Туфик Софтић

17. 01. 2023. 06:55   >>  06:50 2

ОБЕЋАЊА НИЈЕ ФАЛИЛО

Четири електране, а село без струје

За скоро деценију од када су у беранском селу Шекулар почеле са радом четири мале хидоелектране, мјештани овог великог подручја до данас не знају колико је струје у њима произведено, односно колико је милиона еура већ зарадила компанија "Хидроенергија Монтенегро".

Знају, међутим, да упркос тој чињеници, они струје у селима једва да имају за сијалицу.

"Дешавало се да читавих седам дана нема једне фазе. Реците и сами, да ли је то нормално? Поред четири хидроцентрале, ми смо практично без струје", каже мјештанин Шекулара, Веско Давидовић.

Он објашњава да је то највећи проблем за читаво сеоско подручје Шекулара, на којем је половина електричних стубова стара скоро пола вијека.

"Једном приликом се један стуб срушио од старости, онако под напоном. Срећом, није било људи у близини, и нико није страдао", прича Давидовић.

Становници ове беранске мјесне заједнице сматрају да би држава на посебан начин морала да обавеже концесинаре који су направили електране на Шекуларској ријеци, да се мало окрену овом крају.

"Могло би се рећи како је Електропривреда последње двије године учинила неке помаке, па је стање нешто боље. Али ‘Хидроенергија Монтенегро’ није уложила ни један једини еуро да допринесу стварању бољих животних услова у нашим селима", каже предсједник ове Мјесне заједнице, Сретен Лекић.

Он истиче да би било крајње вријеме да Шекуларци добију одређене бенефите од мини електрана које је направила ова компанија.

"Сјећам се када је требало да почну да граде шта су све обећавали. И нове путеве, и струју на катунима. Треба ли да вам кажем да од свега тога није било ништа" додаје Лекић.

Прича око “Хидроенергије Монтенегро” добро је позната. Предузеће је основано управо у Беранама у јесен 2007. године, када је бизнисмен Олег Обрадовић дошао у свој родни град и преко компаније „Хамера Цапитал“ направио договор са три општине на сјевероистоку Црне Горе о давању концесија за изградњу малих хидролектрана на њиховим територијама, понудивши им за узврат дио акција у заједничкој фирми.

Одлука о упису удјела Општине Беране у доо „Хидроенергија Монтенегро“ донијета је у локалном парламенту крајем октобра те године. Три општине, Беране, Плав и Андријевица, требало је да дијеле десет одсто акција, зависно од броја електрана на својој територији.

Досадашњих десет малих електрана „Хидроенергије Монтенегро“ изграђено је на територији општине Беране, што би значило и да свих десет одсто акција и десет одсто добити припада овој општини.

Нејасно је само остало како се ни Општина Беране, као ни друге двије општине, никада нису нашле у регистру Централне депозитарне агенције, због чега нико никада није одговарао, нити је одговорност икада затражена.

Зато су се то врло брзо нашли компанија „Бемакс“, као и Ранко Убовић и Александар Мијајаловић са 60 одсто акција. Последња промјена је била када су Мијаловић и Убовић продали свој дио акција за неки миноран износ Ранку Радовићу, који им је до тада био директор фирме „Хидроенергија монтенегро“.
Првенствени план „Хидроенергије Монтенегро" је био да изгради укупно тринаест мини хидроелектрана на подручју беранске општине. Све локације су у сливу Лима. Пет у подручју Шекуларске ријеке, и осам на Беранској Бистрици.

Након што је тај посао на подручју Берана увелико одмакао и електрична енергија из малих електрана почела да се дистрибуира и продаје, односно да се претаче у новац, питање користи и штете први су поставили мјештани Шекулара.

"Ако ништа друго могло је, од тих силних милиона, који се стичу захваљујући електранама у Шекулару, да се издвоји нешто средства за инсталирање нових трафостаница, јер би се на тај начин појачао напон струје, који у појединим домаћинствима у Шекулару не прелази 140 вати", каже Давидовић.

Он истиче да из данашње перспективе све изгледа прилично хаотично и нерегуларно.

"Заправо, не постоји начин на који можете ући у траг томе колико новца они прецизно извлаче на рачун Шекулара, а да при томе један еуро нијесу уложили за добро локалног становништва. Они више немају чак ни канцеларију у Беранама. Немате коме да предате допис или захтјев", објашњава Давидовић.

Да су све приче о запошљавању локалног становништва биле преваре, сматра и предсједник Мјесне заједнице Шекулар.

"Осим неколико стражара и два-три радника на одржавању протока воде, нико из шекуларских села више не ради у хидроенергетском систему на овој ријеци и њеним извориштима. На извориштима су направили двије мале хидроцентрале. Затим су воду цијевима одвели шест киломеатра до сљедеће, која је нешто већа. Четврта и највећа је ниже према граду, односно ближе селу Ријека Марсенића. Сва струја одатле се дистрибуира до трафостанице у приградском насељу Буче, и одатле одлази у систем"н каже Лекић.

Он прича да је једном приликом покушао да испита њихову спремност да одвајају неки проценат од добити за ову мјесну заједницу, али да је све било узалуд.

"То би било најреланије. Ајде, да не кажем три одсто, али макар један одсто и становницима Шекулара би било добро. Ништа од тога, а причали су да ће читаво село освијетлити уличном расвјетом. Упркос миграцијама, у Шекулару има још 98 домаћинстава. У некима струје има једва за сијалицу", каже предсједник МЗ Шекулар.

Становници Шекулара постављају питање да ли ико осим “тајкуна” има користи од изграђених хидроцентрала на подручју општине Беране. И да ли неко може срачунати њихову годишњу добит за десетак година колико већ раде, и још двије деценије, за колико имају концесије.