Džeremi Bouen - Međunarodni urednik  [ BBC ]

10. 10. 2025. 08:25   >>  13:51

Bouen: Postoje realne šanse za okončanje rata, ali on još nije završen

Po prvi put od napada Hamasa na Izrael pre dve godine, postoji realna šansa da se okončaju užasi.

Čak i za Donalda Trampa, predsednika koji uživa u vlastitom položaju u središtu svetskih zbivanja, bio je to dramatičan trenutak.

Američki državni sekretar Marko Rubio u sredu je prekinuo televizijski prenošeni sastanak kojim je predsedavao Tramp u Vašingtonu.

On je preneo poruku da predsednik mora da saopšti svetu da je sporazum postignut.

Tramp je rekao publici u prostoriji – i još milionima drugih koji su sada videli snimak – da će morati da ide.

„Biću im potreban...“, rekao je, prekinuvši sve aktivnosti od toga dana.

„Moram sada da idem da pokušam da rešim neke probleme na Bliskom istoku.“

Izrael i Hamas su stavili potpise na prvu fazu onoga što Donald Tramp planira da postane širi sporazum nakon tri dana indirektnih pregovora u Egiptu.

Posrednici iz Katara i Egipta šetali su se između izraelskih i palestinskih pregovarača koji su se nalazili na različitim spratovima hotela u odmaralištu Šarm El Šeik na Crvenom moru.

Da bi dao težinu pregovorima i zadržao pritisak na Izraelcima, Donald Tramp je poslao zeta Džeralda Kušnera i izaslanika Stiva Vitkofa.

Premijer Katara i šefovi obaveštajnih službi Egipta i Turske bili su prisutni da bi istu stvar uradili delegaciji Hamasa.

Ovaj sporazum je krupan napredak.

On ne znači da je rat završen.

Ali prvi put otkako je Hamas izvršio napade na Izrael, postoji realna šansa da se užasi iz prethodne dve godine okončaju.

Veliki korak, ali potrebno ih je još mnogo

Plan je da primirje bude praćeno oslobađanjem preostalih izraelskih talaca, u zamenu za palestinske zatvorenike i pritvorenike.

Izraelska vojska, IDF, povući će se sa trenutnih položaja, napustivši ih u 53 odsto Pojasa Gaze, prema portparolu vlade.

Izrael će ukinuti dovoljno ograničenja za ulazak humanitarne pomoći u Gazu da omogući prolazak 400 kamiona dnevno, a koje će raspoređivati UN i druge agencije.

Kontroverzna Humanitarna fondacija Gaze, diskreditovani sistem za koji je Izrael želeo da zameni UN, ne pominje se u planu Donalda Trampa u 20 tačaka.

Ovaj sporazum je veliki korak, ali mora da ih se napravi još mnogo da bi se stiglo do okončanja rata.

Trumpov plan je samo okvir, sa detaljima oko kojih još treba da se pregovara.

Predstoje ozbiljne prepreke.

Hamas želi da Izrael izađe iz Pojasa Gaze.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da se to neće desiti.

Hamas je spreman da se odrekne teškog naoružanja, ali želi da zadrži deo oružja.

Netanjahu želi potpunu demilitarizaciju Gaze.

On je definisao pobedu Izraela kao nešto više od pukog povratka talaca.

Ponovio je više puta da Hamas mora biti uništen, bez šanse za regeneraciju u Gazi kao pretnju po Izraelce.

• Izraelska vlada odobrila dogovor sa Hamasom o prekidu vatre u Gazi
• Trampov plan za Gazu: Koje su suštinske prepreke
• Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'

Kako se plan kotira u poređenju sa Bajdenovim

U maju 2024. godine, predsednik Džozef Bajden stavio je na sto predlog koji liči na Trampov plan.

Tada je Hamas pristao da pusti izraelske taoce ako se IDF povuče iz Pojasa Gaze i ako budu postojale garancije da Izrael neće ponovo pokrenuti rat.

Netanjahu nije bio spreman da pristane na to.

U protekle dve godine, on je ponavljao da je nastavak rata jedini način da se vrate taoci i uništi Hamas.

Možda je Bajdenov plan bio preran za obe strane.

Razlika između onoga što se desilo sada i što se nije desilo u maju prošle godine je da je Tramp iskoristio moć koju Amerika ima nad Izraelom da dovede Netanjahua za pregovarački sto.

Uprkos tome što je izrazio zabrinutost zbog načina na koji Izrael vodi rat, Bajden nikada nije zapretio ukidanjem američke diplomatske, finansijske i vojne pomoći, uz izuzetak jedne pošiljke bombi od 900 kilograma.

Izrael nije mogao da vodi rat bez američke pomoći.

Bajden nije bio spreman da iskoristi tu zavisnost.

Netanjahu je bio siguran da može da mu se odupre.

Tramp je zadržao vojnu i političku podršku, ali želi mnogo više toga zauzvrat.

Domino efekat napada u Dohi

Ključni događaj koji je doveo do napretka bio je neuspešni izraelski pokušaj ubistva lidera Hamasa u Dohi 9. septembra.

Njegove glavne mete, viši lider Halil al-Haja i njegovi glavni poručnici, raspravljali su o najnovijoj verziji Trampovog mirovnog plana u vreme kad se dogodio napad.

Oni su preživeli, ali je među poginulima bio njegov sin.

Al Haja trenutno predvodi delegaciju Hamasa u Egiptu.

Izraelci nisu unapred upozorili Amerikance da će udariti na Dohu.

Tramp je bio van sebe od besa.

Kad je Netanjahu tražio da se sastane sa njim u Ovalnoj sobi u Beloj kući, ovaj ga je naterao da pozove katarskog premijera i da mu se iskreno izvini.

Dok je Netanjahu čitao izvinjenje koje je pripremio, telefonski kabl bio je razvučen do namrštenog Donalda Trampa koji je držao telefon u krilu.

Bela kuća je objavila fotografije koje su izgledale kao da direktor škole prekoreva nestašnog đaka i primorava ga da se izvini.

Tramp je takođe izdao izvršno naređenje dajući neprikosnovene bezbednosne garancije Kataru ako bude bio ponovo napadnut.

To izvinjenje mu je bilo potrebno zato što je Katar američki saveznik, domaćin najveće američke vojne baze na Bliskom istoku, i ključni deo šireg plana koji on ima za mir u regionu.

U njegovom središtu nalazi se velika pogodba zasnovana na normalizaciji odnosa između Saudijske Arabije i Izraela.

Umesto toga, izraelski udar učinio je da Amerikanci izgledaju kao saveznik koji ne može da zaštiti vlastite prijatelje.

I druge stvari su se u međuvremenu promenile: IDF je ubio mnogo više Palestinaca i uništio mnogo više delova Gaze.

Izrael je najizolovaniji što je bio otkako je postao nezavisan 1948. godine.

Netanjahuovo pojavljivanje za govornicom Generalne skupštine UN-a u Njujorku u septembru izazvalo je masovno napuštanje sale među diplomatama.

Amerika ostaje moćan saveznik, ali ankete u SAD pokazuju da Izraelci više ne mogu da računaju na podršku većine Amerikanaca.

To smanjuje političku opasnost od neuvažavanja prigovara izraelskog premijera.

Evropski saveznici Izraela, predvođeni Velikom Britanijom i Francuskom, priznali su nezavisnu državu Palestinu.

Njihova javna saopštenja izražavala su užasavanje ubijanjem i razaranjem u Gazi, i izgladnjivanjem a na pojedinim mestima i gladi, koje su izazvale izraelske blokade humanitarne pomoći.

Napad u Dohi od 9. septembra takođe je probudio novi osećaj užurbanosti među arapskim i muslimanskim zemljama.

Retko ujedinjeni front izvršio je pritisak na Donalda Truampa da dovede Izrael za pregovarački sto.

Ako će Trampov plan u 20 tačaka okončati rat, američki pritisak na Izrael moraće da se nastavi.

Jedno krupno pitanje ostaje hoće li Benjamin Netanjahu pronaći način da nastavi rat nakon što se taoci vrate kući.

Njegovi ultranacionalistički saveznici u kabinetu žele da se to desi.

Bogate zalivske države – koje Tramp ceni i želi da odigraju krupnu ulogu u oživljavanju i obnovi Gaze – nastaviće da vrše pritisak na američkog predsednika da osigura da se to ne dogodi.

Gorko-slatke proslave na obe strane

Napredak ostvaren u Šarm El Šeiku dočekan je slavljem u Izraelu i unutar Pojasa Gaze, gorko-slatkim s obe strane posle toliko mnogo gubitaka.

U Izraelu su porodice talaca i njihove pristalice vodili stalnu kampanju pritiska i demonstracija da bi vratili ljude iz Gaze.

Ankete dosledno pokazuju da je većina Izraelaca spremna da okonča rat u Gazi ako se taoci, i živi i mrtvi, vrate kući.

Veruje se da bi 20 talaca još moglo biti živo.

Hamas je takođe pristao da vrati tela oko 28 drugih, mada se ne zna da li grobovi svih njih mogu biti pronađeni.

Palestinci su slavili u ruševinama Gaze.

U zamenu za taoce, Izrael je pristao da oslobodi 250 zatvorenika koji služe doživotne kazne zatvora i 1.700 pritvorenika koje je IDF privodio iz Gaze u poslednje dve godine.

Palestinci će ih dočekati kao heroje.

Izrael je isključio oslobađanje Marvana Bargutija, koji je uhapšen 2002. godine i kasnije dobio pet doživotnih kazni zatvora za organizovanje napada na Izraelce.

Mnogi Palestinci ga doživljavaju kao vlastitog Nelsona Mandelu, koji je služio 27 godina zatvora za planiranje napada na režim aparthejda u Južnoafričkoj Republici, pre nego što je oslobođen da bi pobedio na demokratskim izborima.

Hamas želi slobodu za neke od njegovih istaknutih komandanata koje Izraelci smatraju opasnim teroristima.

Njihovo oslobađanje bi bilo kontroverzno.

Jahja Sinvar, koji je predvodio napade od 7. oktobra pre nego što ga je ubio Izrael, bio je oslobođen u razmeni zarobljenika 2011. godine.

Veruje se da Hamasova lista sadrži, između ostalog, Abasa al Sajeda, koji služi 35 doživotnih kazni zatvora plus 100 godina za napade, među kojima i onaj iz 2002. godine u kom je poginulo 35 Izraelaca koji su slavili Pashu.

Još jedno ime koje se pominje je Hasam Salama, koji je dobio 46 doživotnih kazni zatvora za slanje bombaša samoubica da dignu u vazduh autobuse u Jerusalimu 1996. godine, ubivši i ranivši desetine Izraelaca.

Donald Tramp kaže da bi ovaj sporazum mogao da bude najveća stvar koja se desila na Bliskom istoku u poslednjih 3.000 godina.

To je klasična Trampova hiperbola grandioznih razmera.

Ali ako razmena izraelskih talaca za zatvorene Palestince praćena napretkom po drugim tačkama kojima je potreban dogovor u Trampovom planu, postoje velike šanse da će se neke od agonija na obe strane prekinuti.

Uprkos rizicima koji predstoje u izuzetno teškim pregovorima, optimisti se već nadaju da bi kraj rata u Gazi mogao da otpočne novu eru na Bliskom istoku.

To bi zahtevalo nivo primene i doslednosti koje Tramp još nije iskazao.

Kratki, oštri pregovori u Egiptu odgovaraju njegovom drskom, siledžijskom stilu.

Pronalaženje načina za okončanje sukoba između Izraelaca i Palestinaca koji je dobrano ušao u drugi vek za kontrolu nad zemljom između reke Jordan i Mediterana zahtevao bi jedan potpuno drugi sklop veština.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

More from InDepth

• Ko je vlasnik Pojasa Gaze
• Usponi i padovi saveza Trampa i Netanjahua
• Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
• Izraelski napad na Katar: Ubijeni članovi Hamasa, Tramp kaže da 'nije oduševljen'
• Ko je Marvan Barguti i zašto je predmet pregovora Izraela i Hamasa
• Priznanje Države Palestine otvara novo pitanje - ko će da je vodi