[ BBC ]

18. 11. 2025. 21:23   >>  22:50

Predstavnički dom glasao za objavu Epstinovih dokumenata

Dvostranački zakon sada će morati da prođe glasanje u Senatu, koji kontrolišu republikanci, pre nego što ga predsednik potpiše i stupi na snagu.

Korak bliže objavi dokumenata koji već mesecima potresaju američku političku scenu.

Sa 427 glasova za i dva ne, poslanici u Predstavničkom domu Sjedinjenih Američkih Država glasali su za predlog zakona o objavljivanju Epstinovih dosijea 18. novembra.

Mera bi primorala Ministarstvo pravde da javno učini dostupnim sva dokumenta u vezi sa osuđenim seksualnim prestupnikom „u formatu koji se može pretraživati i preuzimati“ u roku od 30 dana.

Međutim, ovo nije poslednji korak.

Sledi Senat, koji kontrolišu republikanci I koji nije u obavezi da usvoji predlog zakona.

Ako bude usvojen, ostaje nejasno kada bi dosijei mogli biti objavljeni i da li bi zadovoljili vatrene aktiviste.

Tek nakon što Senat usvoji zakon, on će biti upućen predsedniku Trampu, koji je rekao da će ga potpisati.

Neke od žrtava osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina provele su dan na Kapitol Hilu, kako bi se zalagale za usvajanje zakona i održale konferencije za novinare.

Ovo nije stranačko pitanje, već „institucionalna izdaja“, rekla je jedna od njih, Eni Farmer.

„Pošto ovi zločini nisu pravilno istraženi, mnogo više devojaka i žena je povređeno.“

Dodala je da je njenoj sestri više puta prećeno i da je „živela u strahu“ – što je posledica njene „hrabrosti“ kao uzbunjivača.

Brat Virdžinije Đufre, Skaj Roberts, kroz suze je rekao da žrtve nisu političko oruđe koje zakonodavci mogu da koriste.

U ime sestre, jedne od najistaknutijih žrtava Epstinovog zlostavljanja, koja je izvršila samoubistvo u aprilu, pozvao je sve poslanike da glasaju za.

Objavljivanje bi, teoretski, moglo da uključi i dosijee koji se odnose na osuđenu Epstinovu saučesnicu u zaveri Gilejn Maksvel, kao i vladine zvaničnike, pomenute u slučaju.

Takođe bi moglo da uključi interne dokumente Ministarstva pravde.

Glasanje je održano samo dva dana nakon što je Tramp napisao na njegovoj društvenoj mreži Truth Social da „nemamo šta da krijemo“.

Tramp se suočio sa mogućom pobunom posle javnih istupa sve većeg broja republikanaca da će glasati za objavljivanje dosijea, uprkos njegovom protivljenju.

Obraćajući se novinarima u ponedeljak uveče, rekao je da republikanci „nemaju nikakve veze sa Epstinom“.

„To je zaista problem demokrata“, tvrdio je. „Demokrate su bile Epstinovi prijatelji, svi.“

Tramp je nastavio da tvrdi da je skandal sa Epstinom „prevara“ koja odvlači pažnju od „veličine onoga što je Republikanska stranka postigla u poslednjem vremenskom periodu“.

Koje su prepreke za objavu?

Postoje prepreke za objavljivanje dosijea, čak i ako Tramp potpiše zakon.

Na primer, u tekstu dokumenta koji će biti predstavljen Predstavničkom domu navodi se da bi državni tužilac mogao da zadrži ili rediguje delove zapisa koji sadrže lične podatke koji „bi predstavljali očigledno neopravdano narušavanje lične privatnosti“.

U predloženom zakonu takođe se navodi da Ministarstvo pravde može da zadrži bilo koji dokument koji „ugrožava aktivnu saveznu istragu ili tekuće krivično gonjenje, pod uslovom da je takvo zadržavanje usko svrsishodno i privremeno“.

To bi potencijalno moglo dovesti do kašnjenja.

Tramp je u jednoj od objava na Truth Social rekao da će pozvati na istragu o navodnim Epstinovim vezama sa istaknutim demokratama, kao što su bivši američki predsednik Bil Klinton i profesor sa Harvarda Lari Samers, „kako bi se utvrdilo šta se dešavalo sa njima i sa njim“.

Za one koji su se zalagali za objavljivanje dosijea, sve osim potpunog otkrivanja verovatno će izazvati dalja pitanja, pa čak i negodovanje.

„Verujem da zemlja zaslužuje transparentnost u ovim dosijeima“, rekla je u nedelju za CNN Mardžori Tejlor Grin, republikanka iz Džordžije, koja je sada u javnom sukobu sa Trampom oko dosijea.

„Nemam pojma šta je u fajlovima. Ne mogu ni da pretpostavim“, dodao je Grin. „Ali to je pitanje koje svi postavljaju - zašto se toliko boriti protiv ovoga?“

Epstin je oduzeo sebi život u zatvoru 2019. godine, gde je čekao suđenja po optužbama za seks trafiking.

On je prethodno bio osuđen 2008. godine za plaćanje za usluge prostitucije maloletnici.

Maksvel je osuđena na 20 godina zatvora u SAD zbog njene uloge u Epstinovom seks trafikingu i seksualnom zlostavljanju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Tramp republikancima: 'Objavite dokumenta o Epstinu, nemam šta da krijem'
• Dosije Džefrija Epstina: Šta je poznato
• Seksualni prestupnik Džefri Epstin i angažovanje maloletnica „za masažu i rad"
• Nove tvrdnje o vezama Trampa i Epstina, objavljene hiljade dokumenata
• Gilejn Maksvel prebačena u zatvor sa minimalnim obezbeđenjem
• Virdžinija Đufre, žena koja je optužila princa Endrjua i Džefrija Epstina, pronađena mrtva