М.М.

29. 09. 2023. 09:40   >>  09:45

У ЦРНОЈ ГОРИ

Oд болести срца годишње оболи више од 1.000 особа

Подаци Института за јавно здравље Црне Горе показују да у Црној Гори од акутног коронарног синдрома (АКС) акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис годишње оболијева више од 1.000 особа које су најчешће у радно-активној доби, те компликације бивају усложњене економским импликацијама (компонентама).

Обиљежавање Свјетског дана срца има за циљ да укаже популацији да и поред тога што су обољења срца и крвних судова превентабилног карактера и даље представљају основни узрок оболијевања и пријевременог умирања.

"Ове болести односе 17,9 милиона живота сваке године и учествују са 31 одсто у структури свих смртних случајева у свијету. У Европи, према процјенама Свјетске здравствене организације, болести срца и крвних судова учествују са преко 50 одсто у укупном морталитету, а од тога половина умире од акутног коронарног синдрома", саопштили су из Института за јавно здравље ИЈЗ.

Наводе да у Европи, према процјенама Свјетске здравствене организације, болести срца и крвних судова учествују са преко 50 одсто у укупном морталитету, а од тога половина умире од акутног коронарног синдрома.

“Према последњим доступним подацима Регистра акутног коронарног синдрома број случајева оболијевања од ове болести износио је 1420. Полна дистрибуција обољелих указује на већу заступљеност мушкараца у структури оболијевања од АКС, јер подаци показују да је пријављено 892 случаја АКС мушког пола (63 одсто) и 528 случајева АКС женског пола (37 одсто)”, поручују у саопштењу. 

Број умрлих од АКС износио је 214, при чему је скоро два пута више умрло особа мушког пола (63,6 одсто) у односу на особе женског пола (36,4 одсто). Највише умрлих, њих 75,2 одсто, припадало је старосној групи изнад 65 година. Основни узрок смрти је код 95,8 одсто особа био акутни инфаркт миокарда, док је 4,2 одсто умрло од нестабилне ангине пекторис.

“Кардиоваскуларне болести (КВБ) клинички се манифестују, најчешће у средњем и старијем животном добу, након много година нездравог начина живота (нездрава исхрана, физичка неактивност, употреба дувана, штетна употреба алкохола) и присуства фактора ризика (повишена вриједност масноће у крви, повишен крвни притисак, повишена вриједност шећера у крви, прекомјерна тежина)”, напомињу у ИЈЗ.

Међутим, додају, све чешће се ова обољења евидентирају и код припадника популације млађе животне доби.

“Доказано је да престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, конзумирање више воћа и поврћа, редовна физичка активност и избјегавање штетне употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести. Кључну улогу за мотивисање људи да усвоје и одрже здраво понашање имају здравствене политике које би биле усмјерене на стварање повољног окружења које би подржало избор здравих животних стилова. Срце је једини орган који можемо чути и осјетити. Оно је први и посљедњи знак живота. Једна је од ријетких ствари која има потенцијал да уједини све нас као људе. Ово је прилика да сви застану и размисле како најбоље да искористе срце за човјечанство, за природу и за себе”, истакли су из ИЈЗ.

Широм свијета широко варира приступ лијечењу и подршци за болести срца и крвних судова. Преко 75 одсто смртних случајева од кардиоваскуларних болести се дешава у земљама са ниским и средњим приходима, али приступ лијечењу може бити проблем било гдје. Укључујуц́и се у глобалне догађаје као што је Свјетски дан срца, као и локалне активности, оснажени смо да ширимо свијест и помажемо да се промијени живот читавог човјечанства.

“Загађење ваздуха је одговорно за 25 одсто свих смртних случајева од КВБ, односећи седам милиона људских живота годишње. Свако од нас може допринијети здравијој планети на свој начин, било да се ради о непосреднијим радњама попут ходања или вожње бицикла умјесто путовања аутомобилом или дугорочнијим напорима, као што је подршка унапређењу мјера о чистом ваздуху и заштити животне средине”, истичу из ИЈЗЦГ. 

Стрес може удвостручити ризик од срчаног удара. Вјежбање, медитација и довољно квалитетног сна помажу у смањењу нивоа стреса. Одупируц́и се штетним утицајима и лошим навикама које изазивају стрес, можемо максимално повец́ати здравље нашег срца.

“Институт за јавно здравље Црне Горе подржаће Свјетски дан срца промовисањем овог догађаја на Сајму медицине кроз кључне поруке као и на свом сајту и путем друштвених мрежа. Изазивамо вас да, бар на овај дан ходате, трчите или возите бицикл у вашем граду рутом која би била у облику срца. Коју год удаљеност да пређете, сваки корак је важан за здравље вашег срца”, закључују у саопштењу.