Sara Rejnsford, dopisnica za Istočnu i Južnu Evropu - and Pol Kirbi - Urednik digitala za Evropu  [ BBC ]

29. 09. 2025. 08:12   >>  08:47

Pobeda proevropskih snaga na izborima u Moldaviji

Izbore su mnogi okarakterisali kao ključne za evropsku budućnost Moldavije.

Proevropska Partija akcije i solidarnosti predsednice Maje Sandu osvojila je apsolutnu većinu mesta u novom moldavskom parlamentu, pokazuju preliminarni rezultati izbora.

Proruska opozicija je ponovo izgubila.

Sa oko 97 odsto prebrojanih glasova, Partija akcije i solidarnosti (PAS) dobila je 49,7 odsto, što joj daje 54 od 101 mesta u parlamentu.

Ovo je, međutim, manje nego što je PAS imala u dosadašnjem sazivu parlamenta - 61 poslanik.

Još jedna proevropska politička organizacija, Alternativni blok, dobiće, prema preliminarnim podacima, osam mandata.

Proruski Patriotski blok, prema podacima Centralne izborne komisije Moldavije, sakupio je približno 24,5 odsto glasova, što joj daje 27 poslaničkih mesta.

Parlamentarni izbori smatrali su se presudnim za budući put zemlje ka Evropskoj uniji, a nad glasanjem se nadvila se senka 'masovnog ruskog mešanja', kako su govorili iz partije Maje Sandu.

Optužbe, koje su prvobitno iznele moldavske bezbednosne službe, ponovila je i proevropska predsednica Maja Sandu, koja je izjavila novinarima ispred biračkog mesta u glavnom gradu Kišinjevu da je budućnost zemlje, smeštene između Ukrajine i Rumunije, ugrožena.

Nedavna glasanja, pre svega na prošlogodišnjem referendumu, bila su mnogo neizvesnija, ali je ovog puta stranka Maje Sandu odnela ubedljivu pobedu.

Pre četiri godine, stranka predsdnice Moldavije osvojila je 52,8 odsto glasova, sada nešto manje, ali neće morati da se oslanja na podršku drugih stranaka da bi formirala vladu.

Prema izbornim propisima, da bi prešla cenzus, stranka je morala da osvoji najmanje pet odsto glasova, a blok najmanje sedam procenata.

Atmosfera uoči i na dan izbora

Predizbornu kampanju su pratile međusobne optužbe vlade i opozicije o neregularnostima.

Uoči glasanja, policija je izvestila o dokazima o neviđenom pokušaju Rusije da širi dezinformacije i kupuje glasove.

Desetine muškaraca je uhapšeno pod sumnjom da su putovali u Srbiju na obuku kako da koordinišu nemirima i koriste vatreno oružje.

BBC istraga otkrila je mrežu koja je obećavala novac onima koji bi objavljivali prorusku propagandu i lažne vesti.

Stranke naklonjene Moskvi odbacile su tvrdnje policije kao lažne i kao predstavu koju je, prema njima, režirala vlast kako bi zastrašila građane i pridobila njihovu podršku.

Ruska ambasada u Velikoj Britaniji odbacila je navode BBC novinara, optužujući Moldaviju i njene 'zapadne sponzore' da pokušavaju da skrenu pažnju sa unutrašnjih problema Kišinjeva.

U svim biračkim mestima koje je BBC posetio, postavljena je mala kamera koja je snimala prozirne glasačke kutije.

Izborni posmatrači su rekli da se sve snima, kako bi se moglo proveriti u slučaju prijava o nepravilnostima.

Pokazatelj napetosti koja je pratila glasanje su i dojave o bombama na biračkim mestima u Italiji, Rumuniji, Španiji i SAD-u.

U tim zmljama živi više od 270.000 glasača, za koje se govoril da su pretežno prozapadne dijaspore.

Slične dojave zabeležene su i u samoj Moldaviji, a troje ljudi je uhapšeno zbog sumnje da su planirale nemire dan posle izbora.

Igor Grosu, šef stranke predsednice Moldavije, okrivio je kriminalne grupe koje podržava Moskva za nedeljne incidente i apelovao na „strpljenje i smirenost“ kako bi se izborni proces nastavio.

Moldavija ima i prorusku separatističku enklavu Pridnjestrovlje duž granice sa Ukrajinom, u kojoj je prisutna ruska vojska.

Stanovnici ovog uskog pojasa zemlje imaju moldavske pasoše, ali moraju da pređu reku Dnjestar kako bi glasali.

Mnogi su izrazito naklonjeni Moskvi, a jedan od lidera Patriotskog izbornog bloka, Igor Dodon, izjavio je da je bilo „svakakvih uznemiravanja, kako bi im se onemogućilo da glasaju“.

Patriotski blok obuhvata Partiju socijalista koju predvodi bivši predsednik Igor Dodon, Partiju komunista koju predvodi još jedan bivši predsednik, Vladimir Voronjin, i stranku Budućnost Moldavije bivšeg premijera (2011-2008) Vasilea Tarleva.

Pored ove tri političke snage, u parlament ulaze još dve stranke, „Demokratija kod kuće“ koju predvodi nacional-konzervativac Vasile Kostiuk, koji se zalaže za ujedinjenje Moldavije sa Rumunijom, i „Naša stranka“ koju predvodi populista Renato Usatij.

„Ne ulazimo u brak ni sa Rusima ni sa PAS-om (strankom Maje Sandu)", rekao je Usatij na konferenciji za novinare po zatvaranju biračkih mesta.

• Dvoje uhapšeno u Srbiji zbog sumnje da su obučavali Moldavce i Rumune za 'nerede' tokom moldavskih izbora
• Kako mreža za širenje lažnih vesti finansirana iz Rusija sabotira izbore u Evropi: BBC istraga

Moldavci su pogođeni ruskim sveobuhvatnim ratom u susednoj Ukrajini, ali se istovremeno bore sa rastućim cenama i visokim nivoom korupcije.

Predsednica Maja Sandu osvojila je drugi mandat prošlog novembra i upozorila građane da je budućnost njihove demokratije u njihovim rukama: „Ne igrajte se sa svojim glasom, jer možete izgubiti sve!".

Lider socijalista Igor Dodon, jedan od glavnih rivala predsednice Sandu, pojavio se na nacionalnoj televiziji odmah po zatvaranja biračkih mesta i proglasio pobedu proruskih saveznika iz Patriotskog izbornog bloka, iako nije bilo izlaznih anketa niti objavljenih preliminarnih rezultata.

Zahvalivši Moldavcima što su glasali „u rekordnom broju“, pozvao je PAS vladu da se povuče, a pristalice svih opozicionih stranaka da u ponedeljak u podne izađu na ulice ispred parlamenta kako bi „branili" njihov glas.

„Nećemo dozvoliti destabilizaciju“, obećao je.

„Građani su glasali. Njihov glas mora biti poštovan, čak i ako vam se ne sviđa“, dodao je, obraćajući se predsednici Sandu i njenoj stranci.

Jednoj od stranaka u Dodonovom bloku zabranjeno je da učestvuje na izborima dva dana ranije zbog navodnog nezakonitog finansiranja.

Dan Spatar, koji je bio na jednom biračkom mestu u prestonici sa malom ćerkom, rekao je da bira evropsku budućnost umesto ruske prošlosti: „Za ovo smo glasali pre četiri godine i zaslužujemo da nastavimo tim putem. Vidimo šta se svakodnevno dešava u Ukrajini i to nas brine.“

Marina je rekla da glasa 'za mir u Moldaviji, za bolji život, za rast naše ekonomije' i dodala da bi bilo veoma teško za zemlju da nastavi evropski put sa proruskom vladom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Moldavija pred ključnim izborima dok senka Rusije sve više raste
• Pridnjestrovlje je „Ahilova peta“ Moldavije - da li je to novi Donbas
• Referendum u Moldaviji: Polovina za, polovina protiv EU