Igor Pejović

Andreja Živković: Cilj mi je da se vratim u CG i podijelim svoje znanje

Voljela bih kad bi crnogorski obrazovni sistem više davao studentima da kritički razmišljaju, jer to je ono što nam nedostaje, kazala je u emisiji Mladovanje na Televiziji Crne Gore (TVCG) Podgoričanka Andreja Živković. Iako je već godinama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kaže da joj cilj da se nekada vrati u Crnu Goru i da sa ljudima ovdje podijeli znanje koje je stekla.

Andreja, koja je svoje obrazovanje nakon Podgorice i Škotske nastavila na New York University-u u Abu Dabiju, kaže da je crnogorski “nažalost miljama iza britanskog i sistema obrazovanja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima”.

“Zahvalna sam crnogorskom sistemu obrazovanja za temeljnu količinu znanja u srednjoj školi, ali to je znanje dosta staro i mislim da nijesmo uopšte svjesni novih stvari u oblasti nauke - i društvenih i prirodnih. Naši sistemi dosta prioritizuju učenje napamet i izlaženje na ispite koji zahtijevaju neku količinu bubanja”, kaže Andreja.

Je li ljepše u Emiratima ili u Crnoj Gori...

Posljednjih godina njena adresa je Abu Dabi, pa nas je na početku razgovora zanimalo i gdje ljepše: “Ovo je izuzetno teško pitanje i jedno od prvih koje mi se postavlja kad ljudi saznaju da ne živim u Crnoj Gori. Zavisi, kući su neke stvari ljepše, hrana, prijatelji, porodica, a u Abu Dabiju je moj život, tamo studiram, imam društvo, tamo je moja buduća karijera”.

Prije odlaska u Emirate obrazovala se u internatskoj školi Dollar Academy u Škotskoj, za šta je dobila punu stipenediju. Bilo je, kaže, izuzetno uzbudljivo i teško.

“Preselila sam se sa 17 godina, od 2020. godine dok je bila korona. Neki aspekti su bili teški, bilo je teško navići se, prebaciti se na drugi sistem obrazovanja, ali je bilo vrlo pozitivnih iskustava, upoznala sam ljude sa svih strana svijeta, usavršila engleski jezik, bila je to jedna sjajna odskočna daska za mene”, kaže Andreja.

Sada je na trećoj godini političkih nauka i sociologije na New York Universitiy-u u Abu Dabiju. Oduvijek je, kaže, željela da studira na američkom fakultetu, a ovaj na kojem sada studira poznat je po izvrsnim stipendijama: “To je bilo ključno, morala sam da obezbijedim samofinansiranje za svoje studije. Prijavila sam se, to je inače jedan od tri kampusa NY Universitija, još postoje kampusi u Njujorku i Šangaju. Ta želja da krenem da studiram po američkom sistemu me povukla da odem tamo”.

Na naše pitanje zašto Abu Dabi, a ne recimo Njujork ili Šangaj, odgovara: “Finansije su bile ključ svega toga. U Njujorku je život skup, ne bih mogla dobiti punu stipendiju. Šangaj je isti slučaj. Abu Dabi je jedini pristupačan studentima poput mene sa Balkana”.

Ponosna na sebe i svoj rad

Kaže da jako voli svoj fakultet, jer je jedan od najunikatnijih na svijetu: “Tamo ima ljudi iz 180 zemalja i biti dio te ekipe je nevjerovatan osjećaj. Svakog dana imam priliku da naučiim nešto novo. Ponosna sam na svoj rad i sebe, i sve što je dovelo do mog odlaska tamo”.

Smatra i kako joj je proces prilagođavanja lakše pao od drugih studenata jer joj to nije bio prvi put da se odvoji od porodice: “Sa svojom porodicom imam usklađen sistem komunikacije, imam neke svoje rutine samostalno, pa mi je to dosta olakšalo početak studiranja. Najteže mi je bilo prilagoditi se na to zvanje studenta. To je drugačije nego biti đak, opet si samostalniji, veća je odgovornost koju preuzimaš...”

Zanimalo nas je i pamti li prvi utisak nakon dolaska u Abu Dabi: “Mislim da mi je to jedna simpatična uspomena, prvi put kad sam izašla iz aviona ta pustinjska vrućina. Uvijek sam smatrala da mi u Crnoj Gori znamo šta je vrućina, podgorička ljeta su poznata kao vrela. Ali taj osjećaj vrućine i osjećaj ‘o moj bože ovo je pustinja’. A šira uspomena razgovor sa ljudima iz čitavog svijeta”.

Ljudi u Emiratima nijesu bliski poput nas na Balkanu, a poznato je i da nema fizičkog kontakta prilikom susreta s prijateljima. Evo kako se Andreja navikla na to: “Mislim da je to dosta neobično na početku jer smo svi preplašeni novim pravilima, ali sam u jednom momentu naučila da procijenim kad je nešto OK, a kad ne. To je trebao čitav semestar, ali to je nešto na šta se čovjek navikne”.

A je li zaista tako rigorozno?

“Ne uopšte, mislim, rigoroznije je u nekim formalnijim situacijama, ali na kampusu, na ulici mogu da zagrlim koga god hoću”, kaže Andreja.

U Emiratima otvoreni za drugačije

Andreju smo pitali i jesu li Emiraćani otvoreni i spremni da prihvate ono drugačije što im dolazi sa zapada: “Mislim da su dosta otrvoreni, posebno uzevši u obzir koliko su konzervativni. Ali mislim da ljudi moraju da ih razumiju. Oni su dosta strpljivi s dosta oštrim kritikama o kulturi i društvu”.

Smatra i kako u Abu Dabiju svako ima priliku da donese dio svoje kulture: “Mislim da su mnogo veća odbijanja i neželja da se čuja tuđa strana bila u Škotskoj, čak i na Balkanu pa mislim da su oni dosta strpljivi i tolerantni, a imaju potpuno pravo i da ne budu...”

Andreja kaže i da joj je cilj da se nekada vrati u Crnu Goru, a da li će to biti u narednih deset ili 20 godina, nije mogla da precizira: “Definitivno bih voljela da se vratim i da sa ljudima podijelim znanje koje imam, da pomognem drugima koji žele da steknu slično iskustvo poput mene. Poslije fakulteta bih htjela da ostanem u Emiratima da radim, a onda na postdiplomske u Ameriku”.

Iznenadila se pozitivno, kaže, koliko ljudi znaju gdje je Crna Gora, posebno na kampusu jer nije prva Crnogorka koja je došla: “Međutim, ja sam takođe bila iznenađena koliko ne znam o drugim zemljama. Dešavalo se da neko kaže ‘Ja sam iz X zemlje’, i onda ja budem uz fazonu aha, i onda tražim na guglu. Mi jesmo mala država, i nekad ljudi ne znaju za nas ali to nije unikatna pozicija Crne Gore”.