Mi.M. [ Mina bussines ]

U Crnoj Gori duboko disfunkcionalna stambena politika

U Crnoj Gori je više od 160 hiljada stanova van funkcije, dok 30 hiljada porodica živi kao podstanari, što pokazuje jasnu sliku duboko disfunkcionalne stambene politike, smatraju u Udruženju podstanara – Moj dom.

„Ove brojke iz posljednjeg popisa stanovništva predstavljaju ne samo porazan odnos između raspoloživih resursa i stvarnih potreba građana, već i jasnu sliku duboko disfunkcionalne stambene politike“, navodi se u saopštenju.

Udruženje podstanara, kako su kazali, već četiri godine vodi kontinuiranu borbu da se glas podstanara čuje i prepozna.

„Kroz medijske istupe, analize i direktnu komunikaciju s institucijama, pokušavamo ukazati na činjenicu da stambena kriza nije apstraktan problem, već svakodnevna realnost za desetine hiljada ljudi“, rekli su iz Udruženja.

U više navrata su, kako su naveli, ukazivali na potrebu hitnog uspostavljanja zvaničnog registra podstanara i iznajmljivača, bez kojeg država nema osnovu za bilo kakvu ozbiljnu politiku u oblasti stanovanja.

„Tržište zakupa je i dalje u ogromnoj mjeri sivo, van svakog nadzora. Podstanari često nemaju nikakvu pravnu zaštitu, a država gubi značajne poreske prihode. I dok se broj podstanara povećava, njihova sigurnost, prava i dostojanstvo ostaju na marginama. Ovakvo stanje nije održivo – ni društveno, ni ekonomski“, smatraju u Udruženju.

Dodatno zabrinjava, kako se navodi, što se najavljuju novi veliki urbanistički i građevinski poduhvati – poput Veljeg brda u Podgorici i drugih luksuznih kompleksa širom Crne Gore – bez garancija da će ti stanovi biti dostupni građanima kojima je stan najpotrebniji.

„Ukoliko se nastavi dosadašnja praksa, rizikujemo da dobijemo još desetine hiljada novih stambenih jedinica koje će završiti kao investiciona nekretnina, sezonski smještaj ili statusni simbol – potpuno izvan domašaja prosječnog građanina. To bi značilo dodatno produbljivanje jaza između potreba i dostupnosti, dok bi stvarni problemi ostali netaknuti“, rekli su iz Udruženja.

Oni su predložili uvođenje registra podstanara i iznajmljivača, zakonsku regulativu o dugoročnom zakupu, subvencije za najugroženije, aktivaciju praznih stanova, kontrolu rasta cijena zakupa, razvoj javnog i socijalnog stanovanja, kao i uključivanje civilnog sektora i građana u planiranje urbanističkih i stambenih politika.

„Stan ne smije biti samo investicija – on mora biti dom. A dokle god desetine hiljada porodica nemaju pristup sigurnom krovu nad glavom, a istovremeno stotine hiljada kvadrata zjape prazni, jasno je da postoji duboki sistemski problem“, navodi se u saopštenju.

Iz Udruženja su upozorili nadležne institucije da planiranje novih stambenih zona bez jasnih kriterijuma dostupnosti i društvene odgovornosti može pogoršati krizu umjesto da je riješi.