Damjan MekGinis - BBC njuz  [ BBC ]

16. 12. 2024. 20:39   >>  20:50

Šolc izgubio glasanje o poverenju, Nemačka pred vanrednim izborima

Uprkos porazu, rezultat glasanja je upravo onakav kakav je Šolc i želeo, kako bi otvorio put do vanrednih izbora.

Olaf Šolc više nije nemački kancelar.

Izgubio je glasanje o poverenju u parlamentu, otvarajući put za vanredne izbore 23. februara.

Šolc je sazvao glasanje u ponedeljak, 16. decembra i očekivao je da će ga izgubiti, ali je izračunao da je pokretanje prevremenih izbora njegova najbolja šansa.

To se dešava oko dva meseca nakon kolapsa Šolcove koalicione vlade koju čine tri stranke, zbog koje je kancelar koji je u sukobu ostao na čelu manjinske administracije.

Uoči glasanja u ponedeljak, Šolc je rekao da cje sada na biračima da „odrede politički kurs zemlje", misleći na ono što će verovatno biti žestoka predizborna kampanja.

• Šolc izbegao poraz od krajnje desnice u 'bastionu' njegove stranke, pokazuju izlazne ankete
• Raspala se vladajuća koalicija u Nemačkoj posle smene ministra finansija
• Uspon krajnje desnice na istoku Nemačke još nije završen

Rezultat glasanja o nepoverenju bio je ishod koji je Šolc želeo.

Otkako se vladajuća koalicija s tri stranke raspala u novembru, on se oslanjao na podršku opozicionih konzervativaca u donošenju novih zakona, čime je njegova administracija izgubila politički uticaj.

S obzirom na zastoj nemačke privrede i krizu sa kojom se Zapad suočava, odugovlačenje do zakazanog datuma izbora u septembru 2025. stvaralo je rizik da ga biračko telo smatra neodgovornim.

Šolcova Socijaldemokratska partija (SDP) znatno zaostaje u istraživanjima javnog mnjenja, dok se čini da je konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) pod vođstvom Fridriha Merca na putu da se vrati u vladu.

Otvarajući debatu, Šolc je rekao da su vanredni izbori prilika da se postavi novi kurs za zemlju i zahtevao velike investicije, posebno u odbranu, dok je Merc rekao da bi veći dug predstavljao teret za mlađe generacije i obećao smanjenje poreza.

Potez 'kamikaze'

Šolcova odluka da organizuje glasanje koje je očekivao da će izgubiti kako bi raspustio sopstvenu vladu, nemački tabloid Bild opisao je kao potez „kamikaze" – ali to je generalno jedini način na koji nemačka vlada može da raspusti parlament i izazove prevremene izbore.

Proces su posebno osmislili posleratni osnivači moderne Nemačke kako bi se izbegla politička nestabilnost Vajmarske ere.

Ovo glasanje o poverenju nije politička kriza samo po sebi: to je standardni ustavni mehanizam koji su moderni nemački kancelari koristili pet puta da prevaziđu politički ćorsokak – Gerhard Šreder ga je koristio u dva navrata.

Međutim, postoji dublji problem u nemačkoj politici.

Na prvi pogled, raspad koalicije izazvao je spor oko novca.

Šolcov SDP levog centra i njegovi zeleni partneri želeli su da ublaže striktna pravila o dugu Nemačke kako bi finansirali podršku Ukrajini i ključnim infrastrukturnim projektima.

To je blokirao ministar finansija Kristijan Lindner, koji je vođa liberalne Slobodne demokratske partije (FDP), koja je dala prioritet smanjenju duga.

Lindner je smenjen i koalicija se raspala.

Posle više godina prepirki, skoro ste mogli da čujete uzdah olakšanja u berlinskim hodnicima moći - ali osnovni uzrok je teže rešiti i to više zabrinjava.

Partijski politički sistem Nemačke postao je rasparčaniji, sa više partija nego ikada u parlamentu.

Nove političke snage su takođe radikalnije.

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) 2017. godine prvi put je ušla u Bundestag, osvojivši 12,6 odsto.

U 2021. godini je pao na 10,4, ali je sada skoro 20 procenata.

AfD neće ući u vladu jer sa njom niko neće hteti da formira koaliciju.

Ali krajnja desnica uzima udeo glasova koji dobijaju dve centrističke velike stranke koje su uvek postavljale moderne nemačke kancelare.

Što je veći udeo AfD, glavnim strankama postaje teže da formiraju stabilnu vladajuću koaliciju.

To je nesumnjivo bio osnovni problem koji je razdvojio Šolcovu rascepkanu koaliciju: socijaldemokrate i Zelene koji su orijentisani ka velikoj potrošnji levo pokušavaju da rade sa liberalima malih država slobodnog tržišta.

Umesto da nestane posle sledećih izbora u februaru, taj problem će se verovatno pogoršati.

Ako krajnja desnica osvoji petinu mesta u parlamentu, posle februara bi moglo biti još teže formirati stabilnu koaliciju između istomišljenika.

Još jedna nova populistička politička partija takođe bi mogla da uđe u parlament po prvi put, antimigrantska nativistička krajnja levičarska alijansa Sara Vagenkneht BSV, koja je nazvana po svom vatrenoj marksističkoj liderki.

Konzervativci vode u anketama, ali kako stvari stoje, njihova sposobnost da privuku koalicione partnere je ograničena.

Oni odbijaju da sarađuju sa krajnjom desnicom, a teško je zamisliti da bi želeli da uđu u kolaciju i sa radikalnom levicom.

Liberali slobodnog tržišta možda neće ni ući u parlament, a neki konzervativci odbijaju da razmotre Zelene.

To ostavlja Šolcov SDP kao mogućeg partnera - iako će on verovatno biti zbačen sa vlasti, zbog pada popularnosti.

Kakva god da bude sledeća vlada, izgleda da je era prijatnih konsenzusnih koalicija u Nemačkoj završena.

• Nemački desničari navodno planiraju „masovne deportacije"
• „Nemačka na prvom mestu": Krajnja desnica se nada da će se protest poljoprivrednika pretvoriti u ustanak

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk