Друштво

Т.Г. [ Мина ]

18. 09. 2022. 12:38   >>  12:35

ЈОВАНОВИЋ ИСТАКАО

"Дезинформације велики проблем за демократске процесе"

Наративи из пропагандистичких кругова Kремља нашли су пут у Црној Гори кроз неке домаће и медије из региона, казао је Милан Јовановић из Дигиталног форензичког центра Атлантског савеза и упозорио да дезинформације представљају велики проблем за демократске процесе.

Jовановић је у подкасту агенције МИНА рекао да одређени медији служе као пропагандна гласила Kремља.

Он је навео да је Црна Гора постала „интересантна“ Русији 2015. и 2016. године, а преломне тачке су позивница за чланство у НАТО, избори 2016. и само чланство у Сјеверноатлантском савезу.

Ту се, како је казао Јовановић, свједочило великом интензивирању напора руских медија да у негативном контексту извјештавају не само о НАТО, Западу, већ и Црној Гори.

„Сјећам се прилога са руске државне телевизије гдје су људе који говоре руски језик, а из Црне Горе су, представљали као туристе, који наводно за њихову телевизију говоре како су угрожени, како су плаже прљаве. Радило се на дискредитацији Црне Горе и њене туристичке понуде“, додао је Јовановић.

"То што у Црној Гори не постоји регистровани званични руски медији не умањује утицај руске медијске пропаганде" 

Према његовим ријечима, то што у Црној Гори не постоји регистровани званични руски медији, као што је Руссиа Тодаy (РТ) или Спутњик, не умањује домете и утицај руске медијске пропаганде.

„Гдје се за извођење радова користе локални проксији, у првом плану ИН4С и Борба, који годинама у континуитету представљају РТ и Спутњик на домаћем језику и служе као продужена рука њиховог дјеловања“, казао је Јовановић.

Он је рекао да не треба ићи даље од рата у Украјини и указао на информације које се пласирају преко домаћих портала, а синхронизоване су са оним што је званични став Москве - да се рат не назива ратом или инвазијом, већ специјалном војном операцијом, да се тврди да Русија помаже Украјини да се ослободи од нацизма.

„Дакле, сви они наративи који су гурани из пропагандистичких кругова Kремља су нашли свој пут у Црној Гори кроз домаће, али и медије из региона, таблоиде, који су и те како читани међу одређеним циљним групама у Црној Гори“, навео је Јовановић.

"Углавном се пропагира позитивна слика Русије"

Он је додао да се углавном пропагира позитивна слика Русије, Русија као алтернатива Западу и критиковање Запада.

„Имамо податке да је један од портала који сам помињао трећи најчитанији у Црној Гори. Ако имамо да такво извјештавање обилује сензационализмом, дезинформацијама, лажним вијестима, а трећи је најчитанији портал, онда мислим да смо у озбиљном проблему“, казао је Јовановић.

Kако је рекао, утицај Русије у Црној Гори није нов, иако се актуелизовао посљедњих година.

„До првих трвења и отклона Црне Горе долази 2012. године, када је Црна Гора, односно Министарство одбране одбило руски захтјев да Лука Бар послужи као лука коју ће Русија моћи да користи за сидрење, али и репарацију својих бродова“, навео је Јовановић.

Он је казао да је већ ту послата јасна порука Русији да Црна Гора жели да се окрене Западу.

Kако је рекао Јовановић, касније је та порука постала много јаснија, након што се Црна Гора солидарисала са Европском унијом (ЕУ) по питању источне Украјине, и добијања позивнице за чланство у НАТО.

„Долазимо до чланства у НАТО, гдје руски утицај не само да није ослабио, већ је њихово присуство појачано, кроз разне канале“, навео је Јовановић.

"Русија је путем дискредитације Црне Горе покушала да дискредитује и сам НАТО"

Према његовим ријечима, Русија је путем дискредитације Црне Горе покушала да дискредитује и сам НАТО.

Јовановић је казао да је тешко квантификовати колики је утицај Русије, али да није занемарљив, поготово након смјене власти 2020. године када су, како је рекао, доминантно проруске струје чиниле извршну власт и биле већина у парламенту.

„Наравно не треба заборавити ни велики број лојалиста који се кадрирао по дубини, и на тај начин се радило на потпуној промјени спољнополитичког курса Црне Горе“, додао је Јовановић.

Према његовим ријечима, оно што Русија покушава да уради не испољава се само кроз рад политичких структура, то је само један канал.

„Постоје и параполитичке организације, невладина удружења, одређени медији који служе као пропагандна гласила Kремља и на крају имамо вјерску организацију Српску православну цркву (СПЦ), која је доминантно одредила исход избора 2020. године, али касније и састав те владе“, казао је Јовановић.

Он је рекао да потврда утицаја СПЦ на ширење руског утицаја долази са високе адресе, из Европског парламента, који је 9. марта усвојио резолуцију о страним уплитањима у демократске процесе.

У тој резолуцији се, како је навео Јовановић, између осталог, помиње и улога СПЦ на ширење руског утицаја у региону.

„Од свих тих канала ширења руског утицаја, које сам помињао на почетку, мислим да не постоји јаснији и очигледнији од религијске компоненте СПЦ“, казао је Јовановић.

"Политички инжењеринг СПЦ у Црној Гори није само резултирао смјеном власти 2020. године, већ и формирањем 42. владе"

Према његовим ријечима, политички инжењеринг СПЦ у Црној Гори није само резултирао смјеном власти 2020. године, већ и формирањем 42. владе.

Говорећи о појму меке моћи, који је први пут употријебио идејни творац теорије неолиберализма Џозеф Нај и дефинисао га као способност да се добије оно што се жели путем привлачности, а не присилом, Јовановић је казао да тај концепт добија потпуно нове обрисе у руском спољнополитичком дјеловању у односу на оригинални.

„Зато што се у оквиру бројних публикација и документа спољне политике, објављених за вријеме првог и другог мандата Владимира Путина, настављају праксе свега онога што је схватано као мека моћ совјетских времена, од коришћења шпијунаже, подмићивања, мијешања у унутрашње ствари других држава ненасилним путем, путем финансирања наводно културних пројеката, отварањем медијских кућа у интересантним земљама“, навео је Јовановић.

Он је додао да су бројни аналитичари, који се баве истраживањем Русије на глобалном плану, сагласни да концепт меке моћи у случају те државе треба преименовати и називају га „оштра моћ“.

Западни Балкан, како је казао Јовановић, карактеришу бројне подјеле и неразјашњена питања из прошлости, која и данас оптерећују друштва.

„Оно од чега се ми дан данас не можемо ослободити и одбранити представља јако добар терен за ширење дезинфорамција, односно остваривање геополитичких интереса разних актера. Не мислим само на Русију, постоји ту низ других актера“, рекао је Јовановић.

Он је навео да Русија свих ових година, кроз разне канале дјеловања, покушава да омета и успори евроатланстске интеграције држава Западног Балкана.

"Русија жели да се позиционира као алтернатива евроатлантским интеграцијама"

Јовановић је нагласио да Русија жели да се позиционира као алтернатива евроатлантским интеграцијама, на политичком, безбједносном и економском плану.

Та држава, како је оцијенио, користи незадовољство грађана региона спорим и отегнутим процесом европских интеграција.

Јовановић сматра да ће ниво укључености Сједињених Америчких Држава и ЕУ доминатно одредити даљу динамику свега што се буде дешавало у државама региона.

Он је упозорио да су дезинформације посљедњих неколико година на глобалном ниову постале велики проблем за бројне демократске процесе, у најширем смислу те ријечи, поготово на друштвеним мрежама, гдје је познато којом брзином протичу информације или дезинформације.

„То нужно доноси бројне поларизације унутра друштва и негдје вуче са собом пад повјерења у медије, али и пораст мизогиног и говора мржње у јавном простору. То смо опет свједоци и не треба ићи даље од Црне Горе“, казао је Јовановић.

Он је појаснио да су кампање дезинформација, чији је циљ утицај на јавно мњење, прије свега окренуте потребама и предрасудама циљане публике.

„Ако им се пласира оно што желе да чују, јако је лако креирати то јавно мњење и усмјерити га на одређено дјеловање, на крају крајева усмјерити га на изборима, заокруживањем пожељног кандидата или пожељне опције“, навео је Јовановић.

Он је казао да се дошло у ситуацију да се јавно мњење користи као оруђе напада једне државе на другу, посредством најчешће друштвених мрежа, али и традиционалних медија.

Говорећи о развијености система заштите од сајбер напада, Јовановић је рекао да је у анализи урађеној за потребе Стратегије сајбер сигурности у Црној Гори за период од ове до 2026. године указано су највеће слабости недостатак стручног кадра, новца за реализацију стратегије, опреме и свијести о значају сајбер сигурности.

То, како је навео, довољно говори о позицији Црне Горе, али ни друге државе региона нијесу у бољој позицији.

„Оно што све мучи је недостатак стручног кадра, који иде из јавног у приватни сектор, у којем су много боље плаћени. Мучи их такође недостатак сарадње“, додао је Јовановић.

"Потребна едукација људи из јавног сектора, не неке напредне обуке"

Он је поручио да је потребна едукација људи из јавног сектора, не неке напредне обуке, али барем везано за основне ствари, што је и предвиђено новом стратегијом.

Јовановић је, говорећи о најновијем сајбер нападу на Црну Гору, рекао да надлежне институције, у сарадњи са приватним сектором, треба чим се ситуација разријеши да раде на едукацији и подизању свијести не само о медијској, већ и дигиталној писмености.

„То што користимо Фејсбук и друге друштвене мреже и знамо да се дописујемо, шаљемо слике једни другима, не значи да знамо да их користимо“, додао је Јовановић.

Kако је навео, који год актери спроводили коју год кампању дезинформисања, са којим год циљем, њихови начини ђеловања стално еволуирају.

„Оно што стагнира и не помјера се са мртве тачке јесте свијест не само грађана о том проблему, него кључних доносилаца одлука“, сматра Јовановић.

Према његовим ријечима, то отвара пут за континуирано уплитање трећих страна.

„Чини ми се да се дешава да се доносиоци одлука превише баве питањима од секундарног значаја, која поларизује друштво, а не стварима попут ових о којима говоримо“, навео је Јовановић.

"Уплитање трећих земаља могу да потпуно преокрену јавно мњење на супротну страну"

Kако је казао, уплитање трећих земаља и дезинформационе кампање могу не само да успоре европске интеграције Црне Горе, већ да потпуно преокрену јавно мњење на супротну страну и преоријентишу Црну Гору са Запада на Исток.

„Тада можемо доћи у проблем као НАТО чланица“, нагласио је Јовановић.

Он је поручио да је потребно радити на подизању свијести о тим проблемима.

„Гдје ћемо кроз формално образовање и школски систем моћи да разговарамо са дјецом од најранијег узраста о томе зашто су опасне дезинформације, говор мржње и зашто је важно да то не испољавамо на друштвеним мрежама“, навео је Јовановић.

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије