Grujica Andrić - BBC novinar  [ BBC ]

02. 10. 2025. 12:05   >>  12:06

Sankcije NIS-u: Kako mogu da utiču na mene

Stupanje na snagu američkog Ministarstva finansija Naftnoj industriji Srbije (NIS) ponovo je odloženo do 8. oktobra, ali i dalje je mnogo otvorenih pitanja o njihovom uticaju na kompaniju, privredu i stanovništvo u Srbiji.

Najavljene su u januaru, odlagane šest puta, a kada je trebalo da konačno stupe na snagu 1. oktobra, pomerene su za dodatnih nedelju dana.

Ni posle najnovijeg odlaganja neizvesnost oko uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) nije manja i trajaće najmanje do 8. oktobra, kada je postavljen novi rok za njihovo stupanje na snagu.

Hoće li biti uvedene?

Da li Srbiji prete nestašice i skok cena goriva?

Šta će biti sa NIS-om i kako će sankcije pogoditi srpsku privredu?

Na sva ova pitanja jasnih odgovora još uvek nema.

„I dalje sam ubeđen da do sankcija neće doći", kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, za BBC na srpskom.

„Deluje mi i na osnovu odlaganja za 8. oktobar da traže način da se dogovore“, dodaje.

Iz Vašingtona su najavili sankcije zbog većinskog ruskog vlasništva u NIS-u, želeći da nanesu štetu kompanijama koje omogućavaju finansiranje rata u Ukrajini.

Ali, ako mere stupe na snagu, „srpska naftna industrija će stati pošto će snabdevanje sirovom naftom baržama i cisternama preko Dunava postati nemoguće“, dodaje Zadravković.

To ne znači da će automatski doći do nestašice goriva, iako bi njegova cena mogla da postane dodatni teret po državu, smatra Zdravković.

„To bi stvorilo ogromnu rupu u budžetu, koji se značajno puni iz NIS-a“, naglašava Zdravković.

• Američke sankcije NIS-u: Kada i da li će stupiti na snagu
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji
• Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita

Ukoliko sankcije stupe na snagu, to bi moglo da dovede do obustave platnog prometa, čime ova naftna kompanija koja snabdeva tri četvrtine srpskog tržišta, ne bi mogla da posluje na svetskom tržištu.

Takođe, NIS ne bi mogao ni da uvozi naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF) koji je do sada bio jedina ruta kojom se dopremalo do rafinerije u Pančevu.

Pre najave američkih sankcija, ovim putem je obezbeđivano čak 70 odsto dizela i 85 odsto benzina koji se potroše na domaćem tržištu, piše Danas.

Hoće li biti goriva i kolike su zalihe Srbije?

Ni na ovo pitanje nema jasnog odgovora.

Zalihe goriva u Srbiji su dovoljne za „šest do osam meseci“, a nema opasnosti od cenovnih udara ili nestašica nafte, rekao je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, za RTS.

Ali, mogle bi da potraju i „dva do tri meseca“, procena je stručnjaka za energetiku Željka Markovića za RTS.

Srbija ima „male zalihe“ goriva i u slučaju sankcija „ne bi mogla dugo da izdrži“ sa njima, kaže Miloš Zdravković za BBC.

„Dovoljne su za nekoliko meseci“, ocenjuje.

Iz NIS-a nisu bili precizni u proceni, ali u dopisu BBC-ju uveravaju da je „kompanija obezbedila dovoljno zaliha sirove nafte za preradu, kao i dovoljne količine naftnih derivata za snabdevanje tržišta u ovom trenutku“.

„Benzinske stanice naše kompanije su uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata i spremne da zadovolje potrebe potrošača“, dodaju.

Vlasnici benzinskih stanica će u slučaju sankcija povećati nabavku goriva iz uvoza „preko uobičajenih količina“, rekao je Srđan Knežević, vlasnik lanca benzinskih pumpi Knez Petrol koji polovinu derivata nabavlja od NIS-a, za agenciju Beta.

„Mislim da će goriva biti dovoljno do kraja godine, ali posle toga, posmatrano za duži period, biće, verovatno, prilično neizvesno i napeto", rekla je Jelena Radun, suvlasnica lanca benzinskih pumpi Radun Avia za agenciju Beta.

Najveći problem bi mogao da bude nedostatak skladišnih i lučkih kapaciteta domaćih uvoznika nafte, dodaje.

Hoće li skočiti cene?

„Jake skokove cena“ ne treba očekivati, čak i ako bude sankcija, kazao je vlasnik kompanije Knez Petrol za Betu.

Trgovci u Srbiji bi morali da dobavljaju gorivo iz inostranstva, ukoliko NIS ostane bez nafte za preradu u rafineriji u Pančevu.

„Naravno, u tom slučaju bi transport i svi ostali troškovi uticali da cena dugoročno bude viša“, kaže Miloš Zdravković.

Veći deo tog tereta bi verovatno pao na državu, a manji na direktne potrošače, makar u početku.

„Država bi verovatno morala da smanji akcize kako bi održala i ovako visoke cene, što bi bio dodatni problem - em gubi zbog toga što ne radi NIS, em gubi na akcizama“, objašnjava.

Ali, ukoliko dođe do povećanja cena goriva, to bi „indirektno sigurno moglo da pokrene inflatorni lanac“, smatra Zdravković.

Kako će se plaćati gorivo na pumpama?

Čak i da goriva bude, moglo bi da bude problema u načinu plaćanja na pumpama.

Ako sankcije stupe na snagu, očekuje se da će brojne banke odustati od saradnje sa NIS-om, rekao je Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (NNKS), za televiziju Nova S.

To bi moglo da znači da će potrošači možda moći da plate gorivo samo dina karticama i kešom, ali ne i Viza, Master karticama ili direktno mobilnim aplikacijama, dodao je.

Ako banke ne budu želele da sarađuju sa energetskom kompanijom, „to neće uticati na lične tekuće račune“ zaposlenih i potrošača, uverava Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

„U slučaju prekida saradnje određenih banaka i kompanija iz finansijskog sektora sa našom kompanijom u narednom periodu, pripremljena su alternativna rešenja za plaćanje na našim benzinskim stanicama", poručio je on u pismu zaposlenima, prenosi RTS.

Na benzinskim stanicama NIS-a i Gasproma 1. oktobra bilo je moguće platiti Master karticom, u šta su se uverili BBC novinari.

Kako bi sankcije uticale poslovanje NIS-a?

Srbija bi u slučaju sankcija imala dovoljno alternativa za nabavku nafte i goriva, kaže Miloš Zdravković.

„Ali, nafta ne bi bila prerađena kod nas, u rafineriji u Pančevu, već bismo uvozili gotove derivate, na primer iz Austrije ili Mađarske“, dodaje.

Sankcije bi mogle da povećaju troškove poslovanja NIS-a, rekao je Vladimir Vasić, bankar i finansijski savetnik, za Radio Slobodnu Evropu.

„Neko te troškove mora da plati, zna se ko će to biti - građani", dodao je.

NIS bi usled sankcija mogao da bude prinuđen da prebaci platni promet u Poštansku štedionicu, kao jedinu banku u državnom vlasništvu, u slučaju da privatne banke odustanu od saradnje zbog straha od sankcija.

Stručnjaci iz Privredne komore Srbije (PKS) „nisu bili u mogućnosti da odgovore“ na pitanja BBC-ja o uticaju sankcija na poslovanje kompanija koje se bave trgovinom i preradom naftnih derivata u Srbiji, kao i o sveobuhvatnim efektima na privredu.

Mogu li se sankcije izbeći?

Krajem septembra došlo je do druge promene vlasničke strukture u NIS-u od kada su u januaru najavljene mere Amerike.

Akcionarsko društvo Intelidžens iz Sankt Peterburga, drugog najvećeg ruskog grada i rodnog mesta predsednika Vladimira Putina, preuzelo je od Gasproma 11,3 odsto akcija NIS-a, javila je Radio-televizija Srbije.

Ta firma je ćerka Gasproma, a Gasprom je ostao na samo procentu udela.

Ako i može da dođe do trajne promene ruskog vlasništva u NIS-u, Srbija ne može na to da utiče, smatra Miloš Zdravković.

„Ruse niko ne može da natera da prodaju NIS, oni su isplatili investiciju i imaju luksuz da čekaju da kriza prođe i NIS ponovo počne da radi.

„Srbija to u ovoj situaciji ne može da nacionalizuje, a američka vlada u ovom trenutku ne može da ukine sankcije zbog posrednog sukoba sa Rusijom u Ukrajini, ali može da dođe do novog odlaganja“, objašnjava energetičar.

Hrvatska kompanija JANAF, koja upravlja Jadranskim naftovodom i doprema najveći deo nafte koju NIS prerađuje, uspela je da obezbedi dozvolu od Amerike da nastavi to da čini do 8. oktobra, kazali su iz te firme za list Blic.

„Mogućnost produženja dozvole nakon 8. oktobra 2025. uveliko će zavisiti o daljim aktivnostima koje preduzme NIS prema nadležnim američkim institucijama“, dodali su.

JANAF i NIS imaju ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do 31. decembra 2026.

Srbija 95 odsto sirove nafte dobija kroz JANAF, koji je zbog toga važan za energetsku i ekonomsku sigurnost zemlje, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković.

Ali, i JANAF je zavisan od NIS-a, bez saradnje sa njim bi ostao bez najvećeg dela prihoda koje ostvaruje dostavljanjem sirove nafte i skočila bi cena njegovog poslovanja, rekao je u martu hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.

Dodatnim odlaganjem primene za 8. oktobar Amerikanci su Srbiji „želeli da ukažu poštovanje“ i pokazali su da „razumeju poziciju Srbije“, kazao je Vučić 28. septembra.

„Ali, da li smo time nešto suštinski dobili?

„Za sedam, osam dana imaćemo isto pitanje i ja i dalje neću imati odgovor“, dodao je predsednik Srbije.

U tom periodu će i Srbija i NIS „izaći sa nekim novim ponudama prema Amerikancima i drugima, ali videćemo da li će to biti dovoljno i da li je to ono što Amerikanci žele“, rekao je Vučić.

On se tim povodom sastao i sa Aleksandrom Bocanom Harčenkom, ruskim ambasadorom u Srbiji.

„Posebno smo razmotrili situaciju oko NIS-a i korake za očuvanje sigurnog snabdevanja i urednog poslovanja kompanije, uz puno uvažavanje međunarodnih obaveza Srbije“, saopštio je Vučić u objavi na Instagramu.

Traženo novo odlaganje

NIS je 28. septembra podneo novi zahtev američkom Ministarstvu finansija za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija, navodi se u dopisu kompanije za BBC na srpskom koji poslat istog dana.

Od marta traže i da budu uklonjeni sa spiska sankcionisanih firmi.

Rok koji ističe 8. oktobra nije preblizu za postizanje rešenja, kaže Goran Radosavljević, za televiziju Nova S.

„Ako neki dogovor postoji, tih osam dana je dovoljno da se on realizuje.

„Ako postoji može se produžiti za šest meseci, ali sankcije neće biti ukinute jer je komplikovana procedura", zaključio je generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Zašto se gradi naftovod između Srbije i Mađarske
• Zašto su cene nafte visoke i kako su povezane sa sukobom na Bliskom istoku
• Šta za Srbiju znači gasna veza sa Bugarskom