Dejvid Koks -  [ BBC ]

09. 10. 2025. 19:48   >>  23:50

Ušuškani sa bubama: Kako mikrobi kontrolišu vaš san

U zavisnosti od sastava našeg ličnog mikropskog ekosistema, dužina našeg sna se ili poboljšava ili pogoršava.

Naučnici žele da iskoriste bakterije koje žive u našim crevima i ustima da nam pomognu da bolje spavamo noću.

Dok noću ležite u krevetu, vaše telo je mnoštvo uzavrelih aktivnosti.

Gotovo na svakom milimetru vas - a i u vama iznutra - milijarde sićušnih organizama meškolji se i bori za prostor.

Ali ako od te zastrašujuće pomisli ne možete da spavate, zamislite samo ovo: one bi isto tako mogle da vam pomognu da noću bolje spavate.

Nova istraživanja pokazuju da zajednice bakterija, virusa i gljivica koje čine mikorbiotu našeg tela mogu da utiču i na naš san.

U zavisnosti od sastava našeg ličnog mikropskog ekosistema, dužina našeg sna se ili poboljšava ili pogoršava.

I, da sve bude intrigantnije, to može da nam ponudi nove načine za borbu protiv stanja koja imaju veze sa snom a izazvana su poremećenim telesnim časovnikom, koji naučnici za san inače opisuju kao cirkadijalni ritmovi.

Iako se mnogi ljudi trenutno oslanjaju na pilule za spavanje da bi umirili upornu nesanicu, u budućnosti bismo mogli da vidimo kako su prijateljski nastrojene bakterije angažovane da nam pomognu da utonemo u san, i čak razreše opstruktivnu apneju, stanje u kom ljudi imaju problema sa normalnim disanjem dok spavaju.

To bi donelo novo značenje izrazu „higijena sna“.

„Dominantna teorija dugo vremena bila je da su poremećaji sna štetni po naše mikrobiome,“ kaže Dženifer Martin, profesorka medicine sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu i članica odbora Američke akademije za medicinu sna.

„Ali neki od dokaza koje sada nalazimo ukazuju na to da je to veza koja verovatno ide u oba smera.“

U maju ove godine je novo istraživanje predstavljano na akademskoj konferenciji za naučnike sna sumiralo ono što obelodanjuje sve veći broj drugih studija.

One su pokazale da su tinejdžeri i mlade odrasle osobe sa većom raznovrsnošću mikroba u ustima skloni tome da imaju duži san.

• Da li biste jeli insekte da su ukusniji
• Možete li da zamislite svet bez insekata
• Kako pobediti komarce: Ogluveti ih

Istraživanje je takođe pokazalo da ljudi sa medicinski dijagnostifikovanom nesanicom imaju manji bakterijski diverzitet u crevima u poređenju sa normalnim spavačima.

To se obično vezuje za manje zdrave imune sisteme i poremećaje u obrađivanju masti i šećera, a što može da dovede do povećanja rizika od dijabetesa, gojaznosti i srčane bolesti.

Jedna druga studija, u kojoj je 40 ljudi volontiralo da mesec dana nosi naprave za praćenje sna i daje mikrobe iz creva na analizu, takođe je pokazala da je kvalitet sna bio u korelaciji sa manje raznovrsnom populacijom mikroba iz creva.

Plus, ljudi sa „društvenim džetlegom“ - čiji se obrasci sna tokom radne nedelje i vikenda u ogromnoj meri razlikuju - imali su značajno drugačije mikrobiome od onih čiji obrasci sna nisu mnogo varirali u toku nedelje, prema podacima koje je analizirala britanska zdravstveno-tehnološka kompanija Zoi.

„Narušavanje cirkadijalnog ritma se dešava kod ljudi koji ostaju duže budni i duže spavaju vikendom, kod onih koji rade u dugim smenama, kao što su pripadnici hitnih službi, policajci i čuvari, bolničari i vojnici, i kod ljudi koji jedu preblizu odlasku na spavanje“, kaže Kenet Rajt, profesor integrativne fiziologije sa Univerziteta Kolorado Bolder u SAD.

„To može da izazove gastrointestinalne poremećaje i metaboličke bolesti, koji su česte na primer kod radnika koji rade u smenama, a uzdrmani mikrobiom bi mogao da igra veliku ulogu u svemu tome.“

Moguće je da su pojedinci sa narušenim snom skloni da se manje zdravo hrane, što potom utiče na njihov mikrobiom, sugeriše Sara Beri, profesorka nutricionih nauka na Kraljevskom koledžu u Londonu i glavna naučnica u Zoi.

Ona navodi druga istraživanja koja nije sprovela Zoi, a koja su otkrila da oni koji malo spavaju obično podsvesno pojačavaju unos šećera u sebe.

„Deo teorije koja stoji iza ovoga je da kad niste dobro spavali prethodnu noć, centri za nagrađivanje u vašem mozgu su pojačani narednog dana i zato vi tražite taj brzi fiks“, kaže ona.

„Vaš mozak vas praktično prevari da pomislite, 'U redu, potrebni su mi rafinisani ugljeni hidrati', da bih dobio taj željeni brzi nalet energije.“

Ali promena prehrambenih navika u reakciji na uskraćivanje sna nije čitava priča.

Beri i njene kolege otkrili su devet vrsta kojih je bilo više i osam kojih je bilo manje kod ljudi sa društvenim džetlegom u poređenju sa onima koji nisu imali ovu varijaciju u obrascima sna.

Ali su oni otkrili i da je ishrana naizgled mogla da objasni samo promene u izobilju kod četiri od ovih mikropskih vrsta.

Džejmi Tartar, profesorka fiziologije i neuronauke na Univerzitetu Nova Jugoistok na Floridi koja nije učestvovala u Zoinoj studiji, kaže da je sve ubeđenija da određeni mikrobi igraju direktnu ulogu u snu.

Ona navodi Firmicutes, jednu od najdominantnijih taksonomskih grupa bakterija koje se mogu naći u crevima.

U testovima u kojima su Tartar i njene kolege pratili san i testirali mikrobe iz creva kod 40 muškaraca, otkrili su 15 različitih grupa bakterija Firmicutes koje su imale korelaciju sa velikim brojem merila sna na raznorodne načine.

„Nemamo sve odgovore u ovom trenutku, ali svakako izgleda kao da neki mogu da unaprede san, a da neki drugi mogu da naškode snu“, kaže ona.

U nekim slučajevima narušeni san bi mogao aktivno da utiče na promene u ovim mikropskim populacijama preko narušavanja imunog sistema i njegove sposobnosti da reguliše mikrobe, što bi zauzvrat moglo da pojača verovatnoću dugoročnijih problema sa spavanjem.

Ali istraživači kao što su Tartar i Martin sugerišu da neki problemi sa snom mogu takođe biti pokrenuti mikropskom neravnotežom u crevima ili ustima.

Oni veruju da određene bakterije mogu aktivno da menjaju kvalitet sna koji dobijamo menjanjem našeg cirkadijalnog ritma – unutrašnjeg telesnog časovnika koji upravlja našim snom – i da promene naš unos hrane, koja takođe utiče na to kako spavamo.

Neki dokazi za ovo potiču iz niza studija koje se bave takozvanim fekalnim transplantima.

U jednoj studiji iz 2024, naučnici su transplantirali fekalije - zajedno sa mikriboma iz creva koje su one sadržale - iz ljudi i implantirali ih u creva miševa.

Glodari koji su dobili fekalije od ljudi koji su patili od društvenog džetlega i nesanice razvili su ponašanje veoma nalik nesanici, postavši budniji tokom njihovih tipičnih sati spavanja.

U jednoj drugoj studiji u kojoj su miševi dobijali niz mikroba iz creva od ljudi pre, tokom i posle oporavka od džetlega, transplantacija mikroba iz faze dežtega navela ih je da se ugoje i imaju problema sa kontrolom šećera u krvi.

Veliki broj studija na malom uzorku ljudi koje su radili istraživači iz Kine pokazao je da transplantacija fekalija može da pomogne da se poboljša san pacijenata koji pate od hronične nesanice i poremećaja sna.

Naravno, vredi podsetiti se da mnogi aspekti sna uključuju psihološke faktore, tako da je moguće da je transplantacija navela pacijente da promene mentalni sklop tako da im to omogući da spavaju čvršće.

Biće potrebno randomizovano, dvostruko slepo kliničko ispitivanje da bi se pravilno testirala efikasnost ovoga, kažu istraživači.

Ali ima i drugih razloga za verovanje da bi to moglo da funkcioniše.

Za ishranu, na primer, dobro je poznato da utiče na san.

Kad je grupa od 15 zdravih mladih muškaraca nedelju dana sledila ishranu sa mnogo masti i mnogo šećera, to je promenilo električne obrasce u njihovom mozgu tokom dubokog sna, mada je teško izvući čvrste zaključke na osnovu tako malog uzorka.

Slično tome, u eksperimentu u kom je volonterima procenjivan san pošto su primili antibiotike, dokazi su pokazivali da je to smanjilo količinu sna bez faze brzih pokreta očiju.

To je ključni deo ciklusa sna kada naše telo prolazi kroz oporavak a nova sećanja i veštine se učvršćuju, mada nalazi nisu važili za sve antibiotike, i, još jednom, studija je bila premala.

Promene u ravnoteži mikrobioma iz naših creva mogu takođe da promene količinu korisnih hemikalija koje oni proizvode dok pomažu u razlaganju naše hrane.

To zauzvrat može da utiče na kvalitet našeg sna, kaže Tartar.

Mi znamo, na primer, da neki mikrobi iz creva proizvode neurotransmitere kao što su gama-aminobuterna kiselina, dopamin, norepinefrin i serotonin, ili masne kiseline kratkog lanca kao što je biturat, od čega sve igra ulogu u snu.

„Dok se proizvode u crevima, oni mogu da utiču na mozak“, kaže Tartar.

Ako se smanji obilje tih mikroba, onda će se njihov hemijski uticaj na mozak najverovatnije takođe smanjiti, dok drugi mikrobi koji koriste hranu kao što su zasićene masti i šećer za sintezu inflamatornih molekula mogu da se razmnože.

Veruje se da su neke od ovih inflamatornih hemikalija, kao što su određene žučne kiseline, sposobne da ometu cirkadijalni ritam u mozgu.

Martin kaže da isto vrlo verovatno važi za oralne mikrobiome.

Povišenon zapaljenje, izazvana cvetanjem mikroba kod ljudi koji imaju lošu ishranu ili loše dentalno zdravlje, moglo bi da pojača rizik tih ljudi od problema kao što su opstruktivna apneja, u kojoj se zidovi grla opuštaju tokom sna, ometajući normalno disanje.

„Ako je mikrobiom neuravnotežen, to bi moglo da dovede do lokalne i sistemske inflamacije koja može da izazove sužavanje disajnih puteva, otpuštanje hormona stresa i mnogo drugih stvari koje ometaju san kasnije u životu“, kaže Martin.

Suženi ili blokirani disajni putevi mogu dovesti do opstruktivne apneje i hrkanja.

Imajući sve ovo na umu, moguće je da bi probiotici (pilule koje uvode ciljani bakterijski soj) ili prebiotici (nesvarljivi prehrambeni sastojci koji selektivno hrane korisne bakterije u crevima) mogli da pomognu u lečenju određenih poremećaja sna.

Tartar ukazuje na jednu studiju koja je pokazala kako je konkretni probiotik, sa Lactobacillus casei sojem Širota, poboljšao san u poređenju sa placebom u grupi od 94 studenta medicine dok su prolazili kroz stresni period akademske godine.

Beri kaže da je Zoi nedavno završila šestonedeljnu probu na 399 zdravih odraslih Britanaca u projektu zvanom studija BIOM.

U sklopu ovog istraživanja, koje još uvek prolazi kroz stručnu analizu, učesnici su dobijali jednu od tri hrane.

Jedna grupa je dobijala „super gorivo za mikrobiom“ – prebiotsku mešavinu koja je sadržala više od 30 različitih sastojaka integralne hrane od voća baobaba do gljive lavlja griva.

Druga grupa je dobijala dnevni probiotik u obliku bakterije L. rhamnosus.

Poslednja grupa je dobijala krutone od hleba sa kalorijama ekvivalentnim prebiotskoj mešavini kao kontrolni faktor.

U poređenju sa grupom sa krutonima, veći procenat onih koji su dobijali prebiotsku mešavinu doživljavao je poboljšanje sna, mada je ovo bilo zasnovano na samoprijavljivanju umesto na objektivnim merenjima.

Martin, iako zaintrigirana ovim rezultatima, ističe potrebu za većim, robusnijim ispitivanjima koja porede prebiotske ili probiotske intervencije sa postojećim lečenjima, za koja se već oprobano zna da su efikasna u rešavanju problema sna.

U ovo spada kognitivna bihejvioralna terapija (tip govorne terapije koja se često naziva još i CBT) i razni drugi lekovi.

„Uvek sam oprezna kad predlažem nekom da potroši 30 dolara u prodavnici zdrave hrane na nešto što nema dokazanu efikasnost, kad znamo da postoje efikasne medicinske terapije“, kaže ona.

Ona izražava interesovanje za otkrivanje da li probiotici pomažu ljudima u blažim slučajevima apneje, možda u kombinaciji sa postojećim oralnim napravama koje nameštaju vilicu da bi sprečili poremećaje u disanju.

Budući da 20-30 odsto ljudi sa hroničnom nesanicom trenutno ne reaguje na kognitivno bihejvioralnu terapiju, Martin se pita da li probiotici ili prebiotici mogu da im pomognu.

„Volela bih da vidim takve studije“, kaže ona.

„Klinički gledano, imamo problema da pomognemo toj podgrupi pacijenata, od kojih mnogi ne žele da koriste lekove koji imaju sedativno dejstvo.

Ali ako mikrobiologija zaista pokaže da ima dokazivi uticaj na kvalitet sna, to bi onda moglo da pomogne raznim ljudima.

„Ometanje cirkadijalnog ritma je veoma često u našem društvu“, kaže Rajt.

„Može da se dešava kod džetlega, u određenim vrstama poslova i stilova života i kod bolesti koje dolaze sa starošću. Postoji potencijal za korist od ovoga kod mnogih ljudi.“

To bi svakako dovelo i do velikog obrta kad su u pitanju stenice i naše spavanje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Raste rizik od bolesti koje prenose komarci u Evropi
• Kako su bumbari naučili da rešavaju slagalicu
• „Za mene su oni kao kokice": Da li skakavci mogu da zamene govedinu
• Treba li češće menjati posteljinu
• Jačanje pokreta ljudi koji ne peru odeću