[ Мина/М.Л.Б. ]

29. 05. 2023. 17:50   >>  17:49

ИСТРАЖИВАЊЕ

Око 90% инфицираних крије свој ХИВ статус

У Црној Гори више од половине ХИВ инфицираних не зна да ли су њихови медицинки записи чувани повјерљиво, док 26 одсто вјерује да нијесу, показало је истраживање Црногорске фондације за ХИВ и вирусне хепатитисе.

Комуниколог и психолог Радоје Церовић је, представљајући налазе истраживања, навео да је висок степен интернализоване стигме међу ХИВ позитивним особама.

Према његовим ријечима, 69,8 одсто испитаника одговорило да је добило подршку од људи са којима су блиски након што сазнали њихов ХИВ статутус, док 10,8 одсто није добило.

“На питање да ли су били искључени из друштвеног окупљања или активности због ХИВ статуса, 92,2 одсто испитаника је одговорило да није, док је 5,8 одсто одговорило да јесте, али не у периоду од посљедних 12 мјесеци”, рекао је Церовић, преноси ПР Центар.

Како је навео, на питање да ли су људи (изузев породице) правили дикриминаторне коментаре или трачеве због ХИВ статуса, скоро 80 одсто је одговорило да није, 15 одсто да није нико у претходних 12 мјесеци.

Церовић је казао да је пет одсто трпјело негативне коменатаре и трачеве у посљедних 12 мјесеци.

“Скоро 90 одсто испитаника је тешко да каже свој ХИВ статус, док њих 54 одсто осјећа стид јер је ХИВ позитивно”, казао је Церовић.

Он је истакао и да 90,6 одсто испитаника крије свој ХИВ статус, док свега 9,4 одсто не крије.

“Образложења која смо добили на питање зашто крију свој ХИВ статус су били да то раде због стигме и неосвијешћености друштва, али и због тога што осјећају кривицу јер су били неопрезни”, рекао је Церовић.

Према његовим ријечима, на питање да ли је тестирање на ХИВ био њихов избор, 70,6 одсто је одговорило да јесте, док је њих 76,3 одсто одговорило да је страх од реакције других утицао на то да одгоде тестирање.

“Искуства која су навели испитаници јесу да су им одласци по упуте о дом здравља велико оптерећене и да је потребно развити сигурнији и повјерљиви систем подршке за ХИВ људе”, навео је Церовић.

На питање да ли су медицински записи о ХИВ статусу чувани повјерљиво, 55,4 одсто испитаника је одговорило да не зна, 26,6 одсто да је очигледно да нијесу повјерљиво чувани, а 18 одсто да је сигурно да су повјерљиво чувани.

“61,8 одсто не зна да ли постоје закони који штите људе које живе са ХИВ-ом од дискриминације, 32,4 одсто зна да постоје, док 5,8 одсто мисли да не уопште не постоје”, истакао је Церовић.

Према његовим ријечима, препорука је креирање сигурног простора у ком би ХИВ позитивне особе могле да траже подршку и подијеле своја искуства.

Препорука је, како је казао, формирање радне групе која би се састојала од стручне јавности, представника владиног и невладиног сектора, као и других експерата који би дефинисали стратегију за доношење даљих закона и политика које би побољшале положај ХИВ позитивних особа.

Он је истакао да је потребно заједничко дјеловање доносилаца политика, здравствених радника, цивилног друштва и шире заједнице како би се створило окружење које се заснива на поштовању, инклузивности и недискриминацији према особама које живе с ХИВ-ом.

Доктор социјалне медицине Александра Марјановић казала је да су Институту за јавно здравље води регистар о ХИВ инфицираним и сви пацијенти који су отркривени су у том регистру.

“Има људи који не знају да имају ХИВ и које нијесу свјесни сопственог ризика. Такве особе не перципирају своје понашање као ризично и просто због тога не долазе да се тестирају”, упозорила је Марјановић.

Оно што кажу званични извјештај, како је истакла, јесте да у Црној Гори тренутно има око 450 особа ХИВ инфицираних.

Извршни директор те фондације Борис Вуксановић поручио је да због стигамтизације и дискриминације неопходно подизање нивоа свијести о људским правима и слободама особа инфицираних ХИВ-ом.

Како је рекао, потребно је и терапијско описмењавање пацијената, рад на континуираној едукацији здравствених радника и радника у помагачким професијама, а све у циљу ставарања сигурног окружења у коме би особе са ХИВ-ом могле да раде и живе.

“Особе које су ХИВ инфициране срећу се са стигмом и у здравственим инстутуцијама што додатно отежава њихов положај и оставља могућност пружања неадекватне заштите или чак избјегавања лијечења у циљу очувања тајности ХИВ статуса”, рекао је Вуксановић.

Дипломирани психолог и психотерапеут Ал Амар Кашић казао је да се у Фондацији организација рада психолога састоји из три цјелине, и то: група подршке, индивидуалне сеансе и едукативни семинари и конференције.

Према његовим ријечима, статистика из прошле године је показала да 42 одсто испитаника никада не осјећа мир и спокој, 28 одсто да су увијек потиштени, док се 42 одсто увијек осјећа анкциозно.

“Потребно је инвестирати у промоцију менталног здравља и добростања кроз примарну превенцију, организовати више семинара и радионица за кориснике и за стручне помагаче, наставити са програмима који
пружају психолошко савјетовање и психотерапију и спроводити редовна истраживања и објављивати резултате”, рекао је Кашић.

Истраживање је спроведено у сарадњи „Цоммуницатион Стратегиес & Цонсултинг доо“, Института за јавно здравље и Црногорске фондације за ХИВ и вирусне хепатитисе на основу методологије развијене од стране ГНП+.