ПР центар [ Р.Б. ]

06. 06. 2023. 18:34   >>  18:34

ЛИЦЕНЦИРАЊЕ УСЛУГА

Вријеме за реформу у области социјалне и дјечје заштите

У Црној Гори је сазрело вријеме за свеобухватну реформу у области социјалне и дјечије заштите, у оквиру које је потребно прецизније утврдити надлежности институција кад је у питању лиценцирање услуга из тих области. То је саопштено на другом панелу „Изазови у процесу лиценцирања услуга социјалне и дјечије заштите у Црној Гори“ одржаног у оквиру конференције “Да ли су услуге социјалне и дјечије заштите доступне особама с инвалидитетом у Црној Гори”, коју је организовао Савез слијепих Црне Горе (ССЦГ).

Директор Завода за социјалну и дјечију заштиту, Милош Ристић је, говорећи о законској регулативи, рекао да су кључни Закон о социјалној и дјечијој заштити и три правилника.

„То су правилници о акредитацији програма обуке, правилник о стручним пословима и правилник о лиценцирању стручних радника“, навео је Ристић.

Поручио је да ће Завод пружити сву стручну и логистичку подршку да се акредитује што више програма обуке.

„Нико не може да акредитује програм обуке, да га реализује и да схвати шта су суштински проблеми, без они људи који су у директном раду са корисницима“, истакао је Ристић.

Рекао је да тренутно има 103 активна програма обуке, наводећи да је од тог броја НВО сектор акредитовао 56.

„Видим проблем у Закону о социјалној и дјечијој заштити. Закон, када је рађен, није пропознао нове профиле стручних радника који се појављују на нашем тржишту. То законски морамо да пратимо. Измјеном закона проширићемо дијапазон људи који ће моћи да добијају лиценце“, навео је Ристић.

Извршни директор Савеза слијепих Црне Горе, Горан Мацановић, оцијенио је да је сазрело вријеме за свеобухватну реформу у области социјалне и дјечије заштите.

„У овом тренутном систему акценат бих ставио на јасније утврђивање надлежности институција кад је у питању лиценцирање услуга. Један од корака који је неопходан је утврђивање стандарда за конкретну услугу“, навео је Мацановић.

Указао је да је искуство показало да не постоји јасна надлежност институција ко ради на развоју стандарда.

 

Указао је да су организације особа с инвалидитетом принуђене да лиценцирају услуге.

Извршна директорица Удружења младих са хендикепом Црне Горе, Марина Вујачић, казала је да црногорско законодавство, јавне политике и пракса нису засновани на оном што прописује Конвенција УН-а о правима ОСИ.

„Дуго година тражимо измјене и допуне Закона о социјалној и дјечијој заштити на начин који би подразумијевао реформу. Сматрам да компезаторна права, по основу инвалидитета, према којим су се требали тумачити и дефинисати право на личну инвалиднину и додатак за помоћ не би требало да се налазе у том закону или не на овакав начин на који је то дефинисано“, навела је Вујачић.

Истакла је да је партиципација за услуге из социјалне и дјечије заштите за њу прихватљива у оном тренутку кад држава буде испуњавала своју обавезу процјене трошкова насталих због инвалидитета, „а то значи директни и индиректни трошкови због препрека са којима се ОСИ суочавају“.

„Пошто се слабо и јако мало разумију који су то индиректни трошкови, у директне трошкове би била неприступачност и све оно што ограничава учешће ОСИ у друштву равноправно са другима, док би се индиректни односили на нешто додатно, као што је на примјер чињеница да многе ОСИ због препрека у друштву немају адекватан систем образовања. Самим тим ни запослења, па ни прихода, због чега не могу имати адекватан животни стандард“, навела је Вујачић.

Поручила је да је неприхватљива партиципација која се процијењује само и искључиво на основу нечијих прихода.

 

Мацановић је на крају панела позвао Владу, Министарство рада и социјалног старања и све институције да у подршци ОСИ, кроз лиценцирање, финансирање и увођење сервиса подршке у систем дјечије и социјалне заштите, не виде трошак државе и буџета, већ да у ОСИ виде снажан људски капитал од кога друштво може да има доста користи.