- Hronika
- Montesong
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
19. 11. 2024. 12:23 >> 14:09
Danska uvodi porez na gasove koje ispušta stoka
Danski farmeri od 2030. godine imaće novi porez na emisiju gasova iz poljoprivrede
Danska će postati prva zemlja u Evropi koja će uvesti porez na emisije štetnih gasova iz poljoprivrede, između ostalog i za gasove koje ispušta stoka.
Odluka je doneta posle višemesečnih pregovora vodećih političkih stranaka, poljoprivrednika, industrije, sindikata i ekoloških udruženja.
Zeleni tripartitni sporazum prvi put je najavljen u junu.
Od 2030. farmeri će morati da plaćaju namet od 40 evra po toni metana (prema ekvivalentu ugljen-dioksida) za emisiju štetnih gasova koje ispuštaju krave i svinje.
Ova taksa će od 2035. biti oko 100 evra.
Zeleni sporazum podrazumeva i da treba zasaditi 250.000 hektara nove šume i otvori još pet nacionalnih parkova prirode.
- Bil Gejts u borbi za smanjenje štetnih emisija od podrigivanja goveda
- Novi Zeland uvodi porez na podrigivanje krava i ovaca
Deo zelenog tripartitnog sporazuma vlade, poljoprivredne industrije i ekoloških organizacija je i smanjivanje zagađenja azotom, kako bi se obnovile obale i fjordovi.
Emisija azota mogla bi da bude smanjena za 13.780 tona godišnje od 2027. godine, prenela je agencija AFP.
Biće uloženi i zajednički napori da se poboljša biodiverzitet zemlje.
Danska će zasaditi i 250.000 hektara nove šume, a 140.000 hektara tresetišta koja se trenutno obrađuju biće vraćena u prirodno stanište, piše danski dnevnik Kopenhagen post.
Tresetišta su močvare koje karakteriše poplavljeno zemljište i poznata su skladišta ugljenika.
Trenutno se obrađuje oko 60 odsto teritorije Danske, što zajedno sa Bangladešom čini zemlju sa najvećim udelom oranica, navodi se u izveštaju danskog parlamenta.
„Danska priroda će se promeniti još od kada su močvare isušene 1864. godine“, kaže Brus, a prenela je agencija AFP.
Govoreći o sporazumu, danski ministar za klimu i energiju Lars Agard kaže da je država pokazala da želi da dela.
„To pokazuje danski model - široku političku većinu u danskom parlamentu i uključivanje sektora koji će biti pogođen porezima i učešćem ekoloških organizacija“, dodao je on.
Pogledajte video: Tim iz Srbije otkriva kako krave mogu manje da zagrevaju planetu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk