Kristina Kljajić - BBC novinarka  [ BBC ]

28. 09. 2025. 09:41   >>  12:41

Ekopoetika: Može li književnost da nas nauči kako da brinemo o prirodi

U svetu suočenom s klimatskim katastrofama, masovnim izumiranjem vrsta i ekološkom anksioznošću, književnost i umetnost hvataju se u koštac sa time.

U srcu jedne od najpoznatijih priča američke književnosti, romana Mobi Dik Hermana Melvila, krije se duboka i složena veza između čoveka i prirode, borba za razumevanje i poštovanje neuhvatljivog, divljeg sveta.

Kit, glavni junak, veličanstveni i misteriozni morski džin, nije samo životinja već simbol prirode koja istovremeno očarava, plaši i inspiriše.

U boljem razumevanju ovog književnog dela može nam pomoći ekopoetika, uveren je Uroš Đurković, književni kritičar i teoretičar književnosti sa Instituta za srpsku kulturu Priština - Leposavić na Kosovu.

„Ekopoetiku najjednostavnije možemo objasniti kao spoj književnosti i ekologije.

„Ekologija nije samo nauka o očuvanju životne sredine, ona se bavi staništima i odnosima živih bića u ekosistemu, pa je tako ekopoetika nov način gledanja na književni tekst koji obraća pažnju na vanknjiževnu stvarnost", objašnjava on za BBC na srpskom.

U svetu suočenom s katastrofama izazvanim klimatskim promenama, masovnim izumiranjem vrsta i ekološkom anksioznošću, čini se da književnost i umetnost nisu imune na ekološke teme.

Naprotiv.

Postoje umetnici i naučnici koji su i ekološki aktivisti, ali svako zamišljanje prirode u književnosti može biti povezano sa ekopoetikom, dodaje Đurković.

• Hrabra književnica koja je naljutila akademike - ko je bila Isidora Sekulić
• Biblioterapija: „Čitajući knjigu čitamo sami sebe"
• Pobeđuje li dečija književnost u trci sa novim tehnologijama

Kad progovore korali

Kapetan Ahab, junak romana Mobi Dik, želi da ubije belog kita, jer mu je odgrizao nogu kad ga je lovio.

Zato okuplja novu posadu i po drugi put kreće u lov, vremenom shvatajući da ne može da pokori prirodu.

Skoro dva veka od nastanka ovog romana, umetnike i dalje zaokuplja živi svet.

Razmišljanje o tome šta je priroda, šta znamo o njoj i kako su ta znanja sačuvana je ključ ekopoetike, kaže pesnik i Tomislav Augustinčić za BBC na srpskom.

„Čini mi se da ekopoetiku drugačijom od književnosti čini težnja za kritičkim promišljanjem", objašnjava on.

Dok je tokom prošlog leta boravio na Zlarinu, ostrvu u Hrvatskoj, inspirisali su ga korali, sitni morski organizmi koji žive u kolonijama i grade koralne grebene spajajući organsko i neorgansko.

Ipak, verovao je da nije dovoljno da samo opiše prirodu.

Pošto je ujedno i antropolog, bavio se putem korala od morskih dubina do zlatara i prodavnica, odnosno načinima na koje ih ljudi decenijama koriste i zloupotrebljavaju.

„Tragao sam ne za motivima koliko za umreženostima, odrazima i učincima ljudske upotrebe.

„Preterana eksploatacija korala u 19. i 20. veku dovela do savremenog ekološke konzervacije koja ugrožava mediteranske preduzetnike; jer su upleteni u globalne odnose eksploatacija i kapitala".

Boravak u prirodi je ključan za ekopoetiku, veruje pesnikinja Jelena Žugić.

Kada pišemo o prirodi, često to radimo kao da smo od nje odvojeni, kao spoljni posmatrači, ali prava promena nastaje kad dozvolimo sebi da budemo njen deo, objašnjava ona za BBC na srpskom.

Kada kao pisci ne birate grad ili prirodu, središte ili obod - nastaje svojevrsna simbioza.

„Stanete u centar žive energije veće od sebe, pokušate da joj pomognete da zamahne dalje svoje sile, i da one prirodno životnim potencijalom, prosto preliju sve ostalo", opisuje pesnikinja sopstveno stvaralaštvo.

• Treba li menjati klasike dečije književnosti u skladu sa novim vremenima
• Lejdi Magbet, najneshvaćenija književna antiheroina
• Kolet: Najvoljenija francuska spisateljica

Priroda kao dom

Iako se koreni ekopoetike mogu pronaći u ranijoj književnoj tradiciji, ona se pojavila krajem 20. i početkom 21. veka.

Kada je 1975. godine zbirka pesma „Ostrvo kornjača“ (Turtle island) američkog pesnika Gerija Snajdera osvojila Pulicerovu nagradu, bio je to dokaz da književnost i ekologija mogu da stvore zajednicu.

Stihovi o divljim planinama, medvedima, vetru, vodi i mitovima inspirisali su generaciju ekoloških aktivista.

Njegove pesme postale su deo ekološkog pokreta 1970-ih godina u Americi i nadahnule su ne samo čitaoce, već i političke inicijative, poput zaštite šuma na zapadnoj obali Sjedinjenih Država.

Ekopoetika nam pruža perspektivu u čijem centru nije čovek, promatra šta nam poručuje okruženje, kao aktivini činilac radnje, objašnjava Uroš Đurković.

Snajder je povezao istočnu duhovnost, ekologiju i pesnički jezik..

„Priroda nije mesto za posetu. Ona je dom", govorio je Snajder.

U ekopoetici se koristi termin „oikos", što znači kuća ili mesto stanovanja, objašnjava Uroš Đurković.

„Priroda je čovekov dom", ali i sam proces pisanja poezije može biti „jedna vrsta povratka domu.“

Zbog širine naučnog polja kojim se bavi, ekopoetika može biti povezana i sa feminizmom, društvenim pokretom koji se zalaže za ravnopravnost polova.

Ekofeminizam obuhvata ideju da su potčinjavanje prirode i potčinjavanje žena blisko povezani.

„Prostor kuće je vezan za ženski princip i vezan je za prirodu, dok je prostor van doma za muškarca, ali i za kulturu.

„Dakle, za tradicionalno patrijarhalno viđenje muškarac je onaj koji prenosi kulturu, ali je on van doma, i upravo ovim dinamikama se bave ekofeministkinje", dodaje Đurković.

• Problematično nasleđe Lolitine priče, 60 godina kasnije, ili kako se rodilo čudovište
• Virdžinija Vulf, ikona feminizma koja je izgubila bitku sa duševnom bolešću
• Šta Džejn Ostin može da nas nauči o prevazilaženju teških trenutaka

Klasici kroz sočivo prirode

„Livada kraj reke sanja. Zrikavci tužni zriču. Pomrlih trava duše

još lebde vrh otkosa što se lagano suše. O, vi ne znate tužnu o smrti trava priču."

Pesma o pokošenoj livadi, napisana sredinom 20. veka srpske spisateljice Desanke Maksimović može biti jedan od primera ekopoetike.

„Ekopoetski nisu samo tekstovi koji imaju neposredan politički angažman i ne moraju biti vezana samo za savremenu književnost ili naučnu fantastiku, već ekokritika može biti sočivo kroz koje posmatramo kanonska književna dela.

„Kroz ovu perspektivu pokušavamo da prevaziđemo granice između kulture i prirode", kaže Đurković.

Ekokritika, kao grana književne teorije i interdisciplinarne analize, ispituje odnos između čoveka, jezika i prirode, otvarajući prostor za novo razumevanje teksta i sveta u kom se on čita.

„Ekokritika je akademska disciplina koja proučava prirodu, dok ekopoetika podrazumeva i momenat stvaralaštva", dodaje Đurković.

Poezija srpskih pesnika poput Stevana Raičkovića, Desanke Maksimović i Vaska Pope može biti posmatrana u tom ključu, objašnjava on.

Tako je, recimo, i Odiseja, jedan od antičkih epova evropske književnosti, ekopoetsko putovanje kroz svet prirodnih sila.

Odisej ne osvaja prirodu, već je prepušten njenim zakonima, ploveći morem.

Slično je sa i delom Bura, čuvenog engleskog pisca Vilijama Šekspira, gde je more mesto brodoloma i započinjanja radnje.

„More je aktivni učesnik, i zajedno sa okeanima, i drugim vodenim prostorima proučava se u okviru plave humanistike, discipline koja se bavi načinom na koji su more i okean oblikovali ljudsku maštu.

„Što nam samo pokazuje koliko je ekopoetika široka i šta sve obuhvata", dodaje Đurković.

Srpski naučnici u svetlu ekopoetike

I prozna dela srpskih naučnika mogu se promatrati kroz ekopoetiku, veruje Đurković.

Široki zeleni pašnjak kroz koji se smenjuju godišnja doba i putovanje, čiji je glavni junak grudva snega izašao je iz pera srpskog naučnika astronoma i matematičara Milutina Milankovića.

„Ja sam od snega načinio jednu malu grudvu i bacio je tako da se kotrlja niz breg.

„Pri svakom svome obrtaju, ta gruda nešto doživi.

„Ovde se utisnula u nju borova iglica, ovde zrnce šljunka, onde kamičak.

„Ona se kotrlja dalje i biva sve veća, ostavljajući trag u snegu", piše on.

„Slično je i sa pisanjem Atanasija Stojkovića, autora prve knjige iz fizike na srpskom ili Nikole Tesle, svuda gde možemo uočiti kako se naučni koncepti mogu javljati u literaturi", dodaje on.

To što u književnosti možemo da „pronađemo odbljeske sociologije, psihologije, ali i prirodnih nauka, samo govori o njenoj dubini."

„A ekopoetika nam pomaže da kroz literaturu izgradimo i sačuvamo svet koji nas okružuje", zaključuje Đurković.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rastko Petrović: Pesnik, vizionar i Beograđanin u srcu Afrike
• Desanka Maksimović, pesnikinja koja je pisala do poslednjeg daha
• Vek Vaska Pope, umetnika koji je „pesmom mislio", a pisao da bi se osećao živim
• Jovan Jovanović Zmaj: Pesnik koji podučava i leči duže od jednog veka
• Između sna i smrti: Ko je bio srpski pesnik Vladislav Petković Dis
• Danilo Kiš kao „čuvar izgubljenih svetova"