[ BBC ]

11. 08. 2025. 11:10   >>  13:54

Subvencije stranim firmama u Srbiji: Lek ili bolest privrede

U poslednje dve decenije, vlasti u Srbiji privlače kapital iz inostranstva različitim subvencijama i olakšicama za ulagače. Koliko taj model pomaže domaćoj privredi?

Najavljuju ih pompezno, dobijaju pozamašan novac iz državne kase i otvaraju se uz aplauze i u prisustvu kamera.

Ali mnoge subvencionisane strane kompanije brzo su stavljale katanac daleko od medijske pompe, ostavljajući stotine ljudi bez posla.

U poslednje dve decenije, vlasti u Srbiji privlače kapital iz inostranstva različitim subvencijama i olakšicama za ulagače, uveravajući da to podstiče razvoj domaće privrede.

Srbija nije izmislila ekonomski model privlačenja stranih investicija davanjem brojnih privilegija, oslobađanja od poreza i dodeljivanja silnih subvencija, objašnjava Branimir Jovanović sa Instituta za međunarodnu ekonomiju u Beču.

Skoro svi na Balkanu rade isto, sa manjim ili većim razlikama, a pre njih je to primenjivala i cela srednja Evropa, poput Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske.

„U toj trci, koju su neki nazvali 'trka prema dnu' - balkanske zemlje su možda otišle i predaleko, jer ne samo da su davale više, nego često nisu ni pazile kome daju novac, niti su analizirale da li je efektivno potrošen", ukazuje Jovanović za BBC na srpskom.

A reč je o velikim svotama.

Samo u 2024. godini uplaćeno je više od 93 miliona evra na račune 54 kompanije, objavio je sajt biznis.rs, pozivajući se na podatke Ministarstva privrede.

Novac su dobile kompanije iz najrazličitijih grana poslovanja od farmaceutskih, prehrambenih do proizvodnje obuće ili električnih kućnih aparata.

Gotovo polovina - 48 miliona evra - izdvojena je za postrojenje fabrike holandske kompanije Stelantis u Kragujevcu gde će se, kako je ponosno rečeno, praviti električni automobil.

Iz Ministarstva privrede nisu odgovorili na pitanja BBC-ja koliko je državnog novca Srbija dala stranim firmama u poslednjih deset godina za pokretanje biznisa.

O pojedinim investitorima govorilo se, ne samo zbog visokih podsticaja, već zbog loših uslova rada ili zbog brzih odlazaka iz Srbije.

„U nekim primerima, Srbija je pokrivala do 70 odsto ulaganja, a nije dobila ili ne dobija ni deo zarade", tvrdi ekonomista Jovanović, dugogodišnji analitičar privrede zemalja Zapadnog Balkana.

• Koliko srpska privreda zavisi od stranih investitora
• Od čokolada do baterija za električna vozila - sudbina najvećih investicija najavljenih pred prošle izbore u Srbiji
• EI Niš: Šta je ostalo od nekadašnjeg giganta elektronske industrije

Opet na birou

Nevenka* je među 2.000 radnika koji će u decembru 2025. ostati bez posla.

Radi u jednoj od četiri fabrike nemačke kompanije Leoni, proizvođača optičkih vlakana i kablova za automobile, u mestu Malošište, nedaleko od Niša, na jugu zemlje.

Kompanija u Srbiji posluje gotovo 15 godina, a pogone ima i u Nišu, Prokuplju i Kraljevu.

Nevenka je prve tri godine radila u niškoj jedinici, a onda su je premestili.

„Plata je stizala redovno, a posao k'o posao, mora da se radi", priča ova 55-godišnjakinja.

Kroz zemljište i novčane podsticaje, iz državnog budžeta ovoj kompaniji je dato 36 miliona evra, a zauzvrat firma je bila u obavezi da zaposli 7.400 ljudi, kažu iz grupacije Leoni Srbija za BBC na srpskom.

Od 2018. imaju više od 10.000 radnika.

U objekte i opremu uložili su oko 230 miliona evra, a kroz poreze i doprinose godišnje uplaćuju oko 47 miliona evra, navode u pisanom odgovoru.

„Sliva se više novca nego što je ukupan iznos subvencija, a sve ugovorne obaveze po osnovu subvencija su istekle.

„Za proizvodni pogon u Kraljevu subvencije nismo tražili, tako da nije ni bilo novčane pomoći države", dodaju.

Ipak, početkom 2025. najavili su da smanjuju obim proizvodnje.

Uprkos dobroj početnoj „novčanoj injekciji", proizvodni pogon u Malošištu se gasi, jer se radi sa značajnim gubitkom, a „situaciju dodatno otežava pad evropske automobilske industrije", navode iz kompanije.

Vest da ostaje bez posla Nevenku, koja nije želela da joj se objavi pravo ime, zatekla je, kao i mnoge njene kolege.

Pominjalo se zatvaranje fabrike u Nišu, ali ne i u Malošištu, kaže.

„Nije mi lako, ali su u gorim situacijama porodice gde oba bračna partnera ostaju bez posla i to je stresno, pogotovo što mnogi imaju kredit", priča ona.

Radiće do kraja godine i početkom 2026. zaposleni će dobiti otpremninu.

„Onda opet na biro za zapošljavanje...

„Valjda će ta otpremnina valjda malo da pomogne", kaže žena sa završenom Višom ekonomskom školom.

Kad je beg bio cicija

Pre četiri godina, isti put od fabričke hale do šaltera biroa za zapošljavanje prešla je i Sandra Simić, samohrana majka dvoje dece iz Vranja, grada na jugu Srbije sa oko 55.000 stanovnika.

Kada je italijanska kompanija Geoks zatvorila fabriku, ona je bila među 1.250 ljudi koji su ostali bez posla.

Industriju obuće dobro je poznavala, jer joj je jedan od prvih poslova bio u nekadašnjem državnom gigantu Koštana, zatvorenom 2003.

„Imaš posao, nije bajno, ali možeš da prehraniš decu", priča ona o radu u Geoksu za BBC na srpskom.

Bila je na kolektivnom odmoru kada je iz medija saznala da se posle pet godina fabrika gasi.

„Prvo si zatečen, a onda si besan", priseća se ova 46-godišnjakinja.

Zajedno sa kolegama je protestovala, ali iz uprave nikog nije bilo u sivoj zgradi.

Obraćali su se i gradonačelniku, obećavali su im prekvalifikacije i da će ih zbrinuti, ali je to važilo za tek nekoliko stotina radnika.

„U međuvremenu sam se nekako snašla i danas radim dva posla", dodaje.

Srbija je izdvojila oko 12 miliona evra za italijanskog investitora.

Uoči otvaranja fabrike, Aleksandar Vučić, koji je 2016. bio premijer, poručio je „da je došlo vreme da država promeni odnos prema najsiromašnijem delu naroda".

„Vlada je za naše uslove dala mnogo novca", rekao je uoči otvaranja Vučić, danas predsednik Srbije.

Italijanska firma je dobila 9.000 evra po radnom mestu, a država je poklonila još 100 miliona dinara - što je oko 850.000 evra - za uređivanje građevinskog zemljišta za fabriku.

Komisija za kontrolu državne pomoći utvrdila je potom da je Srbija dodelila 18,95 odsto više sredstva nego što je zakonom propisano, ali nije objavljeno da li je neko zbog toga sankcionisan.

Do objavljivanja teksta, iz Komisije nisu odgovorili da li je sličnih prekoračenja bilo i kasnije sa drugim kompanijama.

• Od industrijskog džina Srbije do „groblja fabrika": Zaječar u raljama tranzicije
• „Prvi maj" Pirot: Bajka sa nesrećnim krajem
• Goša i ono što je od nje ostalo

Koliko para toliko muzike

Ključ u bravu posle 15 godina poslovanja u Nišu stavio je krajem aprila 2025. i italijanski modni brend Beneton zbog „poslovnih problema".

Tada je 950 radnika ostalo bez posla.

Nije pomoglo ni što je kompanija od Srbije dobila 8.000 evra po radnom mestu.

U najvećem gradu na jugu Srbije radnike otpušta i kineska kompanija za proizvodnju električne i elektronske opreme za motorna vozila - Džonson elektrik.

Još 300 tražiće drugo radno mesto.

Sa Ministarstvom privrede potpisali su ugovor kojim je predviđeno 19,2 miliona evra podsticaja, ali je kompanija krajem 2024. morala državi da vrati oko milion evra.

Bez posla je ostalo i 2.000 zaposlenih u fabrici britanskog Aptiva u Leskovcu, grada na jugu Srbije.

Otvorena 2018. godine, od Srbije je dobila više od 17 miliona evra.

Isti grad napustio je i turski Džinsi, takođe subvencionisan iz srpske državne kase, a bez posla je ostalo 700 radnika, pisala je Nova ekonomija.

Firma je 2011. dobila 1,75 miliona evra, a dve godine kasnije oslobođena je plaćanja takse od 55. 000 evra za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.

Mašine je odnela 2023, a deo zaostalih plata isplaćen je iz Fonda solidarnosti, odnosno iz državnog budžeta, pisao je Jugpress.

Posle 17 godina, firma Drekslmajer najavila je da će ugasiti pogon u vojvođanskom gradu Zrenjaninu do kraja 2025. gasi zbog „sve dublje krize u nemačkoj autoindustriji“.

Zaposlenima, 2.000 koliko ih je, ponudiće odgovarajući socijalni paket, najavili su.

'To nisu naše fabrike'

Vlasti u međuvremenu najavljuju dolazak novih ulagača i radna mesta.

I o njima govore u superlativu, diče se subvencijama, ali za sada ne otkrivaju za koliko će državna kasa biti lakša.

Iako su Zakonom o ulaganju, usvojenim 2014., domaći i strani investitori izjednačeni neretko se ukazuje da prednost u dodeljivanju podsticaja imaju firme iz inostranstva.

Zvaničnici u Srbiji često ponavljaju da su za razvoj domaće privrede podjednako značajni kako strani tako i domaći ulagači.

U Srbiji se strane investicije posmatraju kao zamena domaćoj privredi, a ne kao njen dodatak, izjavio je ranije za BBC Uroš Delević, profesor međunarodne ekonomije na Univerzitetu u Londonu.

„Otvaraju se strane fabrike, stalno čujemo: 'evo naša privreda je bolja, jer imamo i ovu fabriku', ali mi je nemamo.

„To nije naša fabrika, jer nema veze sa našim domaćim kapitalom - kada ste poslednji put čuli da je neko naš otvorio nešto u Srbiji?", rekao je on.

Ipak, sve što proizvedu strane kompanije ubraja se u bruto društveni proizvod Srbije (BDP).

Ali, subvencije ne rešavaju nezaposlenost u lokalnim sredinama.

Nove kompanije iz inostranstva uglavnom posao daju radnicima iz propalih državnih preduzeća, čime se ne povećava broj zaposlenih u tom mestu, ukazuje Delević.

• Radna prava u Srbiji: Plata minimalna, satnica prekovremena
• Dvostruko više siromašnih u Srbiji: „Snalazi se ko kako ume i može"
• O „specijalnim partnerima" i „čeličnom prijateljstvu": Zašto je Kini važna Srbija

Stari recept, a boljke nove

Posle pada socijalizma 1980-ih, zapadne kompanije su pohrlile da ulože u zemlje bivšeg istočnog bloka, i u tom takmičenju ko će gde da investira, članice takozvane Višegradske grupe nudile su slične povlastice kako bi privukle više i bolje investitore, ukazuje ekonomista Jovanović.

„Kada su balkanske zemlje videle da je tamo davalo rezultata i one su pre nekih petnaestak godina počele to isto.

„Ali su morale da nude veće povlastice jer su u odnosu na ovu četvorku (Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska) bile manje razvijene i manje atraktivne", dodaje.

Podsticaji stranim kompanijama u Srbiji su uvedeni 2006. na predlog tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića.

Za svako otvoreno radno mesto iz državne kase isplaćivalo se između 2.000 i 10.000 evra.

„Model rasta zasnovan na raznim povlasticama bio je odgovarajući pre tri decenije, pa do pre nekoliko godina.

„Svet je prolazio kroz fazu hiperglobalizacije, velike korporacije su investirale svuda u svetu, istočna Evropa se otvarala, i činilo se da je to najefektivniji model rasta", kaže Jovanović.

Ko je Mlađan Dinkić?

Mlađan Dinkić je jedan od osnivača i koordinatora Grupe17 od 1997 do 1999. godine kada postaje njen izvršni direktor.

Kada je ta organizacija stručnjaka 2002. godine prerasla u stranku G17 plus, Dinkić je postao njen potpredsednik, a od 2006. i njen predsednik, posle povlačenja Miroljuba Labusa iz politike.

Od 2000. do 2003. godine, Dinkić je bio guverner Narodne banke Jugoslavije.

Bio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja u vladama Srbije od 2007. do 2011. godine, a ministar finansija od 2004. do 2006. godine i od 2012. do 2013. godine.

Kao ministar ekonomije u vladi Vojislava Koštunice, Dinkić je ostao upamćen kao neko ko je uveo dodelu besplatnih akcija građanima čiju je vrednost procenio na 1.000 evra, podsetio je list Danas.

Građani te akcije nisu dobili.

U maju 2010. godine formirao je koaliciju koja kasnije prerasta u stranku Ujedinjeni regioni Srbije (URS).

Od 2000-ih, Dinkić i njegova stranka su godinama bili neizostavni deo svake vlasti.

Posle 2012. godine i pobede Srpske napredne stranke, Dinkić i predstavnici njegove stranke bili su i u koalicionoj vladi premijera Ivice Dačića, lidera Socijalističke partije Srbije (SPS).

Posle dve godine u vlasti sa naprednjacima i socijalistima, Dinkić i njegovi kadrovi ostali su bez ministarskih pozicija, a nekadašnji lider G17 plus i Ujedinjenih regiona Srbije povukao se iz politike i posvetio privatnom biznisu.

Dinkić je jedno vreme bio izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za Ujedinjene Arapske Emirate, a kako je ta saradnja prekinuta nije javno objavljeno, pisao je list Danas.

• Folksvagen ne dolazi u Srbiju - „lažne nade“ i stvarni investitori
• Kako je Kina postala svetsko ekonomsko čudo
• Kako ukidanje podsticaja za zapošljavanje stranaca utiče na IT sektor

U međuvremenu štošta se promenilo, te je pitanje koliko je ovakav lek delotvoran za stare boljke.

„Globalizacija je skoro mrtva - zbog ratova, političke neizvesnosti i carina i velike korporacije gotovo i da ne investiraju, ni kod kuće, ni u inostranstvu.

„Poslednjih godina industrijska politika se sve više nameće kao razvojna strategija", ukazuje.

Industrijska politika znači da država treba da izabere sektore koji će biti nosioci ekonomskog rasta i da nastoji da ih razvije kako god zna i ume, dodaje.

Jovanović navodi primer kineske strategije „Made in China 2025“, zahvaljujući kojoj je ova azijska država postala svetski lider u električnim automobilima.

Skoro sve razvijene zemlje imale su neku vrstu industrijske politike u nekom periodu.

„U Srbiji bi industrijska politika trebalo da zameni privlačenje stranih investicija.

„U okviru nje takođe mogu da budu privučene pojedine strane investicije, ali sve mora da bude strateški i selektivno, misleći na širu sliku", zaključuje Jovanović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Borba protiv korupcije u doba naprednjaka: Šta je urađeno od 2012. do danas
• Šta polovina radnika u Srbiji (ne) može da kupi za platu
• Budžet Srbije za 2025: Usvajanje bez rasprave, najviše novca za EXPO
• Stara šećerana u Beogradu: Slatka proizvodnja, radnički štrajk i pozorište
• Vredi li 65.000 dinara isto u različitim gradovima Srbije
• Tramp 'ošamario' Srbiju novim carinama