Jovana Georgievski - BBC novinarka  [ BBC ]

10. 01. 2025. 08:11   >>  13:14

Intervju petkom: Srba Kabadajić, pirotehničar - kako nastaju filmska magija i praznične čarolije

Pirotehničar sa 55 godina iskustva otkriva kako se stvara novogodišnji vatromet, ali i kako su se pre kompjuterske grafike pravili specijalni efekti na filmu.

„Kamera, akcija...", čuje se uzvik reditelja, a potom sledi glasan prasak – delovi automobila lete u vazduh.

„Vidi, vidi, kako sam ga detonirao – krilo automobila nam je preletelo preko glave", kaže mi s dečačkim uzbuđenjem 73-godišnji Srba Kabadajić, majstor specijalnih efekata, dok gledamo snimak sa filmskog seta na njegovom računaru.

Kabadajić, poznatiji po nadimku Piros, jedan je od prvih jugoslovenih stručnjaka za specijalne efekte.

Tokom više od pet decenija karijere, radio je na 119 stranih i domaćih filmova, gotovo 2.000 pozorišnih predstava, oko 3.000 koncerata i reklamnih spotova.

• Film „Slavica“: Revolucionarna melodrama i melem na ratne rane Jugoslavije
• Holivudski scenarista sa „crne liste“ koji je osvojio dva Oskara
• Zlatni globus 2024: Ko je sve nominovan, a ko je 'preskočen'

„Nemam nameru da idem u penziju – rad me održava", priča energično dok stoji za pultom njegove prodavnice pirotehnike u beogradskom naselju Banovo brdo.

Pred novogodišnje praznike, mušterije se samo smenjuju.

Posao kojim se godinama bavio nosi povećan rizik od povreda, a kaže da je najponosniji što ni na snimanjima, ni na proslavama „nikad nikog nije povredio".

„Eksplozije su uzbudljive, vatrometi takođe, ali važno je da čovek bude obazrljiv, pažljiv i razuman", kaže Kabadajić.

Zvuci praska petarde ili vatrometa mogu biti uznemirujući za decu sa autizmom, kao i za životinje, o čemu je BBC ranije pisao.

Specijalni efekti u doba bez kompjutera

U svet filma Kabadajić je, kako kaže, ušao „sasvim slučajno".

Kada je 1969. završio Tehničku školu, otac njegove tadašnje devojke, a sadašnje supruge Olge, pozvao ga je da mu „pomogne na snimanju filma i zaradi neki dinar".

„Bio je 10. jun, pravili smo veštačku kišu na snimanju filma Žeđ, i ja sam se zaljubio u tu magiju", priseća se Kabadajić.

„Momentalno sam zavoleo posao, a onda sam godinama učio", dodaje.

Njegov mentor i tast Dušan Živković bio je „jugoslovenski pionir specijalnih efekata".

Živković je zanat učio od ruskih filmadžija koji su tik po završetku Drugog svetskog rata u Beogradu snimali film „U planinama Jugoslavije", jugoslovensko-sovjetsku koprodukciju, prikazanu 1946. godine.

Bio je to prvi film sniman u bivšoj Jugoslaviji, dok se „Slavica" iz 1947. smatra prvim filmom jugoslovenske proizvodnje, u produkciji tada tek osnovanog državnog preduzeća „Avala film".

Majstor „filmske prevare"

U to vreme, kompjuterska grafika bila je daleka budućnost.

„Sve što smo želeli da snimimo, morali smo da napravimo!", kaže Kabadajić.

„Film je igra prevare i iluzije, a ja znam kako da igram", kaže Kabadajić, mangupski se osmehujući.

Za italijanski film „Voz" (Il Treno) iz 1989. godine, izveo je „najzahtevniji poduhvat u karijeri", učinivši da lokomotiva „nestane" u vatrenom tunelu.

„Postavio sam 180 metara dizni, odnosno prskalica koje su izbacivale gorivo.

„Zatim sam ih uključio, zapalio i digao plamen šest metara u visinu, i kada je lokomotiva prošla kroz vatrene obruče, zaista je izgledalo kao da je nestala", objašnjava.

Reditelj je, kako kaže, „skakao od sreće", a za čitav poduhvat utrošena je „cisterna od 5.000 litara goriva".

Posebno je ponosan i na efekat iz filma „Šogun majeda" (Shogun Majeda) iz 1991. godine, u režini Gordona Heslera, kada je izveo privid da samurajski mač preseca laticu ruže.

„Postavili smo bazen, ja sam uzeo štap za pecanje, postavio latice i pažljivo ih povlačio da se ih mač preseče - izgledalo je fenomenalno", priča.

Kaže da se retko bavi proračunima - oslanja se na iskustvo i zdrav razum.

„Ne umem baš da objasnim kako to znam da isplaniram eksploziju, ali gotovo nikada ne grešim", priča Kabadajić.

Od kraja 1960-ih do početka 1990-ih, prešao je hiljade kilometara sopstvenim plavim kamionom marke Fiat, koji je imao natpis na engleskom Special effects (specijalni efekti).

„Kamion-radionicu", kako ga zove, vozio je putujući na snimanja, koncerte i predstave širom regiona.

Prodao ga je pre nekoliko godina i kaže da mu nimalo ne nedostaje.

„U kamion ne bih seo više nikada u životu, to je muka živa", kaže o dugim satima za volanom.

Iako je 1982. godine dobio ponudu da karijeru nastavi u Holivudu, odbio ju je, jer mu je delovala nestvarno".

„Voleo sam život u Jugoslaviji, a priče koje sam slušao o Holivudu nisam mogao da zamislim kao deo mog života", kaže, dodajući da danas oseća kajanje što nije otišao.

Slučajno sumnjiv

Kabadajić dobro pamti 3. oktobar 1995. godine - prekoputa hotela Bristol u Skoplju, gde je bio smešten, pokušan je atentat na tadašnjeg predsednika Kiru Gligorova.

Gligorov je preživeo eksploziju automobila sa teškim povredama glave, a počinioci i nalogodavci nikada nisu otkriveni.

Tih dana, Kabadajić je radio na snimanju filma „Žuti trandafil".

Za snimanje eksplozija u kamenolomu, iz obližnjeg rudnika zadužio je 20 kilograma eksploziva.

„Potrošio sam 12 kilograma i vratio osam, a kada sam se te večeri vratio u hotel, čekala su me dvojica u civilu", priseća se.

„Zamolili su me da pođem sa njima i detaljno me ispitali gde sam bio i šta sam radio - ja to uopšte nisam povezao sa atentatom, o kojem sam čitao u vestima.

„Na kraju su mi se izvinili i pustili me - sreća je da sam imao revers, pa sam mogao da dokažem zašto nam je uopšte trebao eksploziv", kaže.

Svestan da njegovo znanje može da se koristi i za „nečasne stvari", Kabadajić kaže da je samo jednom u životu imao takvu ponudu.

„Nikada tako nešto ne bih uradio", dodaje ljutito.

Novogodišnje čarolije

Tokom dvehiljaditih, Kadajić je gotovo 10 godina planirao i izvodio novogodišnji vatromet u Beogradu.

Napravio bi skicu - plan postavljanja raketa, postavio ih i povezao na miksetu, sa koje je u ponoć zadavao komande, na radost mnogih Beograđana i gostiju prestonice.

„Vatromet se pravi na praznom, raščićenom prostoru - prvo smo radili sa Kalemegdana, a zatim sa keja kod Starog sajmišta", priča Kabadajić.

Važno je da se obezbedi da se prolazinici ni slučajno ne nađu na putu novogodišnje rakete, dodaje.

• Praznična pucnjava: Opasnost za decu i životinje
• Može li Srbija da smanji broj incidenata sa pirotehnikom

Za jače eksplozije, kako dodaje, obavezno je da ljudi koji se nalaze u blizini „nose zaštitne slušalice, kako ne bi oštetili sluh".

Danas najviše vremena provodi u radnji za prodaju pirotehnike, koju drži od 1992. godine.

Kod njega kupci ne dolaze samo po pet minuta praznične magije, već i po savet.

„Pratite upustva, držite distancu", govori im dok ih ispraćuje sa kutijama kućnih vatrometa.

„Kad zapalite petardu, odmah je bacite - nema nikakve potrebe da je držite u rukama", čujem ga kako savetuje mlađeg čoveka.

Kabadajić, kaže da planira da radi „dok god je u stanju", i dalje sarađuje sa televizijama i pozorištima.

„Naročito volim da snimam novogodišnje programe, to je za mene nešto zaista posebno", priča dok mi na mobilnom telefonu pokazuje fotografije sa snimanja od pre nekoliko dana.

Ipak, raduje ga mirniji tempo života koji danas vodi.

„Mnogo volim svoj posao, i drago mi je što sam kroz njega upoznao mnoge sjajne ljude - glumce, reditelje, producente, muzičare…

„Krivo mi je samo, što sam mnogo vremena proveo odvojen od porodice - deca su porasla, to vreme ne može da se vrati", kaže deka jedne unukei, sa kojima se danas trudi da provede što više vremena.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk