Kaine Piri  [ BBC ]

30. 10. 2025. 17:38   >>  21:10

Tutankamonovo blago prvi put pred posetiocima Velikog egipatskog muzeja

Pet hiljada predmeta iz Tutankamonove grobnice, među kojima i oni koje javnost do sada nije videla, biće prvi put zajedno izloženi u Velikom egipatskom muzeju, čija je izgradnja koštala 1,2 milijarde dolara i koji će egiptologiju dati u ruke Egipćanima.

Izgrađen u blizini Velikih piramida u Gizi, poslednjeg sačuvanog čuda drevnog sveta, dugo iščekivani Veliki egipatski muzej konačno otvara vrata posetiocima.

U kompleksu, koji se prostire na 120 ari (oko 0,5 kvadratnih kilometara), dvostruko većoj površini od pariskog Luvra, biće izloženo između 70.000 i 100.000 predmeta, među kojima i do sada neviđeno blago iz grobnice faraona Tutankamona.

Muzej je najavljen 2002. godine i otvaranje je prvobitno planirano 2012. godine, ali je više puta odlagano zbog troškova, političkih previranja, pandemije korona virusa, i sukoba u regionu.

Ovaj megaprojekat je koštao oko 1,2 milijarde dolara, a većina sredstava obezbeđena je zajmovima Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA).

• Monah iz Srbije i svetsko dešifrovanje indskog pisma
• Ela al-Šamahi o BBC seriji Čovek: 'Da razumemo ko smo i odakle potičemo'
• Otkriveni skeleti rimskih vojnika u masovnoj grobnici u Osijeku

Zemlja misterije i znanja

Muzej, koji je predsednik vlade Mustafa Madbuli nazvao egipatskim „poklonom svetu", treba da istakne značaj i uticaj egipatske kulture, ali i da podstakne oporavak posrnule ekonomije.

„Drevni Egipat očarava svakoga", kaže profesorka Salima Ikram sa Univerziteta u Kairu.

„Čak su i Grci, Rimljani i Feničani smatrali Egipat zemljom misterije i znanja".

Cilj muzeja je da ponovo poveže današnje Egipćane sa njihovim nasleđem.

„To će probuditi ogroman nacionalni ponos i učiniti da se drevni Egipat još više utkа u svakodnevni život i nacionalni identitet svakog Egipćana", dodaje profesorka Ikram.

Na otvaranju, zakazanom za 1. novembar ove godine, očekuje se prisustvo oko 60 svetskih lidera, među kojima treba da budu nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer i kralj Filip of Belgije.

Dan otvaranja će biti državni praznik.

Događaj će se prenositi uživo na TikToku i na velikim ekranima na trgovima.

Tutankamonov povratak kući

Tutankamon očarava svet još od 1922. godine kada je britanski egiptolog Hauard Karter otkrio njegovu zaboravljenu grobnicu.

Sada, posle decenija tokom kojih su bili izlagani u muzejima širom sveta, Tutankamonova zlatna maska, presto i više od 5.000 dragocenosti koje su pokopane sa njim, od kojih mnoge javnost nikada nije videla, biće prvi put zajedno izloženi.

„Biće spektakularno videti celokupno blago iz Tutankamonove grobnice na jednom mestu", kaže profesorka Ikram.

„Verujem da će većina turističkih tura pažnju usmeriti na Tutankamonove galerije, a ostatak muzeja će ostati za istinske ljubitelje umetnosti, arheologije i istorije", kaže dr Kembel Prajs, kustos egipatske i sudanske zbirke Muzeja Mančestera, koji je već obišao Veliki egipatski muzej.

„Glavne galerije su podjednako zadivljujuće i svakom eksponatu je ostavljeno dovoljno prostora da 'diše'.

„Bio sam veoma zadovoljan, i dirnut do suza".

Pored Tutankamonovog blaga izloženi su i mnogi drugi značajni predmeti, među kojima je impozantna statua Ramzesa II, stara više od 3.200 godina, koja sada dočekuje posetioce u glavnoj dvorani muzeja.

Ova statua, kao i mnoge druge dragocenosti koje datiraju čak iz 7000. godine pre nove ere, ima uzbudljivu istoriju.

Više od pola veka je krasila prostor ispred glavne železničke stanice u Kairu, a u muzej je premeštana posle svečane povorke gradskim ulicama.

Posebno mesto u muzeju zauzima i Sunčev brod faraona Keopsa, pogrebna lađa stara 4.600 godina, koja spada među najstarije i najbolje očuvane brodove na svetu.

Vraćanje egipatskog nasleđa u ruke Egipćana

Za Zahija Havasa, arheologa koji govori bez ustezanja i koga često nazivaju „egipatski Indijana Džons", otvaranje muzeja znači mnogo više od samog izlaganja drevnog blaga.

To je, kaže on, iskaz meke moći i način da se egipatsko nasleđe vrati u ruke Egipćana.

„Došlo je vreme da mi sami postanemo naučnici sopstvenih spomenika", ističe Havas.

„U Dolini kraljeva pronađene su 64 kraljevske grobnice, a nijednu od njih nije iskopao Egipćanin".

Većinu velikih znamenitosti u Egiptu, među kojima je i Tutankamonovu grobnicu, otkrili su strani arheolozi, ističe Havas.

Zato već decenijama insistira da Egipćani moraju da predvode proučavanje i očuvanje sopstvene baštine, što je odredio kao njegovu životnu misiju.

Direktor Uprave za starine u Luksoru, dr Abdelgafar Vagdi, saglasan je da je otvaranje muzeja važan korak u tom pravcu.

„Od 2002. godine, egiptologija u Egiptu je ušla u novu, dinamičnu fazu", kaže on.

„Sve je izraženiji osećaj da je to vlasništvo Egipta, a egipatski naučnici i konzervatori sada vode mnoga značajna iskopavanja i projekte očuvanja kulturne baštine".

Iako je muzej zamišljen kao mesto za sve Egipćane, cena ulaznica je nekima previsoka.

Ulaznica za odrasle Egipćane košta 200 egipatskih funti (oko četiri dolara), što je oko šest puta manje od cene za strane posetioce koja iznosi 1.200 funti (oko 25 dolara), ali je i dalje preskupa za mnoge lokalne porodice.

„Ne možete da se brinete samo o mrtvima, morate vodite računa i o živima“, kaže profesorka Ikram.

„Ovo je muzej za sve, mada je ulaznica malo skupa za neke Egipćane".

Nova era arheologije

Za Zahija Havasa, otvaranje Velikog egipatskog muzeja nije samo način da se sačuva prošlost, već i prilika da se obezbedi budućnost Egipta kao središta arheoloških otkrića.

Pored veličanstvenih galerija, u kompleksu se nalaze i neke od najsavremenijih laboratorija za konzervaciju i istraživanja u regionu – prostore u kojima će egipatski i međunarodni timovi nastaviti da proučavaju, restauriraju i otkrivaju nova blaga u narednim decenijama.

„Trenutno radim iskopavanja u Luksoru, Dolini kraljeva i Sakari", kaže Havas.

„Do sada smo otkrili samo 30 odsto naših spomenika, a još 70 odsto leži pod peskom".

I dok muzej otvara njegove ogromne dvorane za posetioce, velika egipatska blaga i dalje se skrivaju ispod pustinje, a nova era egipatske arheologije tek počinje.

Dodatno izveštavanje: BBC arapski servis

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Tutankamonova grobnica - misterija koja traje
• Veliko otkriće: Egipatski „Zlatni grad" star 3.000 godina
• Naučnici su možda rešili misteriju egipatskih piramida
• Život u ruševinama: Ljudi su se vratili u Pompeju posle erupcije
• Ostaci rimskih vojnih utvrđenja na istoku Hrvatske
• Kako je izgledalo 'Dedinje' u vreme Rimskog carstva