Heder Šarp - BBC novinarka  [ BBC ]

11. 08. 2025. 12:54   >>  13:54

Becalel Smotrič: Krajnje desničarski ministar koji želi povratak izraelskih naseljenika u Gazu

Ministar finansija u Izraelu Becalel Smotrič je veoma kontroverzna ličnost, čiji ekstremno nacionalistički stavovi utiču na premijera Netanjahua.

Izraelski krajnje desničarski ministar Becalel Smotrič je veoma kontroverzna ličnost, koji ima ekstremne nacionalističke stavove i moćan politički položaj.

Njegova stranka Religijski cionizam, zajedno sa strankom Jevrejska moć (snaga) koju predvodi krajnje desničarski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir, ključna je za opstanak krhke koalicije premijera Benjamina Netanjahua, zbog čega Smotrič ima veliki uticaj na ključne odluke o ratu u Gazi.

Smotrič je ministar finansija Izraela, a istovremeno ima i funkciju ministra u Ministarstvu odbrane koja mu daje široka ovlašćenja u pogledu mnogih odluka vezanih za Zapadnu obalu koju je okupirao Izrael.

Otvoreno se zalaže za izraelsku aneksiju Zapadne obale i protivi se slanju pomoći ljudima u Pojasu Gaze.

Protiv njega je nekoliko zemalja uvelo sankcije, među kojima su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Kanada i Australija, zbog podsticanja nasilja nad Palestincima.

Holandija ga je optužila da zagovara etničko čišćenje.

Nedavno je fotografisan kako nasmejan stoji pored grafita „Smrt Arapima", a prema pisanju izraelskih medija, Ministarstvo finansija je saopštilo da je poruka primećena tek posle objave fotografije i da je „u potpunosti odbacuju".

• Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
• Ko je ultradesničarski političar Itamar Ben Gvir, izraelski ministar za nacionalnu bezbednost
• Izraelski desničarski ministri nepoželjni u pet zemalja sveta, zamrznuta im imovina

„Monstruozne" izjave

Smotrič je poslanik u izraelskom parlamentu - Knesetu - od 2015. godine, ali je postao poznatiji posle parlamentarnih izbora 2022. godine kada je Netanjahu u njegovu vladu, do sada najviše desničarsku i najreligiozniju, uvrstio i članove Smotričeve stranke.

Njegov tvrdokorni stav tokom rata u Gazi izaziva osude, a ponekad i bes širom sveta.

Protivi se dopremanju pomoći u Gazu, tvrdeći da to koristi Hamasu, a u aprilu je izjavio da „u Gazu neće ući ni zrno pšenice".

„Niko nam neće dozvoliti da izgladnjujemo dva miliona civila, iako bi to moglo da bude opravdano i moralno dok se naši taoci ne vrate", izjavio je u avgustu 2024. godine.

Evropska unija (EU) je ocenila da takav stav predstavlja „prezir prema međunarodnom pravu i osnovnim načelima humanosti", napominjući da je „namerno izgladnjivanje civila ratni zločin".

Palestinsko Ministarstvo spoljnih poslova je reklo da je ova izjava „eksplicitno priznanje da je usvojio politiku genocida i da se time hvali".

U maju ove godine Smotrič je izjavio da će Gaza biti „potpuno uništena" i da će ljudi biti „potpuno očajni, svesni da tamo nema nade i da nema šta da traže u Gazi, i da će tražiti preseljenje da bi počeli novi život na nekom drugom mestu".

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami je ovu izjavu nazvao „monstruoznom".

• Izraelski plan: Zauzimanje grada Gaze
• Izrael i Palestinci: Šta je rešenje dve države i zašto nikada nije sprovedeno
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu

Sankcije „prelaze crvenu liniju"

U junu su Velika Britanija, Australija, Norveška, Kanada, i Novi Zeland uveli sankcije Smotriču zbog „stalnog podsticanja nasilja protiv palestinskih zajednica" na okupiranoj Zapadnoj obali.

Velika Britanija mu je zabranila ulazak i zamrzla svu imovinu u zemlji.

Smotrič je za izraelski dnevnik na engleskom jeziku Jerusalem Post izjavio da ta mera njemu „lično ništa ne znači", ali da je „na nacionalnom nivou to veoma ozbiljna stvar.

„Saveznici ne uvode sankcije jedni drugima, čak ni kada postoje neslaganja.

„Ovo prelazi crvenu liniju", rekao je.

U julu mu je i Holandija zabranila ulazak u zemlju.

„Od ulaska u Holandiju mnogo mi je važnije da moja deca, unuci i praunuci, kao i budući naraštaji svih Jevreja u svetu mogu da žive u Državi Izraelu bezbedno u narednim decenijama i vekovima", napisao je na društvenoj mreži Iksu u odgovoru na zabranu ulaska u Holandiju.

„Moj život posvećujem budućnosti i bezbednosti Izraela i nastaviću to da radim kako smatram da treba, čak i ako to znači da moram čvrsto da stanem protiv celog sveta', dodao je.

Pogledajte video: Ovako izgleda Gaza posle skoro dve godine sukoba

Ambicije u vezi sa Gazom

Smotrič, koji je pravnik po obrazovanju i sin rabina, odrastao je u jednom izraelskom naselju na Zapadnoj obali, a danas živi u drugom.

Veruje da je tu zemlju Jevrejima dao Bog.

Decenijama se zalaže za širenje izraelskih naselja, a 2006. godine bio je suosnivač organizacije Regavim koja podržava te napore.

Izrael je od 1967. godine, kada je u Šestodnevnom (Arapsko-izraelskom) ratu okupirao Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim, izgradio oko 160 naselja u kojima danas živi oko 700.000 Jevreja.

Te teritorije, zajedno sa Gazom, Palestinci žele da bude njihova buduća država.

Velika većina međunarodne zajednice smatra da su prema međunarodnom pravu, ta naselja nezakonita, a taj stav je potvrdilo i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde 2024. godine, iako Izrael to osporava.

Izrael je 1967. godine takođe okupirao Gazu, ali je 2005. odlučio da jednostrano povuče vojsku i naseljenike sa te teritorije, čemu se Smotrič snažno protivio.

Na nedavno održanoj konferenciji na kojoj su desničarske grupe razgovarale o planu ponovnog naseljavanja Izraelaca u Gazi, Smotrič je jasno rekao da bi želeo njihov povratak na to područje.

„To je moguće", rekao je.

„Dvadeset godina smo to zvali pustom željom.

„Čini mi se da je to sada realan plan koji može da se sprovede".

Gazu je opisao kao „neodvojivi deo zemlje Izraela".

Nije jasno šta bi taj plan značio za dva miliona Palestinaca koji žive u Gazi.

Smotrič i Ben-Gvir su pozvali na „dobrovoljnu emigraciju".

Stručnjaci za ljudska prava upozoravaju da bi takav plan mogao da podrazumeva etničko čišćenje ili prinudno raseljavanje.

• Zašto Izrael i dalje gradi naselja na Zapadnoj obali
• Ekstremistički doseljenici ubrzano zauzimaju teritoriju Zapadne obale
• Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali

'Nova realnost' na Zapadnoj obali

Nahum Barnea, glavni kolumnista najtiražnijih izraelskih dnevnih novina Yedioth Ahronoth, kaže da je dodela moćne funkcije u Ministarstvu odbrane, koja podrazumeva ovlašćenja za planiranje aktivnosti na Zapadnoj obali, bio Smotričev „zahtev broj jedan" tokom pregovora o obrazovanju koalicije.

Broj izraelskih naselja na Zapadnoj obali je naglo porastao tokom mandata sadašnje vlade.

Smotrič i izraelski ministar odbrane Izrael Kac su u maju ove godine objavili da će biti izgrađena 22 nova naselja, što je najveće širenje ovakvih naselja u poslednjih nekoliko decenija.

Smotrič je to nazvao „odlukom koja se donosi jednom u generaciji" i poručio: „Sledeći korak je suverenitet!".

Noa Špigel, novinarka izraelskog lista Hareca (Haaretz), kaže da Smotrič „stvara novu realnost" na Zapadnoj obali.

On ulaže „ogromna državna sredstva" i upravljanje tim naseljima prenosi sa vojne na civilnu vlast, kaže ona.

„On želi da Zapadna obala bude deo Izraela i čini sve što može da se taj cilj ostvari".

Smotrič se oduvek protivio rešenju koje podrazumeva dve države.

To rešenje predviđa uspostavljanje nezavisne države Palestine koja bi obuhvatila Zapadnu obalu i Pojas Gaze, i glavni grad bi bio Istočni Jerusalim, što znači da bi bila pored Izraela.

On je 2017. godine izneo predlog koj bi Palestincima na Zapadnoj obali dao mogućnost da žive pod izraelskim suverenitetom, ali bez prava glasa na nacionalnim izborima, ili ponudio finansijsku podršku za preseljenje u druge zemlje.

Sa onima koji bi odbili obe mogućnosti, „žestoko bi se obračunale snage bezbednosti", rekao je.

Kritičari su ovaj predlog uporedili sa aparthejdom.

• Međunarodni sud pravde: Izraelska okupacija palestinskih teritorija je nezakonita
• Izraelci koji se sa Palestincima suprotstavljaju nasilnim doseljenicima na Zapadnoj obali
• Šta je Golanska visoravan i šta Izrael tamo radi

Koliko je moćan Smotrič?

Smotričeva stranka Religijski cionizam ima sedam mesta u Knesetu, dok stranka Jevrejska moć Itamara Ben-Gvira ima šest.

Do jula 2025. godine vladajuća koalicija Benjamina Netanjahua imala je 68 od 120 poslaničkih mesta, ali zbog povlačenja dve stranke iz koalicije, sada ima 60 poslanika čime je izgubila većinu.

Analitičari ističu da trenutne ankete pokazuju da kada bi se izbori održali danas, Smotričeva stranka ne bi prešla cenzus za jedno mesto u Knesetu.

Nahum Barnea kaže da on ima podršku „veoma male manjine Izraelaca", ali da stranke u koaliciji imaju moć da obore vladu povlačenjem iz nje, te da „Smotrič tu moć koristi svakodnevno".

Kaže da je tu snagu demonstrirao nedavno kada je izraelska vlada odlučila da proširi vojnu operaciju u Gazi, uprkos pritisku javnosti da se postigne dogovor sa Hamasom o oslobađanju izraelskih talaca, navodi on.

„Pritisak za potpunu okupaciju Pojasa Gaze nije samo protivan mišljenja većine Izraelaca, već i stavu izraelske vojske", kaže Barnea.

„Izgleda da je Netanjahu sada više pod uticajem Smotriča nego njegovih generala", dodaje on.

Lahav Harkov, dopisnica za politička pitanja elektronskih novina Jewish Insider, kaže da je jasno da „ogromna većina Izraelaca želi dogovor kojim bi se obezbedio povratak talaca i okončao rat".

Međutim, dodaje da ankete pokazuju složeniju sliku.

Mnogi Izraelci „ne žele da pristanu da Hamas ostane u Gazi i da pobedi u ratu" niti „da mu se da ono što trenutno traži u zamenu za oslobađanje svih talaca".

Kaže da Smotrič možda „previše otvoreno govori o tome da se vojni ciljevi stavljaju ispred povratka talaca, što ljuti mnoge Izraelce".

Noa Špigel smatra da Smotrič i Ben-Gvir imaju „ogromnu moć" nad Netanjahuom, ali da je „njegov izbor da bude uz njih".

Ona ističe da su stranke koje nisu u vladajućoj koalicije poručile da bi mogle da glasaju za dogovor o vraćanju talaca, ali da premijer „bira da ne ide tim putem".

Harkov napominje da Smotrič ponekad „pravi više buke nego što zapravo radi".

Podseća da je Ben-Gvir napustio koaliciju na dva meseca zbog primirja u januaru 2025. godine, dok je Smotrič glasao protiv, ali je ostao u vladi.

Kaže da njegovo biračko telo uglavnom čine religiozni cionisti, od kojih je veliki broj u vojsci.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
• Krajnje desničarski izraelski ministar se molio pred Al Aksom - zašto je to sporno
• Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba
• 'Muslimanske zemlje da daju teritorije za palestinsku državu': Američki ambasador u Izraelu
• 'Hvala, ali kasno je': Palestinci o najavi Londona da će im priznati državu
• Pogođeni u glavu i grudi - istraga o ubistvima dece u Gazi