Mega Mohan - BBC Svetski servis  [ BBC ]

16. 11. 2025. 14:32   >>  16:40

Posle ubistva rođake, Leonora je napravila četbot 'tetku' koja pomaže žrtvama nasilja

Posle ubistva rođake, Leonora Tima odlučila je da napravi četbot zasnovan na veštačkoj inteligenciji i aplikaciju koja pomaže žrtvama porodičnog nasilja.

Zbog jezivog ubistva u njenoj porodici, Leonora Tima je odlučila da stvori digitalnu platformu na kojoj ljudi, uglavnom žene, mogu da razgovaraju o nasilju i da ga zabeleže. Cilj je da im se pruži podrška i pomogne da prikupe dokaze koji kasnije mogu da posluže u sudskim postupcima protiv nasilnika i zlostavljača.

Kada je Leonorina rođaka ubijena 2020., imala samo je 19 godina i bila je u devetom mesecu trudnoće.

Njeno telo bačeno je pored auto-puta blizu Kejptauna u Južnoafričkoj Republici.

„Radim u sektoru razvoja i viđam nasilje", kaže Leonora.

„Ali ono što me je najviše pogodilo je to što se nasilna smrt moje rođake smatrala nečim sasvim normalnim u južnoafričkom društvu.

„Vest o njenom ubistvu nije objavila nijedna medijska kuća, jer je broj takvih slučajeva u našoj zemlji toliko veliki da se to jednostavno više ne smatra vešću".

Ubica nikada nije pronađen, a prećutno prihvatanje nasilne smrti u društvu je bilo okidač za Leonoru da napravi aplikaciju Gender Rights in Tech (Rodna prava u tehnologiji), ili skraćeno Grit (borbenost/odvažnost).

Leonora i njen mali tim obišli su zajednice u predgrađima Kejptauna i razgovarali sa stanovnicima o njihovim iskustvima sa zlostavljanjem i nasiljem i o tome kako tehnologija utiče na njihove živote.

Ispitali su više od 800 ljudi o tome kako koriste telefone i društvene mreže da govore o nasilju i šta ih sprečava da potraže pomoć.

Otkrila je da ljudi žele da govore o zlostavljanju koje trpe, ali da „ne veruju tradicionalnim institucijama, poput policije".

„Neke žene su o tome pisale na Fejsbuku i čak tagovale nasilnika, ali su im kasnije stizale tužbe za klevetu", kaže ona.

Leonora je shvatila da su u postojećem sistemu žrtve izneverene dva puta: prvi put kada ih sistem ne zaštiti od nasilja, a drugi put kada pokušaju da progovore.

Uz finansijsku i tehničku podršku fondacija Mozile (Mozilla), Gejts i Patrika Mekgaverna, Leonora i njen tim počeli su da razvijaju Grit, mobilnu aplikaciju koja ljudima pomaže da nasilje zabeleže, prijave i dobiju pomoć čak i tokom samo čina zlostavljanja.

Aplikacija je besplatna, ali je za preuzimanje potreban pristup internetu.

Leonora kaže da aplikacija trenutno ima 13.000 korisnika, a samo u septembru zabeleženo je oko 10.000 zahteva za pomoć.

U osnovi, Grit ima tri ključne funkcije.

Na početnom ekranu nalazi se veliko dugme u obliku kruga za pomoć.

Kada se pritisne, automatski počinje audio-snimanje koje beleži šta se dešava oko korisnika 20 sekundi.

Istovremeno se aktivira upozorenje koje prima privatni centar za brzu reakciju.

Ovakve profesionalne službe, čiji obučeni operateri odmah reagiju, su česte u Južnoj Africi.

Ako je pozivaocu potrebna hitna pomoć, tim ili šalje nekoga na mesto događaja, ili kontaktira lokalnu organizaciju blizu žrtve koja može da joj pritekne u pomoć.

Pri izradi aplikacije, u obzir su uzete potrebe žrtava nasilja, kaže Leonora.

„Moramo da zaslužimo poverenje ljudi.

„To su ljudi koji se često zanemaruju.

„I kada tražimo da podele njihove podatke, to je ogroman korak za njih".

Na pitanje da li je dugme za pomoć nekada zloupotrebljeno, priznaje da je bilo nekoliko slučajeva radoznalih korisnika koji su želeli da provere da li zaista funkcioniše, ali da to ne bi nazvala zloupotrebom.

„Ljudi su oprezni.

„Testiraju nas isto koliko i mi testiramo tehnologiju", kaže ona.

Druga funkcija aplikacije Grit je takozvani „trezor", bezbedan digitalni prostor u kojem korisnici mogu da čuvaju dokaze o nasilju i zlostavljanju, koji se pohranjuju pod šifrom i vremenskom odrednicomo.

Time se obezbeđuje privatnost fotografija, slika ekrana i audio-snimaka i sprečava brisanje ili neovlašćeno menjanje ključnih dokaza koji kasnije mogu da se koriste u pravnim postupcima.

„Žene nekada fotografišu povrede i čuvaju preteće poruke, ali one mogu da se izbrišu ili izgube", objašnjava Leonora.

„A kada se dokazi pohrane u trezoru, znači da nisu samo na telefonu koji može neko da oduzme ili uništi".

U novembru Grit uvodi treću funkciju – Zuzi, četbota zasnovanog na veštačkoj inteligenciji koji je osmišljen da sluša, savetuje i usmerava korisnike kako da potraže podršku u lokalnoj zajednici.

„Pitali smo ljude: 'Da li treba da bude žena? Da li treba da bude muškarac?

„'Da li treba da bude robot?

„'Da li treba da zvuči kao advokat, socijalni radnik, novinar, ili kao neka autoritativna ličnost", kaže Leonora.

Odgovori ljudi su bili da žele da Zuzi bude kao „tetka", neko topao i pouzdan, neko kome mogu da se poverе bez straha da će ih osuđivati, kaže ona.

Iako je prvenstveno namenjena ženama koje trpe nasilje, Zuzi su tokom faze ispitivanja koristili i muškarci kojima je bila potrebna pomoć.

„Neke razgovore pokreću sami počinioci - muškarci koji traže od Zuzi da ih uputi kako da dobiju pomoć za kontrolu besa koji često iskaljuju na njihovim partnerkama", objašnjava Leonora.

„Postoje i muškarci koji su žrtve nasilja i koji koriste Zuzi da bi mogli otvorenije da govore o njihovom iskustvu.

„Ljudi vole da razgovaraju sa veštačkom inteligencijom jer ne osećaju da ih ona osuđuje", dodaje Leonora.

„To nije ljudsko biće".

Prema podacima UN Women, organizacije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, procenjuje se da je oko 736 miliona žena, skoro svaka treća u svetu, bilo izloženo fizičkom i/ili seksualnom nasilju.

Kako u ovu brojku nisu uvršteni slučajevi seksualnog uznemiravanja, jasno je kolike su razmere ovih problema širom sveta.

Liza Veten, stručnjakinja za rodno zasnovano nasilje u Južnoj Africi, jedna je od mnogih koji smatraju da će tehnologija neminovno imati važnu ulogu u borbi protiv nasilja.

Ali Liza takođe upozorava da treba biti veoma oprezan u pogledu upotrebe veštačke inteligencije za rad sa ljudima koji su doživeli traume.

„Ja to ne zovem veštačka inteligencija, već veliki jezički modeli, jer se bave jezičkom analizom i predviđanjem, i ničim više od toga", kaže ona.

Shvata mogućnosti veštačke inteligencije, ali zna i za slučajeve da su drugi četbotovi zasnovani na veštačkoj inteligenciji davali pogrešne savete ženama.

„Zabrinuta sam kada vidim da ženama daju samouverene odgovore u vezi sa njihovim pravnim pitanjima", kaže Liza.

„Četbotovi mogu da pruže korisne informacije, ali nisu sposobni da se nose sa složenim, višeslojnim problemima.

„Najvažnije je to što ne mogu da zamene savetovanje koje pružaju ljudi.

„Ljudima koji su pretrpeli nasilje je potrebna pomoć da steknu poverenje i osećaju se bezbedno sa drugim ljudskim bićima".

Pristup aplikacije Grit privukao je pažnju širom sveta.

U oktobru, Leonora i njen tim su predstavili aplikaciju na Konferenciji o feminističkoj spoljnoj politici, čiji domaćin je bila francuska vlada u Parizu.

Na skupu su se okupili svetski lideri da razgovaraju o tome kako tehnologija i javne politike mogu da doprinesu rodnoj ravnopravnosti.

Na konferenciji je 31 zemlja potpisala dokument kojim su se obavezale da će borbu protiv rodno zasnovanog nasilja postaviti kao jedan od ključnih političkih prioriteta.

„Svuda se vode razgovori o veštačkoj inteligenciji", kaže Lirik Tompson, osnivačica i direktorka organizacije Feminist Foreign Policy Collaborative.

„Ali onog trenutka kada pokušate da pokrenete pitanje rodne ravnopravnosti, da ukažete na opasnosti od rasističkih, seksističkih i ksenofobičnih pristrasnosti koje se ugrađuju u te sisteme, odmah svi prevrnu očima i razgovor se izmešta, verovatno u neki sporedni hodnik gde nema dosadnih žena da postavljaju takva pitanja".

Heder Harlbart, saradnica u londonskom analitičkom centru Četem hausu (Chatham House) i stručnjakinja za veštačku inteligenciju i njenu upotrebu, kaže da veštačka inteligencija „ima ogroman potencijal ili da pomogne u prepoznavanju i smanjenju rodne diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja, ili da dodatno učvrsti mizoginiju i nejednakost".

„A kojim putem ćemo ići, u velikoj meri zavisi od nas", naglašava ona.

Leonora smatra da uspeh veštačke inteligencije u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja ne zavisi samo od inženjeringa, već i od toga ko pravi tehnologiju.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2018. godine, žene čine samo 22 odsto stručnjaka za veštačku inteligenciju u svetu, a ovaj podatak se i danas često navodi.

„Veštačka inteligencija kakvu danas poznajemo izgrađena je na osnovu istorijskih podataka koji u središte stavljaju muškarce, a posebno belce", objašnjava Leonora.

„Rešenje nije samo u tome da imamo više žena koje stvaraju tehnologiju.

„Potrebno je da to budu i žene drugih rasa, žene sa globalnog juga i one iz manje privilegovanih socioekonomskih sredina".

Tek tada tehnologija može da počne da odražava život ljudi koji je koriste, zaključuje Leonora Tima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Muškarac koji se žalio na presudu za silovanje Žizel Peliko dobio dužu kaznu
• Noa Dejanović: Od žrtve porodičnog nasilja, do studenta godine u Nemačkoj
• 'Muž me je godinama drogirao i silovao'
• „Moj suprug je bio anđeo, sve dok me jednog dana nije silovao"
• Paralizovana u porodičnom nasilju, Oto je zablistala kao paraolimpijka
• Međunarodni dan SOS telefona: Srbija dobila novu liniju za pomoć ženama žrtvama nasilja