Гојко Јовановић/Радио Црне Горе

21. 11. 2023. 08:00   >>  08:04

СТУДЕНТИ ЗА РЦГ

У Црној Гори пољопривреда социјална категорија

У црногорску пољопривреду мора се више улагати и ријеч стручњака недовољно се чује, сматрају студенти завршних година Биотехничког факултета у Подгорици.

Иако је одлика младог човјека оптимизам када заврше факултет не чека их посао јер немају стипендију нити од  пољопривредних предузећа, а ни од државе, рекли су  нам будући пољопривредни инжењери.

Студенткиња пете године  пољопривредног факултета у Подгорици Анђела Ајковић из Зете, каже да се у Црној Гори пољопривреда сматра као социјална категорија.

"Наша земља од сјевера до југа има широк спектар могућности за развој аграра али недовољно се користи пољопривредно земљиште. Имала сам прилику да посјетим развијене земље попут Аустрије и Њемачке у којима се пољопривредом баве стручни људи и када упоредим са ситуацијом код нас испада да је пољопривреда социјална категорија што не би требало да буде", каже Ајковић.

Држава је та која треба да покреће и унапређује аграр, сматра Ајковић.

"Држава треба да мотивише пољопривредника субвенцијом како би била одржива, а мора се пазити и коме помоћи да би то била квалитетна инвестиција", рекла је Ајковић.

У Зети је све мање пољопривредника јер, сматра Ајковић, људи одлазе тамо гдје је исплативије.

"Није мали број ни оних који се држе традиционалне производње и кажу да је тако радио њихов отац мада се много тога промијенило", рекла је Ајковић и истакла да  и поред тога што завршава пољопривредни факултет смјер безбиједност хране приликом студентске посјете Управи за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове речено им је да су им потребни само будући ветеринари.

Студенткиња пете године одсјека за воћарство, виноградарство и винарство Јована Јанковић каже да је у нашој земљи све већа заинтересованост за ту област али недовољно се слуша глас тржишта.

"Највећи проблем је што већина винарија има исти приступ  производњи вина. Производи се готого на идентичнан начи и нема оних који хоће да праве другачије вино и тако се истакну на тржишту. Када би производили различита вина можда би и мање увозили", каже Јанковић.

На питање да ли будућег стручњака чека посао Јанковић нам је казала да код већине студената завршне године влада страх да неће имати запослење.

Студент пољопривреде Александар Бањевић из Биоча када заврши факултет вратиће се на своје имање у мјесту Биоче.

"Одувијек ме занимала пољопривреда и покушачу да унаприједим плантажу пелима и проширим производњу на друге гране пољопривреде. Бројна имања су запуштена  и пандемија короне показала је да се треба враћати селу", рекао је Бањевић.

Студент  четврте године сточарства Сава Лучић, каже да је у његовој Пиви, последњих година унапређена  пољопривредна производња.

"Комотно могу да кажем да су услови за развој много бољи сада него прије пет година,  повећане су субвенције, лакши је и откуп, а у плужинској општини доста је урађено и на сеоској инфраструктури", рекао је Лучић.

Један од разлога зашто је у Пиви данас мање стада него раније, Лучић, каже да је то што су затворена нека предузећа, међу којима и Фабрика електрода и млади људи одлазе за послом.

Шансу за развој села будући пољопривредни инжењер види и у сеоском туризму и то поткрепљује ситуацијом у родном крају.

Студенти  позивају  потрошаче у Црној Гори да купују домаће пољопривредне производе јер, како кажу, само тако чувамо своју привреду.