Друштво

Ана Поповић, ТВЦГ

06. 10. 2022. 06:56   >>  07:01 1

ЉЕКАРИ УКAЗУЈУ НА ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ

У Црној Гори без регистра обољелих од карцинома дојки

У ружичастом октобру бавимо се карциномом дојке - темом, која с разлогом забрињава жене, и болешћу која је изљечива, уколико се открије на вријеме. Но, у Црној Гори не постоји посебан регистар обољелих од те болести, а Регистар малигних обољења у Институту за јавно здравље одавно није ажуриран.

У ружичастом октобру бавимо се карциномом дојке - темом, која с разлогом забрињава жене, и болешћу која је изљечива, уколико се открије на вријеме. Но, у Црној Гори не постоји посебан регистар обољелих од те болести, а Регистар малигних обољења у Институту за јавно здравље одавно није ажуриран.

"Кад мене неко пита да ли је сад више младих пацијенткиња него раније, ја не знам шта да кажем", истиче Небојша Црногорац, специјалиста грудне хирургије и онкологије КЦЦГ.

Овако је доктор Црногорац описао доступност података о броју обољелих од карцинома дојке у нашој земљи. Црна Гора тренутно нема регистар тог обољења, а његово постојање, каже Црногорац, једно је од најважнијих онколошких питања.

"Подаци за регистар су као једна добра детективска прича, из разних извора се скупљају, није то само Институт за онкологију или Хируршка клиника, Патологија, то је један озбиљан тим, на томе треба да се ради", казао је Црногорац.

Због тога су подаци којим Клинички центар и Институт за онкологију располажу само дио слагалице.

"Вјероватно је да 70 до 80 процената пацијената пролази кроз Институт и КЦЦГ, многе се лијече ван Црне Горе, док ви саберете те податке, немамо податке о умирању, не знамо колико наше пацијенткиње живе", наглашава љекар.

Ништа бољим подацима не располажу ни у Регистру малигних неоплазми Института за јавно здравље.

Посљедњи доступни су из 2013, укључујући и канцер дојки.

Како каже др Рајко Страхиња, те године је било доста младих жена, већ од 45 одсто пораст оболијевања, највише оболи од 60 до 65 године живота, а преминуло је 127 жена и три мушкараца", каже Страхиња.

Прикупљање података у Регистру посебно отежава недостатак кадра.

"Ако се има на уму да постоји само један запослени у Регистру, а 10 годину то сам ја, онда је то одговор због чега немамо податке за 2018. и 2019. годину. Данас ја радим на подацима из 2014. године", објашњава Страхиња.

Стање отежава и то што се не поштује увијек законска обавеза љекара да сваку особу којој је дијагностикован малигнитет пријави Регистру, објашњава доктор Страхиња.

Да се то мора промијенити показује податак да од хроничних незаразних болести у нашој земљи премине 95 одсто људи.

"Од свих умрлих, 27 умре од рака, што говори колико је значајан проблем за државу и приоритет у ствари", каже Страхиња.

Регистар представља важну институцију која треба да обезбиједи квалитетне податке о свим новообољелим и новоумрлим на основу којих би доносиоци одлука требало да воде здравствену политику, сматрају наши саговорници.

Вјерују да су водећи људи у здравству свјесни овог проблема и да ће бити ријешен.

Пратите нас на

Коментари 1

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије