Daniel Tomas - BBC biznis  [ BBC ]

01. 07. 2025. 08:16   >>  13:15

Ruska privreda je u padu, ali nije otpisana

Ruska privreda se prošle godine proširila za 4,3 odsto, u poređenju sa 1,1 odsto u Velikoj Britaniji i 2,8 odsto u Americi.

Od ilegalne invazije na Ukrajinu 2022. godine, Rusija je postala zemlja sa najviše uvedenih sankcija na Zemlji, a opet se njena privreda pokazala izuzetno otpornom.

Ako je verovati zvaničnoj ruskoj statistici, njena privreda je 2024. godine nadmašila sve zemalje G7 - Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Veliku Britaniju i Sjedinjene Američke Države.

Ruska privreda se prošle godine proširila za 4,3 odsto, u poređenju sa 1,1 odsto u Velikoj Britaniji i 2,8 odsto u Americi.

Ovaj rast u Rusiji rukovođen je rekordnim trošenjem Kremlja na vojsku.

Izvoz nafte je, po količini, takođe ostao relativno stabilan, nakon što su zalihe nekada namenjene Evropi preusmerene na Kinu i Indiju.

A „flota tankera iz senke", čije vlasništvo i kretanje mogu da se prikriju, pomogla je Moskvi da zaobiđe sankcije na nekim drugim mestima.

U međuvremenu se ruska rublja oporavila tako da je ove godine postala valuta sa najboljim učinkom na svetu, sa rastom od više od 40 odsto, prema Banci Amerike.

A opet, kako se krećemo ka 2026. godini, ova atmosfera se polagano menja.

Unutar zemlje inflacija je dosledno visoka, kamatne stope su skočile na 20 odsto, a kompanije ne mogu da nađu radnike koji su im potrebni.

Globalno gledano, cena nafte je ove godine pala pre nego što je aktuelni sukob između Izraela i Irana doveo do novog skoka.

Ruski ministar privrede upozorio je u četvrtak da je zemlja „na ivici" recesije posle perioda „pregrevanja".

• Rat u Ukrajini izazvaće najveći skok cena u poslednjih 50 godina, procena Svetske banke
• Zašto neke firme još nisu otišle iz Rusije 18 meseci od početka rata u Ukrajini
• Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove - i koliko to utiče na psihu

A neki poznavaoci Rusije čak sugerišu da bi privreda mogla da se kreće ka kolapsu.

Ali koliko je to stvarno verovatno?

I kako bi uticalo na tok rata?

„Ukupno gledano, situacija će biti prilično neprijatna do kraja 2026. godine, a definitivno će biti neizmirenja novčanih obaveza i bankrota", kaže Jevgenij Nadoršin, ekonomista iz Moskve za BBC njuz.

Ali on predviđa da će pad privredne aktivnosti biti „blag" i naziva svaku sugestiju o raspadu „potpunom laži".

„Bez ikakve sumnje, ruska privreda je doživela veliki broj recesija koje su bile gore od ove."

Nadoršin ističe da je ruski stopa nezaposlenosti trenutno na rekordnom niskom nivou od 2,3 odsto, a verovatno će sledeće godine dostići vrhunac od svega 3,5 odsto.

Poređenja radi, britanska stopa nezaposlenosti bila je u aprilu 4,6 odsto.

Ipak, i on i drugi vide razloge za zabrinutost, a to je zbog toga što izgleda da je Rusija ušla u period stagnacije.

Njena stopa inflacije je bila 9,9 odsto u godini do aprila, delom zato što su sankcije zapada digle cenu uvoza, ali i zbog nestašice radnika, što je podiglo cenu nadnice.

Zemlji je nedostajalo oko 2,6 miliona radnika krajem 2024. godine, prema ruskoj Višoj ekonomskoj školi, uglavnom zbog toga su muškarci išli u rat ili bežali u inostranstvo da ga izbegnu.

Centralna banka je podigla kamatne stope do rekordnih visina ove godine kako bi pokušala da pripitomi rast cena, ali je zbog toga kompanijama skuplje da sakupe kapital koji im je potreban za ulaganje.

U međuvremenu su ruski prihodi od nafte i gasa opali zbog sankcije i nižih cena, a pali su za 35 odsto za godinu dana u maju, prema zvaničnim podacima.

To je doprinelo sve većem smanjenju budžeta, koje je zemlji ostavilo manje za trošenje na infrastrukturu i javne službe.

„Imaju veliki ćup za trošenje na vojsku koji ne sme da se dira", kaže Andraš Tot-Cifra, politički komentator i analitičar Rusije.

„To znači da novac počinje da se preusmerava sa vitalnih investicionih projekata za puteve, železnicu i komunalne usluge.

„Najviše trpi kvalitet javnih usluga."

Rusija možda izlazi bolje na kraj sa zapadnim sankcijama nego što se očekivalo, ali one nastavljaju da ostavljaju traga na privredu, dodaje on.

Ruske kompanije imaju problema da uvezu tehnologiju koja im je potrebna, a sve je to u ogromnoj meri naškodilo automobilskoj industriji.

EU je takođe zabranila uvoz ruskog uglja i razgranala se od njenog gasa sa planom da se reši uvoza u fazama do 2027. godine.

„Ništa od ovoga verovatno neće ozbiljno naškoditi ruskoj sposobnosti da vodi rat na kratke staze", kaže Tot-Cifra.

„Ali bi moglo da utiče na sposobnost privrede da raste ili da se razgrana u godinama koje su pred nama."

Do sada je Kremlj odbacivao svaki pomen razloga za zabrinutost.

Portparol Dmitri Peskov je početkom juna rekao novinarima da su „makroekonomska stabilnost" i „suštinska snaga" ruske privrede očigledni za svakoga.

U aprilu je, u međuvremenu, izjavio da se privreda „razvija prilično uspešno" zahvaljujući politici vlade.

Teško je reći šta će se dalje dešavati.

Ako Ukrajina i Rusija ove godine postignu mirovni sporazum, što nije nezamislivo, to bi popustilo deo pritiska na Moskvu.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da želi da normalizuje odnose i čak stvori nova ekonomska partnerstva.

Ali bi Evropa i te kako mogla da „ostane na kursu" i zadrži sankcije u slučaju mira, kaže doktorka Katja Jafimava sa Oksfordskog instituta za energetske studije.

„Čak i ako ne bude to učinila, gotovo je nemoguće videti neku vrstu velikog povratka tome da Evropa kupuje rusku naftu i gas kao što je to radila pre 2022. godine, mada je skroman povratak uvoza gasa moguć", dodaje ona.

„Ipak, to bi predstavljalo drugačiju ekonomsku sliku za Moskvu. Iako je Rusija uglavnom preusmerila izvoz nafte iz Evrope, to je teže učiniti za gas."

Šta god da se desi, izgleda da će rat imati dugoročno visoku cenu za Rusiju, a Kremlju ponestaje načina da to ublaži.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Najniža vrednost rublje u poslednjih 16 meseci, ali u Rusiji nema panike
• „Zamenićemo": Kako se u Rusiji odnose prema sankcijama i ratu u Ukrajini
• „Gledaju nas kao da smo vreće novca”: Zašto neki stranci plaćaju „ruske cene” u Srbiji