Туфик Софтић

19. 04. 2023. 06:52   >>  06:52 1

МИГРАЦИЈЕ

Више Петњичана живи у иностранству него у свом завичају

Док из локалне управе у Петњици тврде да су миграцијски трендови и исељавање становника на подручју Бихора ублажени добијањем статуса општине, подаци са терена, па и излазност на изборима која не достиже ни педесет процената, говоре супротно.

Према последњим подацима, више Петњичана живи у иностранству него у свом завичају. Иако тај простор обухвата површину од 173 колометра квадратна са 28 насеља, према попису уз 2011. године, петњичка општина је бројала 6.713 становника, док је данас тај број знатно мањи.

Из локалне управе кажу да је поновним успостављањем општине Петњица прије десет година тренд исељавања у доброј мјери ублажен и да вјерују да се локално становништво додатним улагањима може задржати да остане да живи у свом завичају.

“Проблем исељавања са сјевера Црне Горе, па самим тим и са подручја Петњице, је вишедеценијски. Бројни фактори су утицали на то, а прије свека свеукупна запостављеност ових крајева. Тако смо најизраженија исељавања имали у периоду док је Петњица била сведена на мјесну заједницу. Поновним успостављањем административног центра дошло је до упошљавања одређеног броја људи и инсталирања и административних и других капцитеа чиме је тај негативни тренд у ублажен” – кажу у локалној управи.

Они ситичу да је успостављањем општине дошло и до јачања пољопривредне производње и других развојних грана чиме је отворен додатни број радних мјеста.

“То само по себи говори да смо ми у локалној управи, уз одређену помоћ, државних органа дали велики допринос да створимо боље услове за живот у цијелом крају. Међутим, држава мора да да снажнију подршку неразвијеним подручјима каква је Петњица да би по овом питању имали позитивније резултате” – сматрају у Општини Петњица.

И предсједник мјесне заједнице Савин Бор Сенад Растодер тврди да је након поновног добијања стратуса општине народ почео да размишља о задржавању у завичају.

“Села на сјеверу Црне Горе, па и она која су близа граду, полако остају пуста. На сву срећу то није случај са Савиним Бором, иако се ради о мјесту које је преко 30 километра удаљено од Берана. Тачно је да ни ово село нијесу заобишла исељавања локалног становништа, али то није толико изражено као у неким другим срединама. Томе су свакако допринијеле стимулативне мјере које су усмјерене ка сектору сточарства, али и чињеница да је Петњица поново постала општина” – наводи Растодер.

Из петњичке дијаспоре истичу да држава мора више пажње да посвети подручју Петњице и да уважи сугестије исељеника које се тичу отварања производних и дригих капацитета.

“Неопходно је предузети одговарајуће мјере како би се ефикасније зауставила изражена миграција становништава, а ту прује свега мислимо на отварање радних мјеста. За тако нешто није довољна само помоћ дијаспоре. Ту држава мора да одигра главну улогу, на начин што ће опредјељивати знатно више средстава за реализацију капиталних пројеката и отварање производних погона. Припадници старијих генерација су отишли за иностранства због тешке економске ситуације која је владала у завичају. Сада то исто добрим дијело раде млади Петњичани. Међутим, ми из удружења у дијаспори, како појединачно тако и заједнички, спремни смо да уложимо свој капитал на подручју Бихора и отворимо нова радна мјеста. Тако заједнички можемо да дођемо да ситуације да више аутобуса из иностранства долази у Петњицу, него што одлази”, поручују представници петњичке дијаспоре.

Из локалне управе указују да се у Петњици у последње вријеме у токи године склопи око 50 бракова.

"Забрињавајуће је то што поједини брачни парови који склопе брак одмах одлазе у иностранство, или у неке развијеније средине у Црној Гори. Такође, није добро што имамо и већи број умрлих од броја рођених. Миграциона кретања смањила су и број ученика у образовним установама, али охрабрује ситуација да се број првака у послењих неколико година није значајно смањио, јер имамо одређени број младих породичних људи који су се упослили у локалној управи и у неким другим установама. Такође, модернизација саобраћајне и друге инфраструктуре позитивно је утицала да имамо и оне који не желе да напусте свој завичај” – кажу у локалној управи.

Ипак, да миграција становништва на подручју Бихора и даље имају забрињавајући или алармантан карактер, показала је и изузетно мала излазност бирача на посљедњим локалним изборима у том градићу, прије двије године. Од укупно 6.264 уписана бирача право гласа тада је искористило свега њих 2.865 или процентално изражено 45,78 одсто. Слично је било и на недавно одржаним предсједничким изборима.

Ова чињеница је посљедица тога да скоро половина бирача живи ван Петњице, од чега, по расположивим подацима, највише у западноевропским земљама.

У Петњици не можете сипати гориво јер нема бензинске пумпе. Најближа је у Беранама. За Беране сточари морају ићи и за потребе ветеринарских услуга, јер у Петњици нема ветеринарске станице. У Петњици нема још много чега другог што би евентуално неког из Луксембурга, гдје живи још једна Петњица, натјерало или навело макар и на помисао да се врати у родни крај.

Петнаест или мјесец дана љети, и то је то.

Истина је и да је читав сјевер у истом проблему, али су размјере миграција на подручју Бихора попримиле карактер елементарне непогоде, и нигдје друго нису изражене као овдје.