Туфик Софтић

17. 04. 2023. 06:57   >>  06:57 2

ОДЗВАЊА ПРАЗНИНА

Пропадају старе сеоске школе у Горњем Полимљу

Велики број оронулих и напуштених сеских сколских објеката у Горњем Полимљу, грађених у вријеме бивше Југославије, или и раније, свједочи о одумирању сјевера као најсиромашније црногорске регије и незаустављивом процесу одлива становништва. Зграда старе школе у мјесту Крушево, надомак Мурине, слика је и прилика државне небриге. Становници села Улотине у више наврата тражили да нађе могућност за њену санацију, али се то није десило ни до данашњих дана.

Они подсјећају да тај руинирани и напуштени објекат, смјештен поред регионалног пута Андријевица – Плав већ дуги низ година одаје ружну слику. Није било тако давно када је и ту владао жагор између часова.

Расположиви подаци указују да је школа у Крушеву, као једна од најстаријих државних школа у Црној Гори, основана још 1882. године и да је скоро читаво једно стољеће представљала културно образовни центар читавог краја. Прије 30 година, реконструкцијом пута Андријевица-Мурино-Плав, школа из Крушева је измјештена у новосаграђени објекат у Улотини, чиме је практично озваничен крај просвјетитељске мисије старе зграде.

Од тада школска зграда у Крушеву је остављена на милост и немилост зубу времена.

"У више наврата смо указивали да школа на Крушеву због свог просвјетитељског значаја представља својеврстан културно-историјски споменик. Истицали смо да је та зграда дуги низ година препуштена константном пропадању и да би овај објекат требало да се сврста под посебну пажњу Министарства просвјете и Министарства културе, како би се извршила њена детаљна санација“, каже професор Војо Шошкић.

Он подсјећа да је школа на Крушеву некада радила у двије смјене и да су наставу изводила четири учитеља.

Шошкић сматра да би било најприхватљивије да се зграда бивше школе на Крушеву поправи и претвори у неку врсту музеја.

"Предлажем да се изврши санација постојеће зграде на начин што би се претворила у неку врсту етно музеја у којем би се, између осталог, одржавали културно забавни програми. За тако нешто нијесу потребна нека нарочита средства. Зато се искрено надамо да ће славни историјат школе на Крушеву заинтересовати и ширу заједницу и да ће се изнаћи могућност за поправку оронулог објекта, јер је оставио неизбрисиви траг у историји просвјетитељства“, сматра Шошкић.

Зубу времена препуштена је одавно и школска зграда у шекуларском селу Ћетковићи, удаљеном од Берана петнаест километара.

Мјештани подсјећају да се овај објекат из године у годину све више урушава, иако је у њему наставу некад похађало и до педесет ђака.

"Школски објекат у Ћетковићима је некада био пун ученика. У тој згради је био и стан за учитеља, док је њен приземни дио кориштен за окупљања и разне активности мјештана. Међутим, како су године пролазиле народ је све више одлазио. Ништа значајније није урађено у правцу стварања бољих услова за живот у Шекулару“, прича мјештанин овог села Веско Давидовић.

Према његовим ријечима, ту су остали да живе још само најупорнији, иако и они свјесни да ће ово село убрзо остати пусто и да ће умјесто ученичке граје, загосподарити ледена тишина.

"Упоредо са исељавањем народа дошло је и до урушавања школске зграде и њеног затварања. Послије свега остале су само зидине некадашње школе и сјећања оних који су ту стицала прва знања“, каже Давидовић. 

Да села и у андријевичкој општини остају без становника свједочи оронула школска зграда у Кутима. И ова школа удаљена је од вароши свега десетак, петнаест километара. А као да је на крају свијета.

Мјештани причају да су миграције и стални одлив становништва учинили да и овај објекат, који је некад имао тридесет ученика, буде препуштен пропадању.

"Опадање броја оченика завршило се на крају затварањем школе. Послије свега остала је празна школска зграда, која се урушава, свједочећи о не тако давним и срећним временима“, причају мјештани села Кути.

Некадашњи школски објекти се урушавају и у другим андријевичким селима, иако је познато да се у Поткомовљу посебна пажња придавала образовању и да трагови просвјетитељства на овом простору датирају још из четрнаестог вијека.

"Један од старих записа говори да је у древном манастиру у Кошутићима пронађен запис, прве такве врсте на нашим ширим просторима. Недалеко од овог манастира у кући Мишковића на Саврдаку 1860. године основана је школа названа касније Васојевићка универза, у којој су прва слова научили познати црногорски главари из ових крајева“, подсјећају неки од Андријевчана.

Такозвана универза радила је све до оснивања школе у Андријевици, одигравши значајну узлогу у описмењавању народа овог краја.

Како причају познаваоци прилика, традицију ове образовне установе наставила је касније Основна школа у Коњусима, која је у селима Јошаница, Ђулиће, Цецуни и Кути имала своја подручна одјељења. Школа је прије неколико деценија бројала близу 400 учениика да би се, како је вријеме одмицало, због све присутније миграције становништа и пада наталитета, тај број драстично смањивао.

Школа у Коњусима иако са малим бројем ученика и даље ради, али је у међувремену дошло до затварања њених подручних одјељења у Јошаници и Цецунима, као и оне у Кутима чија зграда се урушава.

"Наша села су претворена у мјеста из којих народ константно одлази, а врло ријетко се враћа. Држава, и поред бројних најава, није створила услове који би подстакли младе људе да формирају породице и остану да живе у мјесту свог рођења“, причају мјештани овог, као и других сјеверних крајева.

Подаци последњег пописа говоре да у андријевичкој општини живи 5.117 становника, што је 580 мање у односу на 2003. годину, или дупло мање у односу на 1953. годину. Претпоставља се да је та бројка од посљедњег пописа до данас значајно и додатно умањена.

Депопулација становништва је посебно изражена на сеоском подручју. Забрињавајућа ситуација је и у самом градском језгру, гдје су се власници на десетине кућа и станова одавно одселили у неке друге крајеве. Још је неописиво много историјски значајних школских објеката на руралном подручју на сјеверу државе који су претоворени у рушевине и о којима више нико не води бригу.

Не зна се ни коме зграде припадају. По томе како изгледају, очигледнио никоме.

Брига за сјевер је обично тек вербални испад у предизборним кампањама. Док празнина одзвања кроз рушевне школске зграде.