Kejt Bouvi - BBC, zdravlje  [ BBC ]

13. 11. 2025. 10:04   >>  11:20

Prejedate se zbog stresa? Niste jedini

Stres može da vam uništi zdravlje. Izaziva glavobolje, bolove u stomaku, nesanicu, a može da promeniti i navike u ishrani. Ali zašto stres utiče na naš apetit i postoji li rešenje?

Stres može ozbiljno da naruši naše zdravlje.

Može da uzrokuje glavobolje, bolove u stomaku, nesanicu, ali i da promeni naše navike u ishrani.

Kada smo pod stresom, ili žudimo za čokoladom i picom, ili potpuno izgubimo apetit.

Ali zašto stres utiče na naš apetit i da li možemo nešto da uradimo povodom toga?

Šta je stres?

„Stres je zapravo reakcija tela i uma na izazovne i potresne situacije, zbog kojih u tom trenutku imamo osećaj da ne možemo ništa da učinimo", objašnjava profesorka Radžita Sinha, klinička psihološkinja i osnivačica Centra za interdisciplinarna istraživanja stresa na Univerzitetu Jejlu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Događaji u vašem okruženju, anksioznost i promene u telu, poput jake gladi ili žeđi, mogu da aktiviraju deo mozga veličine zrna graška - hipotalamus - koji pokreće odgovor tela na stres.

Sinha kaže da ovaj „alarmni sistem" deluje na svaku ćeliju u ljudskom telu i aktivira hormone, poput adrenalina i kortizola, koji povećavaju broj otkucaja srca i krvni pritisak.

Kratkoročni stres može da bude koristan, jer izaziva nalet energije i motivacije da pobegnete od opasnosti ili završite važan zadatak u datom roku.

Ali hronični stres može da bude štetan.

Ljudi koji su hronično pod stresom, bilo zbog pritisaka u romantičnim vezama ili na poslu ili zbog finansijskih teškoća, često pate od depresije, imaju poremećaj sna i skloni su gojenju.

• Emocionalno prejedanje: „Začaran krug pun krivice”
• Šta stres čini telu i kako može da bude koristan
• Kako da preokrenete anksioznost u vlastitu korist

Zašto stres utiče na apetit?

Stres može da pojača ili potpuno suzbije osećaj gladi.

„Sećam se da mi je bilo muka od nervoze dok sam spremala ispite", kaže dr Mitu Storoni, neurooftalmološkinja.

„Naravno, danas znamo da je jedan od razloga direktna veza našeg sistema organa za varenje, našeg želuca i creva, i mozga", dodaje ona.

Stres može da suzbije aktivnost vagus nerva (živca lutalca), koji ide od moždanog stabla do abdomena.

Ovaj nerv prenosi signale između mozga i organa za varenje i obaveštava mozak o tome koliko je želudac pun i kolika je potreba tela za energijom.

Disfunkcija ovog sistema nekim ljudima smanjuje apetit, objašnjava dr Storoni.

„Ali, s druge strane, takođe znamo da u trenutku kada smo pod akutnim stresom, našem mozgu je potreban šećer", dodaje ona.

Zbog toga mnogi posežu za „namirnicma koje će im povećati energiju", što je nesvesna priprema za neku nepredviđenu situaciju.

• Vodič za zdravlje creva: Šta jesti, a šta izbegavati
• Koliko često bi trebalo kakiti
• Kakva je veza creva i mozga i zašto je toliko važna

Kako hronični stres utiče na apetit?

Uticaj hroničnog stresa može da bude veći od trenutne mučnine ili žudnje za šećerom.

Kada je telo pod stresom, krvotok se preplavljuje glukozom, zbog čega hormon insulin, koji reguliše nivo šećera u krvi, privremeno postaje manje efikasan, objašnjava profesorka Sinha.

Umesto da se koristi kao izvor energije, glukoza ostaje u krvotoku, pa nivo šećera u krvi raste.

Zbog toga su ljudi koji su pod hroničnim stresom u većem riziku od povišenog šećera u krvi i insulinske rezistencije, što može da dovede do povećanja telesne težine ili nekih stanja kao što je dijabetes.

A povećanje telesne težine može da izazove dodatne promene apetita.

Ljudi koji imaju višak telesne masti su generalno skloniji insulinskoj rezistenciji.

To znači da kada su pod stresom, njihov mozak zahteva još više šećera.

„Jedan problem stvara drugi.

„To je začarani krug iz kojeg je teško izaći, jer se u njemu lako zaglavimo", objašnjava profesorka Sinha.

Kako da obuzdate emocionalnu glad?

Jedan od najboljih načina da se izbegne prejedanje tokom napornog perioda izrada plana za upravljanje stresom, kaže dr Storoni.

Ne zaboravite osnovne stvari, a san je ključan.

„Savetujem da se posebno usredsredite na san, jer on obnavlja tri ključna organa koja su uključena u reakciju na stres".

San vraća u ravnotežu taj mali deo mozga koji se zove hipotalamus, kao i hipofizu i nadbubrežne žlezde i tako zaustavlja lučenje hormona stresa.

„Kada ne spavate dovoljno, pojačava se želja i potreba za slatkom hranom, jer zbog nedostatka sna mozgu je potrebno više energije", objašnjava Storoni.

Vežbanje takođe pomaže telu da se lakše prebaci iz stanja napetosti u stanje opuštenosti i poboljšava funkcionisanje mozga, dodaje ona.

Ako vas uskoro očekuje period intenzivnog stresa, usredsređivanjem na ova osnovna pravila može da vam pomogne da sprečite emocionalno prejedanje.

„Radite sve što održava vaše telo u ravnoteži", naglašava lekarka.

• Može li magnezijum zaista da poboljša kvalitet sna
• Kako plava tačkica u mozgu reguliše vaše spavanje
• Pod stresom ste? Sastavljanje spiska stvari koje treba da uradite moglo bi da pomogne

Koju hranu treba da izbegavate kada ste pod stresom?

Jedan od najjednostavnijih načina da izbegnete preveliki unos šećera u stresnim situacijama jeste da ne kupujete nezdravu hranu, savetuje profesorka Sinha.

„To je vrlo praktično - ne držite takve namirnice nadohvat ruke, jer ćete inače biti u iskušenju da ih pojedete, a tome je teško odupreti se.

„Druga stvar je da tokom dana imate manje, redovne i uravnotežene obroke, koji mogu da ublaže osećaj gladi i želju za hranom", dodaje ona.

Veoma je važno izbegavati namirnice koje izazivaju nagli skok šećera u krvi, poput onih bogatih ugljenim hidratima kao što su pica i slatke grickalice.

Dobar izbor su namirnice bogate proteinima, kao što su meso, pasulj i riba, ili zdravi ugljeni hidrati poput sočiva i integralnih ovsenih pahuljica.

Još jedna važna stvar je ograničen unos alkohola, jer mnogi posežu za ovom vrstom pićem u nadi da će im ublažiti stres.

„Ako ste neko ko pod stresom poseže za alkoholom, tokom tog perioda treba da smanjite izloženost takvim pićima", savetuje Storoni.

• Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
• Pica, mafin, čips - koliko morate da vežbate kako biste sagoreli ove kalorije
• Šta ultraprerađena hrana radi našem telu

Razmišljanje o vašem društvenom okruženju takođe može da pomogne da očuvate ravnotežu i ojačate otpornost na emocionalno prejedanje.

„Mnoge zajednice su izgradile načine da drže pod kontrolom vezu između stresa i hrane - bilo kroz zajedničke obroke ili povremeno kuvanje u društvu", kaže profesorka Sinha.

„Mislim da bi trebalo da se vratimo osnovama i ispravimo naš odnos prema hrani, kako bismo smanjili tu povezanost između stresa i prejedanja", kaže ona.

Profesorka Radžita Sinha i dr Mitu Storoni razgovarale su sa Rut Aleksander u BBC programu Food Chain (Lanac ishrane).

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Holin, najbolji prijatelj našeg mozga
• Kako hormoni mogu da kontrolišu vaš um
• Menopauza: Borba protiv bauka
• Stres, hormoni, bolesti: Najveće ubice libida
• Erektilna disfunkcija: Sve što treba znate
• Šest prirodnih načina da se izborite sa perimenopauzom