Rušdi Abualuf i Aleks Bojd - BBC njuz  [ BBC ]

27. 03. 2025. 17:20   >>  28. 03. 2025. 11:21

Najveći protesti protiv Hamasa u Gazi: Zašto su izbili sada

Stotine ljudi učestvovalo je na najvećem protestu protiv Hamasa u Gazi od početka rata sa Izraelom. Šta je izazvalo proteste i šta bi mogli da donesu?

Stotine ljudi pridružile su se do sada najvećem protestu protiv Hamas u Pojasu Gaze od kada je počeo rat prošle godine, tražeći da ova grupa siđe sa vlasti.

Maskirani eksremisti Hamasa, među kojima su neki bili naoružani, a drugi nosili palice, nasilno su rasterali demonstrante, fizički napadajući neke od njih.

Aktivisti koji su ranije kritikovali Hamas delili su na društvenim mrežama snimke na kojima se vidi mladić kako u utorak korača ulicama Beit Lahije, na severu Pojasa Gaze, uzvikujući: „Odlazi, odlazi, Hamas odlazi".

Pristalice Hamasa brane ovu ekstremističku grupu, umanjujući značaj demonstracija i optužujući učesnike da su izdajnici.

Hamas još nije komentarisao protest.

• Raste ogorčenje Palestinaca u Pojasu Gaze prema Hamasu
• Prvo vazdušni udari, pa kopnena operacija: Izraelska vojska ponovo u Pojasu Gaze
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu

Protest na severu Pojasa Gaze organizovan je dan pošto je islamistička džihad grupa lansirala rakete na Izrael, zbog čega su evakuisani veliki delovi Beit Lahije, što je izazvalo bes među stanovnicima.

Posle skoro dva meseca mira, Izrael je ponovo pokrenuo vojnu akciju u Gazi, optužujući Hamas za odbacivanje američkog predloga za nastavak primirja.

Hamas je uzvratio optužbom da je Izrael taj koji se ne pridržava sporazuma iz januara.

Stotine Palestinaca su ubijene, a hiljade su napustile domove pošto je Izrael nastavio vojnu akciju napadima iz vazduha 18. marta.

Muhamed Diab, stanovnik Beit Lahije i učesnik protesta, rekao je da mu je kuća uništena u ratu i da mu je pre godinu dana poginuo brat u izraelskom vazdušnom napadu.

„Nećemo više da umiremo ni za koga, ni zbog ciljeva bilo koje stranke ni zbog stranih interesa", rekao je.

„Hamas mora da siđe sa vlasti i posluša glas žalosti, glas koji se uzdiže iz ruševina, najiskreniji glas", kaže.

Na snimcima iz grada vidi se kako demonstranti uzvikuju: „Dole Hamasova vladavina, dole vladavina Muslimanskog bratstva".

Hamas samostalno upravlja Pojasom Gaze od 2007., pošto je godinu dana ranije pobedio na palestinskim izborima i potom nasilno zbacio političke protivnike.

Od kada je počeo rat u Gazi rastu kritike na račun Hamasa, kako na ulicama tako i na internetu, iako ima onih koji su mu i dalje čvrsto odani.

Teško je precizno oceniti koliko se promenila podrška grupi.

Pre rata, Hamas je imao političke protivnike, ali su mnogi ostali skriveni iz straha od odmazde.

„Na šta se Hamas kladi?

„Na našu krv, krv koju ceo svet vidi samo kao brojeve.

„Čak nas i Hamas vidi samo kao brojeve. Siđite sa vlasti i dozvolite nam da lečimo naše rane", napisao je Muhamed Al-Nadžar iz Gaze na Fejsbuku.

Hamas je napao Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno oko 1.200 civila, a 251 otet.

To je pokrenulo izraelsku vojnu, najpre vazdušnu, potom i kopnenu ofanzivu na Gazu sa proklamovanim ciljem uništenja Hamasa.

Od početka izraelske ofanzive ubijeno je više od 50.000 Palestinaca, podaci cu Hamasovog ministarstva zdravlja.

Većina stanovnika Gaze, njih 2,1 milion, raseljeni su.

Neki su se selili više puta, od područja do područja koji su propglašavani za 'bezbedne'.

Procenjuje se da je 70 odsto zgrada oštećeno ili srušeno.

Uništeni su zdravstveni, vodovodni i sanitarni sistemi, vlada i nestašica hrane, goriva, lekova.

Ali i skloništa, jer su mnoga razorena.

Šta traže demonstranti?

Demonstranti su rekli za BBC da su „iscrpljeni" zbog rata.

„Ne možemo da spavamo, ne možemo da jedemo i ne možemo čak ni da dobijemo čistu vodu. Ovo je život poniženja, a ne normalno postojanje.

„Umorni smo u svakom smislu te reči", rekla je Fatima Riad El Amrani iz Gaze.

Jedan stanovnik Gaze koji je želeo da ostane anoniman rekao je za BBC da Hamas ne može više da vlada teritorijom:

„Hamas mora da prepusti kontrolu nad Gazom. Dosta nam je nasilja i uništenja.

„U ovom trenutku nismo u poziciji da se suočimo s Izraelom ili zapadnim svetom, jer se čini da je ceo svet protiv nas", dodao je.

Planirani ili spontani protesti?

Demonstracije deluju i spontano i mirno, uprkos teškim uslovima u kojima ljudi žive u Gazi, objašnjava Amar Deik, generalni direktor Nezavisne komisije za ljudska prava na palestinskim teritorijama.

„Ljudi su očajni i veruju da bi, ako Hamas prepusti kontrolu, to moglo ublažiti njihovu patnju", rekao je on.

Hasan Mneimneh , istraživač sa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu, saglasan je da protesti izgledaju spontano, ali da nije jasno koga demonstranti žele da vide na vlasti u Gazi u budućnosti.

Većina demonstranata i organizatora protesta su politički nezavisni mladi ljudi koji ne pripadaju nužno nijednoj političkoj frakciji, kaže palestinski aktivista Abdulhamid Abdel Ati.

BBC je, međutim, razgovarao s nekoliko ljudi izvan Gaze koji tvrde da su učestvovali u organizaciji protesta.

Podeljeni palestinski politički pejzaž

Političko rukovodstvo palestinskog naroda godinama je duboko podeljeno između dva centra moći: Hamasa u Gazi i pokreta Fatah, koji upravlja okupiranom Zapadnom obalom preko Palestinske uprave (PA).

Jaz između Hamasa i Fataha dramatično se produbio pošto je Hamas ubedljivo pobedio na palestinskim parlamentarnim izborima 2006. godine, zbacivši predsednika Mahmuda Abasa.

Posle izbora, Hamas je odbio da potpiše prethodne palestinske sporazume s Izraelom, kao i da prizna legitimitet Izraela i odrekne se nasilja.

Palestinska uprava, koja priznaje Izrael, bila je glavno telo preko kojeg su Izrael i međunarodna zajednica u prošlosti pregovarali s Palestincima.

Kao rezultat toga, nova vlada predvođena Hamasom bila je podvrgnuta strogim ekonomskim i diplomatskim sankcijama Izraela i njegovih zapadnih saveznika.

Godine 2007, snage lojalne Fatahu proterane su iz Gaze, nakon čega je Izrael, uz podršku zapadnih saveznika, nametnuo strogu blokadu Pojasa.

Od tada su ponovljeni pokušaji pomirenja između Hamasa i Fataha propali.

Mogu li u Gazi da se dogode političke promene?

Otvorena kritika Hamasa u Gaz češća je od početka rata, kako na ulicama tako i na internetu.

Ipak, i dalje postoje oni koji su veoma lojalni ovoj grupi, pa je teško tačno proceniti koliko se podrška promenila.

Opozicija je postojala i pre rata koji je počeo u oktobru 2023. godine, ali je uglavnom bila prikrivena zbog straha od odmazde.

Nakon nedavnih protesta, Munter Al Hajek, portparol Fataha u Gazi, pozvao je Hamas da „čuje glas naroda" i da se povuče.

Prisustvo Hamasa postalo „pretnja palestinskim ciljevima", dodao je on.

Hamas se zvanično nije oglasio o protestima, uprkos pokušajima BBC novinara da dobiju komentar.

Međutim, u jednoj Facebook grupi, Basem Naim, zvaničnik Hamasa, izjavio je da svako ima pravo „da podigne glas protiv agresije na naš narod i izdaju naše nacije."

Takođe je upozorio da se „teški humanitarni uslovi" u Gazi ne smeju koristiti za „sumnjive političke ciljeve".

Nekoliko aktivista reklo je za BBC da veruju da će protesti biti nastavljeni.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Dnevnik iz Gaze: Mnogi više nemaju gde da se vrate
• Šest sati u rukama Hamasa: Nova svedočanstva kako je pala izraelska baza 7. oktobra
• Droga MDMA je možda zaštitila preživele napada na festival Nova od traume, pokazuje studija