[ BBC ]

21. 11. 2025. 07:08   >>  07:30

Šest kandidata u trci za jednogodišnji mandat predsednika Republike Srpske

Više od 1,2 miliona birača u RS biraju između Dragana Đokanovića, Branka Blanuše, Siniše Karana, Nikole Lazarevića, Igora Gaševića i Slavka Dragičevića.

Republika Srpska (RS), jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini (BiH) 23. novembra na prevremenim izborima dobija predsednika koji na toj poziciji neće biti ni godinu.

U prvoj nedelji oktobra 2026. trebalo bi da budu održani redovni opšti izbori na kojima se bira predsednik RS, tri člana Predsedništva BiH, članovi državne, dve entitetske i 10 kantonalnih skupština na puni četvorogodišnji mandat.

Među ovogodišnjih šest kandidata za predsednika nema nijedne žene.

Više od 1,2 miliona birača u RS biraju između Dragana Đokanovića, Branka Blanuše, Siniše Karana, Nikole Lazarevića, Igora Gaševića i Slavka Dragičevića.

Pobednik izbora biće čak treći predsednik u samo nekoliko meseci, budući da je Milorad Dodik na toj poziciji bio do avgusta 2025. kada mu je Centralna izborna komisija BiH oduzela mandat.

Potom je Dodikova savetnica Ana Trišić Babić imenovana na poziciju vršiteljke dužnosti predsednice RS-a do izbora novog predsednika.

Na izbore u nedelju izlaze četiri političke partije i dva nezavisna kandidata.

Najveća borba se očekuje između dvojice - Siniše Karana iz vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika i Branka Blanuše iz opozicione koalicije predvođene Srpskom demokratskom strankom.

Nijedan od njih dvojice nemaju previše iskustva u izbornim trkama koje u BiH inače traju mesec dana.

Pošto su ovo prevremeni izbori, tekuća kampanja traje samo dve nedelje.

• Predsednički izbori u Republici Srpskoj: Ko će naslediti Dodika
• Dodikov uspeh nakon niza neuspeha: Skinut sa američke liste sankcija
• Dodik osuđen na godinu dana zatvora, Srbija ga neće hapsiti, kaže Vučić

Siniša Karan - dugogodišnji političar i prvi put kandidat

Od svih šest kandidata, ime Siniše Karana ljudima je najpoznatije.

Posle opštih izbora 2022. izabran je za ministra policije u Vladi RS-a, a paralelno je bio Dodikov savetnik dok je bio predsednik.

Obavljao je više izvršnih funkcija u vladi i službi predsednika, a redovni je profesor prava na dva privatna univerziteta.

Posle smene vlade Radovana Viškovića, Karan je u mandatu Sava Minića u septembru 2025. izabran za ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje.

O njemu se govorilo u medijima kada je bio svedok odbrane u predmetu protiv stranačkog šefa Milorada Dodika.

Dodik ga je u sudnici kritikovao, verujući da je Karan krivac što se našao u optuženičkoj klupi.

„Ti si me savetovao. Sedeli smo šest sati i razgovarali", rekao mu je Dodik.

U nekoliko navrata, Dodik je pokazao manjak poštovanja prema Karanu, kojem je čak naređivao kako da odgovara na pitanja u sudnici.

„Sa da ili ne", rekao je Dodik.

Predmet je pravosnažno okončan presudom kojom je Dodik je osuđen na godinu zatvora (kaznu zamenio novčanom) i šest godina zabrane političkog delovanja.

Uprkos prekorevanju, Karan nije „kažnjen", već je odabran za Dodikovog naslednika.

Prethodno se Karan pokazao kao odan i lojalan čovek vrha vlasti budući da kao ministar policije Republike Srpske nije dozvolio hapšenje Dodika, ali i tadašnjeg premijera Radovana Viškovića i predsednika Skupštine RS Nenada Stevandića.

„MUP štiti Dodika", rekao je Karan, pošto je za Dodikom raspisana poternica Suda BiH zbog neodazivanja na sudske pozive.

Osam meseci posle ove izjave Dodik nije predsednik entiteta, ali se pojavljuje na svakom predizbornom skupu stranke koja u nazivu ima njegovo puno ime i prezime.

Iako je Karan zvanično kandidat SNSD-a, predizborni skupovi izgledaju kao omaž lideru stranke koji je uvek u središtu pažnje, i koji pored Karana dominira na javnim skupovima.

„Pobediće Srpska, za Karana, za Dodika", zvanični je slogan SNSD-ove kampanje, a na bilbordima Karan nikada nije sam.

Uz njega je uvek fotografija Dodika, a ponekad i Željke Cvijanović, članice Predsedništva BiH i potpredsednice stranke.

Čak se i sam Karan ponaša kao da on nije kandidat, pa od birača ne traži da glasaju za njega nego za Dodika.

„Vreme je da potvrdimo mandat koji je narod dao predsedniku Miloradu Dodiku pre tri godine," naveo je Karan na početku kampanje, koja je usmerena i ka diskreditaciji visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita.

Branko Blanuša - kandidat ujedinjene opozicije

Još jedan univerzitetski profesor bori se za mesto predsednika RS-a.

Branko Blanuša, član SDS-a, i kandidat svih opozicionih parlamentarnih stranaka, do kandidature nije bio poznat široj javnosti iako je 2018. bio kandidat za državni parlament.

Zaposlen je kao redovni profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Banjaluci, na kojem je godinama bio dekan.

Do 2013. bio je predsednik gradskog odbora Srpske napredne stranke u Banjaluci kada je prešao u Srpsku demokratsku stranku, čiji je osnivač Radovan Karadžić, osuđen na doživotnu robiju za genocid u Srebrenici i zločine počinjene tokom rata u Bosni.

Na predizbornim tribinama govori o borbi protiv kriminala i korupcije.

Voli da vozi bicikl, kaže, ne gleda televiziju i udomio je slepog psa.

Njegov tim predstavlja ga kao skromnog, čestitog i obrazovanog čoveka.

„Da Srpska ponovo bude ponosna", zvanični je slogan njegove kampanje.

„Vreme laži je završeno. Dostojanstvo mora da se vrati u Republiku Srpsku.

„Vreme je da javni novac ide za škole, bolnice, plate i penzije, a ne za vile, stanove i vikendice režimskih moćnika", glavne su poruke sa njegovih predizbornih skupova.

Dragan Đokanović - pedijatar na političkoj sceni od 1990.

Dugogodišnji pedijatar sa mnogo dužom političkom karijerom, već treći put ulazi u trku za predsednika Republike Srpske.

Prethodno je bio kandidat 1996, a onda i 11 godina kasnije.

Oba puta neuspešno.

Učesnik je Osnivačke Skupštine srpskog naroda u BiH na kojoj je proglašena Srpska Republika u BiH, a ratne 1993. izabran je za ministra u Vladi RS kao saradnik Radovana Karadžića.

Kampanju 2025. počeo je posetom stratištima iz Drugog svetskog rata, često govoreći o „genocidu nad Srbima."

„Od drugih na glasačkom listiću razlikujem se po tome što je moje ime napisano latinicom, a ostali ćiriličnim pismom.

„Ne znam kako se to desilo, ali nije ni važno jer su oba pisma u Republici Srpskoj, po Ustavu, ravnopravna", poručio je u TV predstavljanju.

Nema bilborde, ne održava predizborne tribine, ali obilazi i opštine u Republici Srpskoj i opštine u Federaciji BiH u kojoj živi većinski srpsko stanovništvo.

Često ide u društvu supruge i dvojice sinova.

Osim medicine i politike, bio je aktivan i u gimnastici kao prvak Bosne i Hercegovine, te kao juniorski prvak Jugoslavije u vežbama na razboju.

Nikola Lazarević - kritičari vlasti i opozicije

Kadar Ekološke partije Republike Srpske Nikola Lazarević prvi put će u trku za predsednika RS.

Ranije se kandidovao za gradonačelnika Istočnog Sarajeva, ali nije osvojio dovoljan broj glasova.

Pod sloganom „Da se glas Paljana čuje i u Banjaluci" kandidovao se i za Narodnu skupštinu, ali nije osvojio mandat.

Više uspeha je imao u lokalnoj politici.

Bio je odbornik u Skupštini opštine Pale.

Nema bilborde, niti javne tribine, ali je aktivan na Fejsbuku na kojem postavlja video zapise pod nazivom „Kafa sa Nidžom."

Zalaže se za veća ulaganja u istočni deo RS i očuvanje prirodnih bogatstava.

Kao i Đokanović, poziva na organizovanje predsedničke debate, a nezadovoljan je i medijskim prostorom koji dobija.

„Ostaje mi žal zbog medijske blokade, odnosno, što se kao Nikola Lazarević, ideolog, vizionar, tvorac programa zelenog održivog razvoja i projekta 'Srpska za 21 vek' nisam za razliku od druga dva kandidata uspeo da predstavim velikoj većini građana sa ovom programskom-predsedničkom kampanjom", poručio je biračima.

Poznat je kao zagovornik svojevrsnog „Svesrpskog sabora" na koji se nisu odazvali ni političari iz vlasti, ali ni iz opozicije.

Početkom 2024, više dana je štrajkovao glađu zbog neprihvatanja četiri inicijative u vezi sa ovim saborom, pisali su mediji.

Igor Gašević - treća sreća bez imalo truda

Nezavisnom kandidatu Igoru Gaševiću ovo su treći predsednički izbori - na svakima je osvajao tek po nekoliko stotina glasova.

Na izborima 2018. osvojio je 733 glasa od skoro 730.000 birača izašlih na izbore.

Četiri godine kasnije, osvojio je svega 251 glas.

Pitanje je kakav uspeh očekuje ove godine, budući da ne vodi kampanju, nema javnih oglašavanja, niti su javnosti dostupni njegovi programi, fotografije ili detalji iz biografije.

On, kao i prethodna dva kandidata, živi u Istočnom Sarajevu.

Lokalni mediji pisali su da je i pored upornosti na izborima ostao politički nepoznat.

Slavko Dragičević - tri puta ni hiljadu glasova

Političar iz Doboja jedno vreme je bio i na čelu lokalnog ogranka SNSD-a, ali bez naročitog uspeha u politici.

Baš kao Dragičević, trčao je trku za predsednika i 2018, a potom i 2022.

Oba puta je imao ispod 1.000 glasova.

Nisu dostupni detaljniji podaci o njemu, niti o kandidaturi.

Portal Raport.ba pisao je da je zajedno sa Gaševićem, zapravo u izbornoj trci samo da bi dobio mesta u biračkim odborima zaduženim na brojanje glasova, a da su bliski SNSD-u.

Nijedan od njih nije bio dostupan za komentar za BBC.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Priča o dva Sarajeva: Kako se linija bosanskih entiteta preslikava na kartu, politiku i život
• Kako je razum pobedio oružje u bosanskom selu Baljvine: „Pusti rat, nemamo vodu u 21. veku“
• Dodik za BBC: Srbi u BiH imaju pravo da traže „status nezavisne države"
• Ide li Republika Srpska ka nezavisnosti: Šta piše u nacrtu novog Ustava
• Sastavci i Međurečje: Gde ni meštani ne znaju da li pripadaju Srbiji ili Bosni
• O odlikovanju i posetama: Šta znače susreti Dodika i Putina