanja svih ugovora“.

„Argument vlasti da inostrani partneri ne dozvoljavaju da se objelodani vrijednost radova svedoči samo o korupciji. Šta vi uopšte rekonstruišete ako ne znamo šta piše u projektu? Svi oni u vlasti znaju da je razlog za ono što se desilo takođe i nestručnost. Struka je ovdje ubijena i sad se zaista mora utvrditi ko je za to odgovoran. Ali, izvođač je u Kini, nadzor je u Mađarskoj, pa vi sad nađite ko je kriv“, kaže Prelević za DW.

Kako izgurati EXPO?

Koliko je riječ o provokativnoj dramatizaciji ili je predsjednik Srbije ozbiljno zabrinut, tek provukle su se i vijesti da se razmatra odustajanje od projekta EXPO. Malo je vjerovatno da će naprednjački režim odustati od tako lukrativnog projeka, ali je sam Aleksandar Vučić izrazio bojazan da će sada biti teško naći nekoga ko će staviti svoj potpis na razne infrastrukturne projekte.

„Sada je sve stavljeno na kocku“, smatra Dejan Bursać. „Kao da je poruka, nemojte da nas kritikujete zbog ovoga, jer će onda sve otići dođavola. Ali, ako vam se sruši tek renovirana željeznička stanica u drugom po veličini gradu u zemlji, bojim se da stvari već idu dođavola“, napominje naš sagovornik.

Građevinska i narko mafija

Ostavka ministra građevine Gorana Vesića za Božu Prelevića trebalo bi „da bude objektivna odgovornost i to bi trebalo da bude moralni čin – ako ga niko nije na to natjerao. Ali ipak sumnjam da je na to ipak bio natjeran, kaže sagovornik DW i dodaje da je „jasno da postoje klanovi unutar Srpske radikalne stranke i da Srbijom hara građevinska mafija“.

„O građevinskoj mafiji je govorio i sam Aleksandar Vučić. Meni je zanimljivo da on povezuje građevinsku mafiju i narko dilere, a onda govori i da je narko mafija povezana sa stranim državama. Tu se onda postavlja pitanje šta radi država i zašto na to ne reaguje ako ima takva saznanja? I onda, nakon takvih saznanja, predsjednik države kaže da su nemoralni opozicija i građani koji protestuju i traže nečije glave, u trenutku kada bi svi zajedno, prema njegovim riječima, trebalo da se zagrlimo“, ocjenjuje Prelević.

Komentarišući pomenutu ostavku Dejan Bursać primjećuje da se „ovdje miješaju krivica i odgovornost. Odgovoran je onaj ko je politički nadležan za neku situaciju. Isto tako su oni odgovorni kada dođu da se fotografišu na otvaranju stanice. Niko ne kaže da su oni sami zidali stanicu, ali isto tako kao što su odgovorni za fotografisanje, odgovorni su i kada nastane neki problem“, kaže Bursać.

Pošteni izbori nisu opcija

Opozicija i građanski aktivisti već su organizovali nekoliko protesta, poslednji sinoć u Novom Sadu, na kojem su zabilježeni brojni incidenti i sukobi demonstranata i policije. Izvjestan broj okupljenih ispred Gradske kuće u Novom Sadu pokušao je da uđe u taj objekat, a policija je upotrebljavala suzavac.

Tokom večeri u Novi Sad je stigao i Aleksandar Vučić. Došao je, kaže, da pruži moralnu podršku članovima njegove stranke, da najavi borbu protiv narko dilera, ali i da protest opozicije nazove nacističkim i javnost obavesti da tim gradom neće upravljati oni koji mrze Srbiju.

Problem opozicije i njenog reagovanja Božo Prelević vidi u tome što „ona ne uživa kredibilitet. Ona sebe nije predstavila kao alternativu ovoj vlasti. To je posebno postalo vidljivo nakon beogradskih izbora na kojima su uradili samo ono što nisu smjeli, a to je da se podijele“, napominje Prelević.

Nepristojna ponuda Aleksandra Vučića – „ili referendum ili možete da me ubijete“ – po riječima Dejana Bursaća „potpuno je neprimjerena ovoj situaciji“.

„Vučić na taj način sebe stavlja na taj neki oltar žrtve. Čak i da pokušavate da branite od odgovornosti sopstvenu političku opciju, nisam siguran da je ovo primjeren način da se tako nešto radi“, ocjenjuje sagovornik DW.

Božo Prelević primjećuje da u Vučićevoj ponudi „ili referendum ili da me ubijete“ prije svega „ne postoje fer i pošteni izbori“.

„Samo to ne nudi građanima Srbije. Ali, o kakvom referendumu govorimo kada njemu čitava Evropa čestita i kaže da je on elegantnije izveo krađu izbora nego oni u Gruziji. Vučić zato predlaže fudbalsku utakmicu u kojoj je njegov sudija i u kojoj on nema gol, i zna da tu utakmicu ne može da izgubi“, zaključuje Božo Prelević.