А.М. [ Мина ]

04. 02. 2023. 11:15   >>  11:10

ИЈЗ

Превенција кључна компонента и најисплативија дугорочна стратегија

Превенција је кључна компонента и најисплативија дугорочна стратегија свих програма усмјерених на смањење учесталости оболијевања и умирања од малигних болести, саопштено је из Института за јавно здравље (ИЈЗ).

Из ИЈЗ-а су, поводом Свјетског дана борбе против малигних болести, казали да процјене показују да се 40 одсто тих болести може избјећи практиковањем здравих стилова живота.

Како су рекли, једна трећина малигних болести има боље исходе лијечења уколико се дијагностикује у раној фази болести и лијечење започне на вријеме.

Из ИЈЗ-а су подсјетили да су у Црној Гори успостављена три организована скрининг програма, чији је циљ рано откривање премалигних и малигних промјена, а што омогућава правовремено лијечење и боље исходе болести.

Како су навели, на националном нивоу спроводе се скрининг програми рака грлића материце и дебелог цријева.

Из ИЈЗ-а су казали да се скрининг програм рака дојке спроводи, за сада, у четири општине - Подгорици, Даниловграду, Колашину и на Цетињу.

Они су подсјетили да је прошле године у Црној Гори успостављен програм ХПВ вакцинације, веома важна мјера примарне превенције.

Вакцина, како су навели из ИЈЗ-а, штити од девет типова ХПВ-а, међу којима су ХПВ типови 16 и 18, који су најзначајни фактор ризика за настанак рака грлића материце.

Они су казали да малигне болести, послије кардиоваскуларних, заузумају друго мјесто по броју оболијевања и умирања становништва у свијету и да представљају растући јавноздравствени проблем.

На то, како су додали из ИЈЗ-а, указују и процјене Свјетске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину.

Из ИЈЗ-а су навели да је током те године регистровано око десет милиона смртних случајева од малигних тумора свих локализација, док је 19,3 милиона особа обољело од неког облика рака.

Како је саопштено, процењује се и да ће се 75 одсто свих пријевремених смртних исхода од рака у свијету до 2030. године и даље регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама.

Наводи се да су водеће локализације рака у оболијевању и умирању рак плућа, дојке и дебелог цријева.

Те три врсте рака, како су казали из ИЈЗ-а, чине заједно једну трећину новообољелих и умрлих особа од рака у свијету.

„Посматрано према полу, рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца - 14,3 одсто свих нових случајева рака“, наводи се у саопштењу.

Из ИЈЗ-а су рекли да затим слиједе рак простате и рак дебелог цријева.

Они су казали да је рак дојке најчешће дијагностикован малигни тумор код жена, да чини 24,5 одсто свих новооткривених случајева рака и да је водећи узрок смрти од рака код жена.

Слиједе га, како су навели, рак плућа, дебелог цријева и грлића материце.

Из ИЈЗ-а су казали да је циљ обиљежавања Свјетског дана борбе против малигних болести да се пруже информације о заступљености малигних болести и значају уједињавања свих учесника, од појединаца, организација, здравствених институција преко креатора и доносиоца здравствених политка, у предузимању заједничких акција у процесу превенције, благовременог откривања, лијечења малигних болести и пружању палијативне његе.

„Растући тренд оболијевања од малигних тумора, на глобалном нивоу, повезан је са продужењем очекиваног трајања живота, порастом броја становника уз негативан утицај познатих фактора ризика - употреба дуванских производа, неправилна исхрана и висок индекс тјелесне масе, повећана употреба алкохола, физичка неактивност, загађеност ваздуха“, каже се у саопштењу.

Осим тога, како се наводи, око 13 одсто малигних болести у свијету повезано је са хроничним (канцерогеним) инфекцијама.

Из ИЈЗ-а су рекли да хепатитис Б и Ц вирус повећавају ризик развоја рака јетре, ХПВ рака грлића материце, а Хелицобацтер пyлори рака желуца.

Они су казали да је у Црној Гори, према процјени Свјетске здравствене организације из 2020. године, било 3.184 нових случајева обољелих од малигних болести.

Из ИЈЗ-а су рекли да, слично као у осталим земљама у развоју, становништво Црне Горе најчешће оболијева од рака плућа, дојке, дебелог цријева, мокраћне бешике и простате.

„Посматрано по полу, мушкарци најчешће оболијевају од рака плућа (18,7 одсто), а затим слиједе рак дебелог цријева (11,3 одсто), рак простате (осам одсто) и рак бешике (6,7 одсто)“, каже се у саопштењу.

Наводи се да жене најчешће оболијевају од рака дојке (25,6 одсто), рака дебелог цријева (9,3 одсто), плућа (8,5 одсто), грлића материце (7,6 одсто).

„Када је у питању старосна доб, малигне болести су најучесталије у доби од 50 до 64 године“, додаје се у саопштењу.

Из ИЈЗ-а су казали да се оптерећење друштва малигним болестима може смањити свакодневним практиковањем здравих стилова живота и примјеном постојећих стратегија превенције заснованих на доказима да око 30 одсто и 50 одсто карцинома може бити спријечено.

„Као и раним откривањем малигних болести - редовни превентивни прегледи и учествовањем у скрининг програмима, и одговарајућим правовременим лијечењем и његом пацијената који имају рак“, каже се у саопштењу.

Из ИЈЗ-а су рекли да правовремена и тачна дијагноза малигне болести омогућава успјешније и ефикасније лијечење, које обично укључује радиотерапију, хемотерапију и/или операцију.

Примарни циљ је, како су казали, излијечити рак или значајно продужити живот обољелих особа.

Како су навели, веома значајна је и физичка, психосоцијална подршка и палијативно збрињавање у терминалним стадијумима рака чиме се значајно унапређује квалитет живота тим особама.

„Када се открију на вријеме и лијече у складу са најбољом праксом, поједини типови малигних болести, као што су рак дојке, грлића материце, орални карцином и колоректални карцином, имају високу стопу изљечења“, каже се у саопштењу.

Из ИЈЗ-а су рекли да је палијативно збрињавање значајан приступ за ублажавање симптома малигне болести и побољшање квалитета живота пацијентима, као и њиховим породицама.

„Нарочито је потребан у узнапредовалим стадијумима малигне болести када су мале шансе за излијечење“, казали су из Института.