К. Ј. [ PR centar ]

05. 05. 2023. 16:41   >>  16:41

ЕВРОПСКИ ДАН САМОСТАЛНОГ ЖИВОТА

У институцијама не постоји услуга превода на знаковном језику

У црногорским институцијама не постоји услуга превода на знаковном језику нити кадрови који су обучени да га користе, саопштила је извршна директорица Удружења младих са хендикепом Црне Горе (УМХЦГ) Марина Вујачић.

 УМХЦГ је, поводом обиљежавања 5. маја - Европског дана самосталног живота, организовао догађај на Тргу независности у Подгорици, гдје је и приказао промотивне видео поруке које су снимљене у оквиру једног од пројеката те организације.

Вујачић је казала је да ће поруке са данашњег догађаја доћи, нажалост, до малог броја људи, јер велики број њих није у прилици да добије информације у приступачном формату, нити да научи знаковни језик.

“Једна једина емисија која постоји у Црној Гори на знаковном језику је кратки дневник у којем се информације сврставају на такав начин да су многе од ирелевантне у односу на вријеме трајања”, казала је Вујачић, преноси ПР Центар.

Према њеним ријечима, у Закону о социјалној дјечијој заштити постоји услуга која се зове тумачење на гестовном језику, које никада није заживјело у пракси.

“Добила сам информацију да Министарство рада и социјалног старања планира да је избрише. Ваљда нешто што се не спроводи треба избрисати, а не учинити све да би се то спровело у пракси”, рекла је Вујачић.

Подсјетила је да су више пута свим владама упућивали иницијативу за усвајање закона о знаковном језику, као језику у службеној употреби, јер је, како је додала, Црна Гора једина држава у региону која нема тај закон.

“Није да нам је фалило искуства, упоредне праксе и знања да се такво законско рјешење донесе, али очигледно да овој држави фали воље и спремности да се преузме одговорност за једну популацију која је заиста запостављена и принуђени су да се једни на друге само ослањају и буду једни другима подршка”, казала је Вујачић.

Она је поручила и да у Црној Гори не постоје обуке за учење знаковног језика, нити је држава икада стипендирала његово учење у земљама у којима га је могуће научити.

Вујачић је казала да се овогодишњи догађај разликује од свих претходних по томе што никога из Владе нијесу звали да говори.

“Нијесмо јер су имали довољно времена да ураде макар једну позитивну ствар по којој ћемо их памтити, а памтићемно их по томе што нијесу формирали Савјет за права особа с инвалидитетом, и што су укинули Директорат за заштиту од дискриминације лица са инвалидитетом“, навела је Вујачић.

Предсједник Удружења параплегичара Цетиње Дејан Тмушић рекао је да је велики проблем комуникација са институцијама система које немају услугу превода на знаковном језику, нити постоји кадрови који су обучени да га корист.

Он је навео да је велики проблем што медицинске установе немају знаковни језик, а постоје чак и љекари који кажу да пацијенти са ошетећим слухом не сарађују са њима.

“Није то због тога што не желе да сарађују, већ зато што нема тумача који би требало да олакша комуникацију између пацијента и љекара”, казао је Тмушић.

Он је рекао да је знаковни језик научио од родитеља, а гледајући њихово искуство увидио је са колико се баријера особе које имају оштећење слуха на дневном нивоу суочавајау и колико су друштво и институције несензибилисани.

“Видио сам и колико мало имамо стрпљења и не желимо баш ни да покушамо да им помогнемо и учинимо њихову свакодневницу у функционисање лакшим”, сматра Тмушић.