Slobodan Maričić - BBC novinar  [ BBC ]

29. 09. 2025. 18:04   >>  19:20

Ko je Nebojša Pavković, general osuđen za ratne zločine na Kosovu

Osuđen na 22 godine zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu, nekadašnji general Treće armije Vojske Jugoslavije, kasnije i načelnik Generlštaba, vratio se u Srbiju.

„Dobro došao kući, generale“, velikim crvenim slovima na belom platnu pisalo je u nedelju uveče na severnoj tribini stadiona „Rajko Mitić“ u Beogradu, među najvatrenijim pristalicama Crvene zvezde.

Pred početak susreta crveno-belih i kragujevačkog Radničkog na beogradski aerodrom sleteo je avion Vlade Srbije u kojem je bio Nebojša Pavković, penzionisani general osuđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) za ratne zločine na Kosovu.

Presuda nije sprečila navijače da mu posvete transparent.

Nekadašnji komandant Treće armije Vojske Savezne Republike Jugoslavije i načelnik Generalštaba, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, a na zahtev zvaničnog Beograda, pušten je na slobodu pre kraja 22-godišnje zatvorske kazne, koju je služio u Finskoj.

„General Pavković će nastaviti lečenje u Srbiji, uz podršku porodice i zdravstvenih institucija naše zemlje", izjavio je premijer Đuro Macut.

Dobrodošlicu 79-godišnjem Pavkoviću uputili su provladini mediji, uz napomene da ga je predsednik Aleksandar Vučić nazvao pred let i poželeo mu srećan put.

Reakcije nimalo nisu iznenađujuće, smatra Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo, nevladine organizacije koja se bavi dokumentovanjem kršenja ljudskih prava, posebno tokom ratova na području bivše Jugoslavije.

„Takav odnos prema licima osuđenim za ratne zločine deo je državnog kreiranja politike sećanja zasnovanog na revizionističom pristupu sudski utvrđenih činjenica“, kaže Kolarić za BBC na srpskom.

Predstavljanje etničke grupe kojoj i sami pripadate kao ekskluzivne žrtve, veličanje osuđenih za ratne zločine i negiranje sudski utvrđenih činjenica o tim zločinima su sveprisutni, dodaje Kolarić.

Rat na Kosovu

Rođen je 10. aprila 1946. godine u Senjskom Rudniku kod Despotovca, u centralnoj Srbiji.

Učiteljsku školu je završio u Aleksincu, zatim i visoke vojne škole u Beogradu, navodi se u njegovoj biografiji na Istinomeru.

Obavljao je brojne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Tokom njenog raspada u krvavom ratu, Pavković je 1994. raspoređen u Prištinski korpus na Kosovu, gde je služio kao načelnik Odeljenja za operativne poslove i obuku, načelnik štaba i komandant korpusa.

Komandant Treće armije, zadužene i za Kosovo, bio je od decembra 1998. do februara 2000, baš u periodu sukoba srpskih i jugoslovenskih bezbednosnih snaga sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

„Odbrana Kosova je strateški cilj i naš glavni nacionalni interes", izjavio je Pavković u martu 1999. godine, neposredno pred početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

„Ako izgubimo Kosovo, izgubićemo Srbiju, Jugoslaviju i slobodu koja je sveta našim građanima.“

• Tema o kojoj se ćuti: Hladnjača i masovne grobnice u Srbiji, 20 godina kasnije
• Kosovo: Muškarci silovani tokom rata prekidaju ćutanje
• Zločini u Velikoj i Maloj Kruši na Kosovu, 25 godina kasnije: „I dalje ne razumem zašto"

Po okončanju sukoba jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević uručio je Pavkoviću Orden slobode, a tužilaštvo Tribunala u Hagu 2003. protiv njega podiglo optužnicu za ratne zločine.

Suđenje je počelo 2006.

Prvostepeno je 2009. osuđen na 22 godine zatvora, a 2014. presuda postaje pravosnažna.

Od marta do juna 1999. počinjeni su sledeći zločini protiv čovečnosti: deportacija, prisilno premeštanje, ubistvo, seksualno zlostavljanje, razaranje ili nanošenje štete verskim objektima, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja, piše u presudi.

U vreme trajanja zločina, postojao je „udruženi zločinački poduhvat“, sa ciljem da se „obezbedi trajna kontrola vlasti SRJ i Srbije nad Kosovom, a koji je trebalo ostvariti kažnjivim sredstvima“.

„Putem široko rasprostranjene i sistematske kampanje terora i nasilja albansko stanovništvo na Kosovu je trebalo [...] raseliti kako unutar, tako i izvan Kosova", navodi se u presudi.

Zaključeno je i da je Pavković „delio nameru da se prisilno rasele kosovski Albanci i da je značajno doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu“.

„Budući da su učesnici udruženog zločinačkog poduhvata koristili snage Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova za sprovođenje zajedničkog cilja, zločini koje su te snage počinile mogu se pripisati Pavkoviću“.

Pavković tvrdi da vojska nije proterivala stanovništvo s Kosova, u intervjuu za provladin tabloid Informer od septembra 2024.

Da bi izbegli sukobe išli su u Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju, rekao je.

„Ponosan sam što smo uspeli da odbranimo Kosovo i što smo uspeli da spasimo živu silu i tehniku", dodao je.

Uz Pavkovića, za ratne zločine na Kosovu osuđeni su i Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.

Šainović je bio potpredsednik Savezne Vlade SRJ, Ojdanić načelnik Generalštaba, Lazarević komandant Prištinskog korpusa, a Lukić načelnik MUP-a za Kosovo i Metohiju.

Slobodan Milošević je preminuo u pritvoru pre izricanja presude.

• Kosovo: Priče roditelja koji su izgubili decu tokom sukoba
• Bitka za Košare: Tri tumačenja i jedna pesma
• NATO bombardovanje Jugoslavije 1999: Koliko je poštovano međunarodno humanitarno pravo

Peti oktobar i politika

Po završetku rata na Kosovu, Pavković je u februaru 2000. unapređen u najvišu vojnu funkciju - načelnika Generalštba Vojske Jugoslavije.

Na tom položaju je bio i nekoliko meseci kasnije, tokom 5. oktobra, kada je posle masovnih protesta zbog izborne krađe sa vlasti svrgnut Miloševićev režim.

Tog dana, dok je Narodna skupština bila u plamenu, a policija uveliko bežala i predavala oružje demonstrantima, Milošević je pozvao dva telefona – ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića i Nebojšu Pavkovića.

Zahtevao je od njih da uguše ustanak, piše britanski pisac Adam Lebor u Miloševićevoj biografiji.

„General Pavković je bio Miloševićev lojalista, ali je znao da ga mnogi oficiri neće poslušati ako im naredi da vojska zapuca na narod“, navodi Lebor.

Čak je i Pavković shvatio da „postoje određene poteškoće kada je u pitanju taj scenario“, izjavio je za Leborovu knjigu bivši novinar Bratislav Grubačić.

Na ulicama je bilo toliko ljudi da vojska i policija nisu mogli ništa, dodao je.

Međutim, bilo je i onih koji su vrhu bezbednosnih službi štošta zamerali.

„Miloševića su izdali policija, obaveštajne službe i načelnik generaštaba (Pavković)", izjavio je za Leborovu knjigu Dušan Mitević, bivši direktor Televizije Beograd, preteče Radio-televizije Srbije.

U kasnijim intervjuima Pavković je negirao da je izdao Miloševića.

„Nije mi padalo na pamet da vojsku izvodim na ulice protiv naroda, to obećanje sam dao i patrijarhu Pavlu", izjavio je 2024. za Informer.

„Nije se uklapalo da se vojska angažuje i meša u izbore... Sprečili smo da dođe do krvoprolića i sukoba na ulicama Beograda i ja sam na to ponosan."

Milošević je na kraju predao vlast.

Dve godine kasnije isto se dogodilo i Pavkoviću - penzionisan je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

U međuvremenu osniva stranku Narodni blok, a 2002. je bio kandidat na izborima za predsednika Srbije.

Osvojio je nešto više od dva odsto glasova.

Godinu dana kasnije usledila je haška optužnica, a 2005. se Pavković predaje Tribunalu.

„I u periodu vlasti Vojislava Koštunice je postojao taj herojski narativ prema ljudima optuženim za ratne zločine“, naglašava Kolarić iz FHP-a.

„Međutim, presude su uglavnom prolazile ćutke, bez ikakvog pravog osvrta na to što se dogodilo i što je njima utvrđeno“, dodaje.

Godinama se, kako kaže, o njima nije ni govorilo.

„Situacija se menja dolaskom na vlast Srpske napredne stranke (SNS), kada počinje stvaranje intenzivnog narativa o prošlosti, kroz dihotomiju heroja i pobednika, kao i smanjenja prostora za razgovor o presudama, šta se zaista dogodilo i gde se nalazi odgovornost“, smatra ona.

„Postoji vrlo intenzivan rad na tome da se ta lica društveno rehabilituju, bez da se govori o tome za šta su osuđena.“

• Kako su Rusi iznenadili Zapad na aerodromu u Prištini
• „Morao sam ponovo da učim da živim": Svedočenja radnika bombardovane Rafinerije u Pančevu
• Detinjstvo za vreme NATO bombardovanja 1999.

Knjige, promocije i mural

Pavković je od 2011. kaznu služio u Finskoj, ali se s vremena na vreme pojavljivao u javnosti.

Vladimir Vukčević, nekadašnji tužilac za ratne zločine, označio ga je 2012. kao jataka Ratka Mladića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske, osuđenog na doživotnu kaznu zatvora zbog ratnih zločina tokom sukoba u Bosni 1990-ih.

Pre hapšenja 2011, Mladić je važio za jednog od najtraženijih ljudi Evrope.

Pavković je u međuvremenu pisao knjige o ratu na Kosovu, poput Košare i Paštrik: srpski Termopili i Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998. godine, koju je objavilo Ministarstvo odbrane.

Deo njihove edicije Ratnik, nastale sa ciljem „da pripadnici vojske i njeni komandanti koji su branili granice svoje otadžbine za vreme NATO agresije zabeleže sećanja na te dane i ono što se događalo na Kosovu i Metohiji", postala je i knjiga General Nebojša Pavković - svedočenje iz Finske.

Promocije Pavkovićevih knjiga, na kojima se o njemu govorilo kao o „časnom, hrabrom i odlučnom komandantu", izazvale su kritike Inicijative mladih za ljudska prava i Fonda za humanitarno pravo, zato što je reč o osuđenom ratnom zločincu.

Ne vidimo nijedan razlog da se Srbija stidi borbe sopstvenog naroda, saopštilo je tada Ministarstvo odbrane.

O njemu se pričalo i krajem 2024, kada je Ustanova kulture Ćuprija raspisala „Konkurs za izradu murala generala Nebojše Pavkovića", sa ciljem da on bude izrađen kod Trga sećanja na žrtve NATO agresije.

Visina nagrade za izabrano rešenje, kako je saopšteno, iznosila je 330.000 dinara.

U uslovima konkursa pisalo je da predlozi murala „treba da korespondiraju sa nacionalnim značajem, delima i važnošću generala Pavkovića za savremenu nacionalnu istoriju“.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava i tada su reagovale.

Pavković se u međuvremenu pojavio se i seriji Porodica, o hapšenju Miloševića, gde ga je igrao Mima Karadžić.

Dao je i nekoliko intervjua za srpske medije iz Finske, u kojima je pričao o ratu i vlastitom životu.

Povratak

Prevremeno oslobađanje Pavkovića je više puta odbijano - sve do ove godine.

„Večeras je u Srbiju stigao general Nebojša Pavković, čime je ispunjen zahtev Vlade Republike Srbije da mu se, iz zdravstvenih razloga, omogući ranije oslobađanje", izjavio je 28. septembra premijer Macut.

Država na taj način pokazuje brigu za svoje građane i humane principe u međunarodnim odnosima, dodao je Macut.

Posebno se zahvalio ministru pravde Nenadu Vujiću zbog „upornosti i istrajnosti“ u pregovorima sa Mehanizmom za međunarodne krivične tribunale u Hagu (MICT).

Do poslednjeg trenutka nije verovao da će se vratiti u Srbiju, shvatio je to tek kada su ga doveli do aerodroma izjavila je Pavkovićeva ćerka Marija tokom gostovanja na provladinoj televiziji Informer.

Ništa od toga se ne bi desilo „da nije bilo predsednika Vučića, koji je pokrenuo sve“ i na čiju inicijativu „su svi radili prekovremeno“, dodala je.

„Otac mi je par puta, u različitim situacijama, rekao da je sanjao isti san, da dolazi u Srbiju i da ga niko ne čeka... On bi umro tamo da država nije intervenisala“, rekla je Marija Pavković.

U intervjuu za Informer od pre nekoliko meseci, Pavković je izjavio da će kada se vrati u Srbiju prvo obići grobove roditelja.

• Dve decenije martovskog nasilja na Kosovu koje je menjalo živote i politike
• Sud u Hagu odbio Tačijev zahtev, cela optužnica za ratne zločine i dalje na snazi
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra

Slikarstvo, pet brakova i stanovi

„Pikaso iza rešetaka".

Tako je provladin tabloid Srpski telegraf nazvao Pavkovića u tekstu iz 2018, naglašavajući njegov „hobi iz mladosti" - slikanje.

Pišu i o generalovih „više od 30 izložbi, od kojih 17 samostalnih" iz prošlosti.

„U ćeliji slikam akril bojama na impregniranom platnu i razglednice koje se prodaju u kantini", izjavio je Pavković.

„Do sada sam naslikao oko 45 slika različitog formata i oko 1.000 razglednica. Motivi su pejzaži sa finskih, ali i naših prostora", dodao je.

Voli, kako kaže, da slika drveće, posebno u različitim dobima godine.

„Svako drvo predstavlja različit život. Drveće podseća na ljude. Način na koji to vidim pokušavam da prenesem na slike. To je izazov i traganje", izjavio je Pavković.

Takođe, mediji su puni tekstova o njegovih pet brakova iz kojih, kako navode, ima šestoro dece.

Tokom braka sa trećom suprugom potpisao je dokumenta za sporazumni razvod, ali uz zahtev i dogovor da se ona aktiviraju samo ako bude osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu ili ga isporuče Haškom tribunalu, izjavio je ranije.

Peti put se navodno oženio tokom boravka u Hagu.

„Ima nekog, ne znam da li je baš formalizovano, ali ima, kao i uvek, nije se on mnogo promenio“, izjavio je ranije penzionisani general Branko Krga, jedan od nekadašnjih Pavkovićevih saradnika iz Generalštaba.

Pavkovićevo ime pominjano je početkom 2000-ih i kod afere „stanovi".

Kako je Vojska Jugoslavije kupovala stanove za generala Pavkovića i ko ih je opremao, pitalo se Vreme 2001. godine.

„Ni sam Pavković ne zna koliko ima stanova“, glasi naslov teksta.

Po dolasku u Srbiju, Pavković je odmah sanitetom prebačen na Vojno-medicinsku akademiju (VMA), preneli su mediji.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako su pucnji Aziza Keljmendija uticali na sudbinu SFRJ
• „Prvi otvoreni bunt protiv Miloševića na Kosovu": Štrajk glađu rudara u Trepči, 35 godina kasnije
• Slučaj Panda: Četvrt veka ćutanja o ubistvu šest mladića u Peći