М.М.

30. 08. 2023. 15:21   >>  15:21

ОДРЖАН САСТАНАК

Прeдставнице НВО са Милатовићем о депортацији избјеглица

На данашњем састанку са предсједником Црне Горе Јаковом Милатовићем, представнице невладиних организација Акција за људска права (ХРА), Теа Горјанц Прелевић, Центар за грађанско образовање (ЦГО), Далиборка Уљаревић и Тамара Милаш, и Центар за женско и мировно образовање АНИМА, Ервина Дабижиновић, затражиле су од њега да искористи свој утицај да се у Херцег Новом подигне спомен обиљежје, а на државном нивоу успостави Дан сјећања на жртве депортације босанско-херцеговачких избјеглица из Црне Горе 1992. године.

Састанку је присуствовао и Ален Бајровић, чији је отац Осман незаконито ухапшен у својој кући у Бијелој и депортован заједно са осталима. Његови посмртни остаци, као и посмртни остаци многих других депортованих избјеглица, до данас нијесу пронађени.

"Услијед Депортације смртно су страдале најмање 54 особе и данас, на Међународни дан несталих особа, апелујемо на надлежне да коначно почну дјеловати у правцу успостављања правде за породице које ни након три деценије не знају гдје се налазе посмртни остаци њихових најближих. Предсједник Милатовић је изразио посебно интересовање за личну и породичну причу Бајровића", наводе у саопштењу из НВО. 

Невладине организације ХРА, ЦГО и АНИМА се упорно залажу за меморијализацију жртава овог ратног злочина још од 2011. године, када су заједно са тадашњим истраживачем кршења људских права Александром Сашом Зековићем, држави први пут упутиле ове иницијативе, пошто су и породице жртава из Босне и Херцеговине изразиле жељу за спомен обиљежјем.

"Очекујемо да предсједник Црне Горе Јаков Милатовић направи историјски важан корак и активно подржи ове иницијативе. Подсјећамо да су прошле, односно 2022. године, по први пут, меморијалном окупљању у Херцег Новом присуствовали министри из Владе Црне Горе - министар унутрашњих послова Филип Аџић, министар правде Марко Ковач, министар рада и социјалног старања Адмир Адровић, и министар без портфеља Адријан Вуксановић, као и директор Управе полиције Зоран Брђанин", истичу у саопштењу. 

Тада су, како кажу, послије 30 година, чланови породица жртава први пут чули извињење званичника полиције и министарства унутрашњих послова због незаконитог хапшења и изручивања избјеглица војсци Српске Републике БиХ.

Тиме је, додају, испуњена и једна од три иницијативе за које су се више од деценије залагале ХРА, ЦГО, АНИМА и Александар Зековић.

"Министар унутрашњих послова, Филип Аџић, тада је јавно подржао преостале двије иницијативе невладиних организација да се на мјесту окупљања подигне спомен обиљежје и обиљежи дан сјећања на жртве овог ратног злочина. Међутим, до данас немамо повратну информацију што је Аџић урадио да своја обећања испуни", иситчу у саопштењу. 

Такође, како кажу, Скупштина општине Херцег Нови је иницијативу за подизање спомен обиљежја жртвама депортације само једном ставила на гласање, и то у јуну 2015. године на приједлог Драгана Шимрака из СДП-а. За иницијативу је гласало само троје одборника, Милица Берберовић (СДП) Драган Шимрак (СДП) и Јована Шијаковић (Избор).

"Ове 2023. године, обиљежавању 31. годишњице злочина Депортације присуствовали су предсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић и његов савјетник Ђорђе Радуловић, министар правде Марко Ковач, министар рада и социјалног старања Адмир Адровић, потпредсједник Владе за регионални развој и министар капиталних инвестиција Ервин Ибрахимовић (предсједник Бошњачке странке), државни секретар у Министарству унутрашњих послова Мерсудин Гредић, в.д. начелник Центра безбједности у Херцег Новом Слободан Ђокић, и државни секретар у Министарству одбране Крсто Перовић. Присутан је био и менаџер општине Херцег Нови, Душан Вукић", поручују представнице НВО. 

Званичници Владе су, како су казале,  новинарима поред осталог саопштили „да Црна Гора више не бјежи од прошлости већ се суочава са њом“.

"Очекујемо да Црна Гора подизањем споменика и успостављањем Дана сјећања ода дужну почаст невиним жртвама злочина Депортације, и тако јасно искаже опредјељење да више никада не допусти да се било ко лишава слободе и препушта смртној опасности само због своје етничке или вјерске припадности", закључују у саопштењу.