Danijel Vitenberg i Lara Oven - BBC Svetski servis  [ BBC ]

19. 03. 2025. 08:33   >>  12:52

Šta se dešava sa primirjem u Gazi

Izraelske snage sprovele su nove serije napada širom Gaze, a BBC novinari objašnjavaju zbog čega primirje nije zaživelo.

Izraelske snage izvršile su 18. marta niz vazdušnih napada širom Gaze, dva meseca nakon što je otpočelo primirje, u vreme dok su pregovori o njegovom produžetku zapali u ćorsokak.

Poginulo je više od 400 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja pod Hamasovim vođstvom, koje je reklo da su još stotine povređene.

Na osnovu slika može se zaključiti da su ljudi bili zatrpani ruševinama, a da među mrtvima ima i dece.

Izraelska vojska je saopštila da je gađala „terorističke ciljeve" Hamasa.

Poginulo je nekoliko viših zvaničnika Hamasa.

Posle više nedelja relativnog mira, ovo predstavlja jedan od najsmrtonosnijih dana u Gazi od Hamasovih napada na Izrael od 7. oktobra 2023. godine i početka aktuelnog rata.

U obraćanju u utorak, 18. marta uveče, premijer Benjamin Netanjahu poručio je da će Izrael nastaviti potpunu borbenu aktivnost protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

„Pregovori će se nastaviti pod vatrom. Ovo je samo početak", odlučno je rekao Netanjahu.

• Izrael gađao Gazu, više od 400 mrtvih, tvrde palestinski izvori
• Dnevnik iz Gaze: Mnogi više nemaju gde da se vrate
• Primirje u Gazi ugroženo posle pat-pozicije Izraela i Hamasa

Šta piše u sporazumu o primirju u Gazi?

Primirje, koje je započelo 19. januara, zamišljeno je u tri faze.

Sporazum je podrazumevao razmenu talaca koje je držao Hamas u Gazi za palestinske zatvorenike u Izraelu, u stadijumima, sa krajnjim ciljem okončanja rata.

Tokom prve faze, Hamas je oslobodio 25 živih izraelskih talaca i posmrtne ostatke još osam talaca u zamenu za oko 1.800 palestinskih zatvorenika.

U međuvremenu, izraelske snage su se povukle iz naseljenih oblasti Gaze, omogućivši raseljenim Palestincima da se vrate u vlastite četvrti.

Pregovori za drugi fazu trebalo je da otpočnu 4. februara, ali to se nije dogodilo.

Druga faza trebalo je da se završi trajnom obustavom vatre, potpunim povlačenjem izraelskih snaga i oslobađanjem preostalih talaca.

Treća i poslednja faza trebalo je da bude vraćanje preostalih tela mrtvih talaca i otpočinjanje rekonstrukcije Gaze, za koju se očekuje da će trajati godinama.

Šta se desilo u međuvremenu?

Izrael blokira ulazak sve humanitarne pomoć u Gazu od 2. marta, vršeći pritisak na Hamas da pristane na novi američki plan za produženje primirja, koji je predložila Trampova administracija.

Prema tom predlogu, polovina talaca bila bi puštena na početku, a druga polovina na kraju.

Međutim, Hamas je insistirao da se pregovori za drugu fazu nastave onako kako su zamišljeni u prvobitnom sporazumu o primirju, sklopljenom pod bivšim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Postoji neslaganje između strana oko broja talaca koje bi trebalo osloboditi nadalje, kao i oko vremenskih rokova za povlačenje izraelskih trupa iz Gaze.

„Videli smo razne predloge Izraela, Hamasa i posrednika, i svi su se oni sada pomešali", tvrdi dopisnika BBC njuza na arapskom iz Gaze Adnan El-Burš.

Pogledajte video: Proslava Ramazana u Pojasu Gaze

Da li je primirje okončano?

Vreme će pokazati da li je ovo bila samo ograničena izraelska operacija sa namerom da se izvrši pritisak na Hamas u sklopu pregovora ili početak nastavka rata.

Izrael optužuje Hamas za „neprestano" odbijanje predloga za proširenje primirja i oslobađanje talaca.

„Od ovog trenutka nadalje, Izrael će postupati protiv Hamasa sa sve većim vojnim intenzitetom", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Oren Marmorštajn.

Marmorštajn je saopštio da je Izrael pristao na konkretne predloge za proširenje primirja, ali je „Hamas to odbio, i budući da nisu imali drugog izbora", oni su pokrenuli napade na Gazu.

Upitan da li su pregovori o primirju „mrtvi" zbog ovih napada, Marmorštajn je rekao da je primirje bilo okončano pre dve i po nedelje.

„Primirje je bilo dogovoreno za period od 42 dana. Prema tom sporazumu, ne postoji automatska tranzicije iz jedne faze u drugu", rekao je on.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je u ponedeljak da će oni nastaviti da se bore u Gazi „dok god se taoci ne vrate i svi naši ratni ciljevi ne budu ostvareni".

Hamas je rekao da posrednici treba da smatraju Izrael „potpuno odgovornim" za „kršenje i rušenje" primirja.

Međutim, još uvek postoji nada da će posrednici uspeti da vrate obe strane za pregovarački sto.

Hamas bi mogao da bude spreman da pusti određeni broj izraelskih talaca i mrtvih tela kako bi nastavio sa pregovorima, izveštava Adnan El-Burš iz BBC njuza na arapskom.

• Primirje u Gazi će zaustaviti ubijanje, ali neće okončati sukob
• Kako glasi sporazum o primirju u Gazi i može li da potraje
• Primirje u Gazi: Otvorena pitanja o sporazumu

Kakva je humanitarna situacija u Gazi?

Obnovljeni vazdušni napadi Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) usledili su tokom muslimanskog svetog meseca Ramazana, dok su mnogi ljudi u Gazi imali 'sehur' - obrok pred zoru - sa porodicom.

„Alarm za sehur se još nije bio ni oglasio. Odjednom se kuća srušila na nas, a ruševine su padale sa svih strana", rekla je porodica Zain Al-Din za BBC njuz na arapskom.

Izrael je 2. marta presekao svo snabdevanje hranom, lekovima, gorivom, strujom i drugim zalihama za dva miliona stanovnika Gaze.

Čak i pre najskorijih napada, procenjuje se da je oštećeno ili uništeno 70 odsto zgrada.

Humanitarni koordinator Ujedinjenih nacija za okupiranu palestinsku teritoriju Muhanad Hadi nazvao je situaciju „beskrupoloznom".

Bolnice su „preopterećene", sa stotinama ranjenih koji su pristigli odjednom, rekao je za BBC Nebal Farsak, portparol Palestinskog Crvenog krsta sa sedištem na Zapadnoj obali.

U povređene spadaju ljudi sa opekotinama i prelomima, a mnogi od njih još čekaju na operativne zahvate, izjavio je Muhamed Zakot, generalni direktor svih bolnica u Gazi.

„Napadi su bili toliko iznenadni da broj dostupnog medicinskog osoblja nije bio odgovarajući za razmere ovoliko ogromnih udara, pa su dodatni timovi momentalno bili pozvani da pomognu", rekao je on.

BBC na arapskom je razgovarao sa sestrom Ahmada Moina Al-Džumle, koji je bio izvučen iz ruševina srušene zgrade sa višestrukim prelomima.

„On još uvek čeka na svoj red da uđe u operacionu salu – čeka napolju na hodniku", rekla je ona.

IDF je u međuvremenu izdao naređenja za evakuaciju u Gazi, savetujući stanovnike da se upute ka Kan Junisu na jugu ili u zapadne delove grada Gaze.

• Ko je vlasnik Pojasa Gaze
• Trampov plan za Gazu se neće ostvariti, ali će izazvati posledice: Analiza BBC urednika
• Pojas Gaze u mapama: Kako je 15 meseci rata drastično promenilo život na ovoj teritoriji

Šta se dešava sa izraelskim taocima?

Kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopštio je da je jedan od razloga za udare bio odgovor na Hamasova „stalna odbijanja da oslobodi naše taoce".

U Gazi se još uvek drži 59 talaca, prema Izraelu, a veruje se da je i do 24 njih još uvek živo.

Grupa koja zastupa porodice talaca optužila je izraelsku vladu da je odlučila da se „odrekne talaca" pokretanjem novih vazdušnih napada.

„Najveći strah porodica, otetih i građana Izraela se obistinio", rečeno je u saopštenju Foruma porodica talaca i nestalih, koji je počeo da organizuje nove proteste širom Izraela.

„Ovde nema dobre opcije za Izrael", rekao je Majkl Oren, bivši izraelski ambasador u Sjedinjenim Američkim Država, za BBC Radio 4.

„Bio je to izbor između nečeg stvarno strašnog i nečeg još goreg, zato što, ako izvršite vojni pritisak na Hamas da oslobodi taoce, oni će zapravo ubiti taoce.

„I zato, obnovivši vojnu akciju sada, Izrael praktično rizikuje da osudi preostale žive taoce na smrt."

Hamas je okrivio Izrael za smrt talaca u Gazi i rekao da je odluka izraelske vlade da pokrene nove vazdušne napade sama po sebi izložila taoce „neizvesnoj sudbini".

Kako su reagovale druge zemlje?

Sjedinjene Američke Države su potvrdile da je Izrael unapred upozorio Belu kuću na napade.

„Hamas je mogao da oslobodi taoce da bi produžio primirje, ali se umesto toga odlučio za odbijanje i rat", izjavio je u saopštenju portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Brajan Hjuz.

Egipat, još jedan posrednik u pregovorima, nazvao je napade „otvorenim kršenjem" primirja i „opasnom eskalacijom", prema portparolu Ministarstva spoljnih poslova Tamimu Kalafu.

Kina je „izuzetno zabrinuta" zbog situacije, prema portparolu Ministarstva spoljnih poslova Maou Ningu, i pozvala je obe strane na „izbegavanje preduzimanja bilo kakvih koraka koji bi mogli da dovedu do eskalacije".

Dmitri Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, takođe je rekao da je situacija zabrinjavajuća, nazvavši je „još jednom spiralom eskalirajućih napetosti".

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da je bio „šokiran" napadima i „snažno" je apelovao na poštovanje primirja.

Šta sledi za Gazu?

Analiza Muhanada Tutundžija, dopisnika iz Jerusalima za BBC njuz na arapskom

Cilj obnovljenih izraelskih napada je vršenje pritiska na Hamas da prihvati predlog koji je izneo američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof, prema političkim izvorima u kabinetu izraelskog premijera.

Postoji značajna podrška nastavku rata u vladi premijera Netanjahua i među njegovim koalicionim partnerima.

Sa Ejalom Zamirom sada na čelu izraelske vojske, za koga se Netanjahu prethodno i zalagao, više ne postoji snažna opozicija njegovim planovima u okviru vojnog rukovodstva, kao što je to bio slučaj sa prethodnim šefom generalštaba.

Netanjahu se trenutno suočava sa krupnim izazovima u okviru njegove vlade, među njima podelom oko nacionalnog budžeta i spornim pitanjem regrutovanja ultra-ortodoksnih Jevreja u vojsku.

Iako je deklarisani cilj Izraela za rat u Gazi povratak civila i eliminacija Hamasa, obnovljene borbe takođe služe za umirivanje Netanjahuovih saveznika na krajnjoj desnici, pomogavši u stabilizaciji njegove koalicione vlade.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk