Dejana Vukadinović - BBC novinarka  [ BBC ]

04. 12. 2025. 09:07   >>  09:40

Zašto su dela Hane Arent o totalitarizmu i danas aktuelna

Hana Arent je postala poznata po istraživanju totalitarizma i njegovih uzroka, a njena dela se i posle više od pola veka čitaju i izazivaju kontroverze.

Preki pogled, kratka kosa, glas od kojeg se stresete i naježite.

Tako sam zamišljala Hanu Arent, nemačku teoretičarku, o kojoj nam je predano pričala asistentkinja na beogradskom Fakultetu političkih nauka 2012.

Citirala je odlomke knjige Izvori totalitarizma - o režimima za koje je Arent tvrdila da ih karakterišu masovni pokreti, hapšenja, tajna policija, teror, koncentracioni logori i partijski aparat i moć u rukama jedne ličnosti.

Pisala je o činovnicima koji su sledili naređenja i „samo radili svoj posao" kao o „banalnosti zla", zbog čega su je pojedini optuživali da normalizuje i pravda počinioce stravičnih dela protiv čovečnosti.

Arent je preminula 4. decembra 1975. u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) gde se preselila u jeku Drugog svetskog rata.

U proteklih pola veka od njene smrti svet se drastično promenio - između ostalog, raspao se Sovjetski Savez, Nemačka se ujedinila, SAD su dobile konkurenciju u Kini u borbi svetskih supersila, a buknuli su sukobi na Balkanu, Bliskom istoku i u Africi.

Ali citati Hane Arent ostali su aktuelni.

„Idealni subjekti totalitarne vladavine nisu ubeđeni nacista ili ubeđeni komunista, već ljudi koji nisu pravili razliku između činjenice i fikcije i između istine i laži", tvrdila je Arent.

Sledbenici ovih režima su, smatrala je „neutralni, politički nezainteresovani ljudi koji se nikada nisu pridružili partiji, a retko su izlazili na izbore".

Tokom 1930-ih, ljudi su postali podložni lažnim vestima zbog „osećanja potpunog nepripadanja svetu, jedno od najradikalnijih i najbeznadežnijih ljudskih iskustava", pisala je.

Tokom višemesečnih antivladinih protesta u Srbiji, ponovo sam se srela sa odlomcima iz knjiga ove Nemice jevrejskog porekla, čak i na društvenim mrežama.

Antivladine demonstracije predvođene studentima počele su posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. kada je poginulo 16 ljudi, a jedna devojka teško povređena.

„Moram da pročitam Hanu Arent, ničega se ne sećam", rekla mi je nedavno drugarica.

Šta je toliko vanvremensko u štivu i razmišljanjima ove političke teoretičarke, čiji je topli pogled sasvim drugačiji od mojih zamisli?

U vremenima krize ljudi ponovo shvataju da nad brojnim aspektima života nemaju nikakvu kontrolu, a da drugi odlučuje koliko će im slobode biti dato i da li će živeti u miru, ističe Adriana Zaharijević sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

„Ponovo se javlja potreba da razumemo i predupredimo događaje nalik onima kojima je jedna mlada Nemica jevrejskog porekla nemo svedočila, davši im naknadno imena", kaže za BBC na srpskom.

• Zašto bi Orvelova „1984" mogla da govori o današnjici
• Kako je suđenje Adolfu Ajhmanu za Holokaust ujedinilo Izrael
• Kako generacija Z vidi filozofiju

Životna priča Hane Arent počinje u nemačkom gradu Hanoveru 1906.

Odrasla je u jevrejskoj porodici, a još u tinejdžerskim danima ju je zanimala filozofija koju je potom i studirala.

Učila je od filozofa Martina Hajdegera sa kojim je nakratko bila i u vezi.

Ali uspon nacista, dolazak na vlast Adolfa Hitler 1933. i progon Jevreja primorali su je da napusti državu i pobegne sa majkom u Pariz.

Šest godina kasnije, počeo je Drugi svetski rat, a većina evropskih Jevreja završila je u koncentracionim logorima.

Kada je 1940. izvršena nacistička invazija Francuske, Arent je prebegla u SAD, gde će u spisima „Mi izbeglice" opisati kako je biti obespravljen.

Izvore totalitarizma objavila je 1951. gde ih objašnjava na primerima nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza pod čizmom Josifa Visarionoviča Staljina.

Toj knjizi se poslednjih nekoliko godina često vraćao Dragan Stefanović koji na pomen Hane Arent u glavi uvek ima scenu u kojoj ona daje intervju i puši.

Njena dela se aktueliziju svaki put kada dodje do urušavanja demokratije i krize, a u savremenoj istoriji ima mnoštvo takvih primera, kaže on za BBC na srpskom.

„Na svetskoj političkoj sceni opet je došlo do polarizacije i populizam uzima maha - samo pogledajte svetske lidere i sve će vam biti jasno", ističe 42-godišnji inženjer, poštovalac Hane Arent.

Domaća politička scena je, smatra, još bolji primer.

„Imate društvenu podelu, koncentraciju moći u rukama jednog čoveka, birokratski aparat koji ignoriše realne zahteve ljudi za pravdom i vladavinu zasnovanu na strahu", tvrdi on.

• Vladimir Rolović, ambasador „ubijen da bi se razbila Jugoslavija"
• Stana Tomašević, prva jugoslovenska ambasadorka i partizanka čiji je osmeh obišao Evropu
• Kad su pisci bili diplomate: Miloš Crnjanski između dva svetska rata

Kada je Donald Tramp prvi put pobedio na američkim predsedničkim izborima u 2016, prodaja knjige Izvori totalitarizma se udvostručila.

Posezalo se za knjigama pisaca iz 1940-ih i 1950-ih, u kojima se pisalo kako se odupreti takvim sistemima.

Među njima su bila i dela Hane Arent čija su se razmišljanja citirala na društvenim mrežama i transparentima na antitrampovskim skupovima, piše američki profesor Pol Meson.

Međutim, on ukazuje da je ne treba ni idealizovati, jer je Arent analizirala prirodne tendencije ka zlu, pokušavajući „da odgovori na pitanja 'Šta je pošlo po zlu i kako ljudi treba da žive', a ne 'Šta se dešava i zašto'", objašnjava on.

Tramp, prema njenom shvatanju, ne bi bio totalitarni vladar, ali iskazuje „elemente" totalitarizma, rekao je Rodžer Berkovic, nekadašnji učenik Hane Arent i osnivač Centra za politiku i humanost na koledžu Bard u Njujorku.

Izvori totalitarizma su u akademskoj zajednici pobrali pohvale, ali knjiga Ajhman u Jerusalimu i posle više od pola veka izaziva raspravu i kontroverze.

Adolf Ahmajn je bio potpukovnik SS jedinica, paravojnih organizacija nacista koje su nadgledale ubijanje ljudi u logorima.

Na sudu je rečeno da je on bio ključan za organizovanje logora smrti u kojima su stradali milioni.

Arent je 1961. izveštavala sa njegovog suđenja u sudnici u Jerusalimu za američki Njujorker, a beleške i zapise pretočila je u knjigu dve godine kasnije.

Tada će skovati koncept banalnost zla zbog čega će mnogi tvrditi da je pravdala zlo.

Arent je do samog suđenja verovala da je genocid nad Jevrejima bilo otelovljenje radikalnog zla, ali će tokom procesa promeniti stav, ukazuje filozofkinja Zaharijević.

Ona ističe da je Arent pisala kako Ajhman tokom suđenja nije pokazivao ništa demonsko, čak ni osobito naopako i rđavo.

„Ovaj neobjašnjivo moćni ćata izražavao se u klišeima i opštim mestima, verujući da sledi naređenja koja su mu data i da postupa u skladu s dužnošću, bez obzira na posledice takvog delanja", objašnjava Zaharijević viđenja Hane Arent.

„Ta pojava je duboko ukorenjena u modernim birokratijama, a totalitarne države pretvaraju ljude u šrafove administrativne mašine, dehumanizirajući ih", govorila je Arent.

Ajhman je osuđen, a 1962. je i pogubljen.

Arent su kritikovali i zbog stavova o građanskim pokretima Afroamerikanaca 1950-ih, nazivajući je rasistom.

Kritikovala je pokušaje da se ukina segregacija (neravnopravnost) u lokalnim javnim školama slanjem američkih policajaca da zaštite crne učenike kojima je naloženo da pohađaju dotad belačke škole, u eseju „Refleksije o Litl Roku“.

Pisala je da se stanovnici Afrike „ponašaju kao deo prirode i da nisu stvorili ljudski svet“.

Pogledajte video o Aušvicu, simbolu Holokausta

Nevenu Pirić, 23-godišnju studentkinju matematike, oduvek je zanimao Drugi svetski rat i Holokaust, „pitajući se kako je neko mogao da počini takva dela".

Tražeći odgovore naišla je upravo na knjigu Ajhman u Jerusalimu.

„Neke delove u početku nisam ni razumela, ali me je naterala da se zapitam.

„Vratila sam joj se kada je buknuo rat u Gazi, mada smo i mi na Balkanu prošli štošta", kaže za BBC na srpskom.

Rat u Pojasu Gaze počeo je napadom palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom, na Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce.

Usledila je brutalna odmazda Izraela tokom koje je ubijeno oko 70.000 ljudi u Gazi, prema podacima Hamasovog Ministarstva zdravlja.

Najnovije primirje u Gazi stupilo je na snagu u oktobru 2025.

Da li si konačno dobila odgovor, pitam je.

„Donekle, ali i dalje mi nije jasno kako je neko mogao samo slepo da izvršava nečija naređenja", dodaje.

Mnoštvo je ljudi koji su mali Ajhmani, ukazuje Zaharijević.

„Mali jer njihovo delanje nije imalo tako glomazne posledice".

• Pobuna Generacije Z širom sveta zbog korupcije: Može li da bude suštinskih promena
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Šta bi se desilo da Hitler nije poražen

Dela Hane Arent su univerzalna i ono o čemu piše je primenljivo uvek i svuda, kaže Dragan Stefanović.

„Naučila me je da odsustvo kritičko-analitičkog razmišljanja, dovođenja u pitanje svega što radimo, kao i slepa poslušnost u kombinaciji sa administrativnim aparatom i birokratijom mogu da izazovu zlo", dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• „Moć je afrodizijak": Ko je bio Henri Kisindžer
• Da li je fašizam, kako tvrdi italijanska premijerka Đorđa Meloni, „poslat na smetlište istorije“
• Šta je populizam i da li je pretnja po demokratiju
• Pet razloga zašto se raspao SSSR
• Tinejdžeri koji su se suprotstavili Staljinu - i ostali živi
• Amerika i Rusija: Više od 200 godina (ne)prijateljstva