Entoni Zurčer - BBC dopisnik iz Severne Amerike  [ BBC ]

14. 11. 2024. 10:03   >>  21:13

Šta nam izbor ljudi za Belu kuću govori o Trampu 2.0

Donald Tramp je već predložio niz ljudi koji će biti u Beloj kući i oblikovati politiku SAD.

Izabrani predsednik najavio je desetak naimenovanja, prve korake ka odabiru osoblja u Beloj kući i ključnih ministarstava u vladi.

Davao je komentare za medije i na društvenim mrežama koji ističu šta će biti njegovi prioriteti kad preuzme dužnost u januaru, sa posebnim naglaskom na imigraciji i spoljnoj politici.

Nakon donekle haotičnog početka njegovog prvog mandata, Tramp postavlja temelje njegove nove administracije sa definisanijim planom - i ljudima spremnim da ga sprovede u delo.

Evo šta smo saznali do sada.

• Trampovi ljudi: Mark Rubio državni sekretar, Mask zadužen za štednju, voditelj Foks njuza šef Pentagona
• Da li bi Tramp stvarno mogao da deportuje milione

Izabran tim čvrste ruke prema imigraciji

Neki od Trampovih sveže najavljenih naimenovanja sugerišu da obećanje izabranog predsednika iz predizborne kampanje da će deportovati milione nedokumentovanih migranata koji žive u SAD nije bilo preterivanje.

Stiven Miler, Trampov bliski savetnik i pisac govora još od 2015. godine, Trampov je izbor za zamenika šefa protokola za politiku Bele kuće.

On će najverovatnije oblikovati bilo kakve planove za masovnu deportaciju i smanjiti i nedokumentovanu i legalnu imigraciju.

Tokom Trampovog prvog mandata, Miler je učestvovao u izradi nekih od najstrožih političkih mera prema imigraciji tokom njegove administracije.

Tomas Homen, vršilac dužnosti direktora Agencije za imigraciju i carinu tokom Trampovog prvog mandata, podržao je predsednikovu politiku razdvajanja dokumentovanih porodica pritvorenih na američko-meksičkoj granici.

Sada se vratio sa još širim portfoliom, kao Trampov novi „car za imigraciju“.

„Vodiću najveće snage za deportaciju imigracije koje je ova zemlja ikad videla“, rekao je Homen na konzervativnoj konferenciji u julu.

Kritičari su upozorili da bi Trampov plan za masovnu deportaciju mogao da košta i do 300 milijardi dolara.

U intervjuu za NBC njuz prošle nedelje, međutim, izabrani predsednik rekao je da troškovi ne predstavljaju problem.

„Kad ljudi ubijaju, kad narko bosovi uništavaju čitave zemlje, oni će se sada vratiti u te zemlje zato što ne mogu tu da ostanu“, rekao je on.

„Ne postoji cena za tako nešto.“

Jastrebovi prema Kini se razmahuju krilima

Mnogi konzervativci veruju da Kina predstavlja ubedljivo najveću pretnju neprekinutoj američkoj svetskoj dominaciji, bilo ekonomskoj ili vojnoj.

I iako je Tramp bio obazriviji, ograničivši većinu kritika na račun Kine na oblast trgovine, ispunio je svoj tim za spoljnu politiku glasnim kritičarima Kine.

Izabrani predsednik odabrao je kongresmena sa Floride Majka Volca, penzionisanog pukovnika, za savetnika za nacionalnu bezbednost - ključni položaj u oblasti spoljne politike u Beloj kući.

Volc je izjavio da su SAD u „hladnom ratu“ sa Kinom i bio je jedan od prvih članova Kongresa koji su pozvali na američki bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. godine.

U oktobru je kongresmenka Eliz Stefanik, Trampov izbor za američku ambasadorku u Ujedinjenim nacijama, optužila Kinu za „otvoreno i zlonamerno uplitanje u izbore“ posle izveštaja da su hakeri podržani od Kine pokušali da preuzmu informacije sa telefona bivšeg predsednika.

Tramp je zvanično objavio da je senator sa Floride Marko Rubio, još jedan ratoborno nastrojeni političar prema Kini, odabran za državnog sekretara - najviši diplomatski položaj.

Rubio se 2020. našao pod sankcijama kineske vlade nakon što se zalagao za mere da se kazni zemlja zbog njenog gušenja prodemokratskih demonstracija u Hong Kongu.

Odnosi SAD i Kine su često bili burni tokom Trampovog prvog mandata, usred trgovinskih sporova i pandemije kovida.

Bajdenova administracija, koja je zadržala mnoge Trampove tarife prema Kini i uvela neke nove, samo je donekle smirila tu situaciju.

Sada izgleda kao da će nova Trampova administracija nastaviti tamo gde je prethodna stala.

• Amerika u tišini naoružava Tajvan do zuba
• TikTok u opasnosti u Americi: Ili prodaja ili zabrana
• Rivalitet SAD i Kine podstiče ulaganja u svemirsku tehnologiju

Maskova nova uloga

I dok spisak Trampovih političkih nameštenika raste, postoji još jedna grupa koja ostaje mala i izuzetno uticajna.

Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, navodno je stalno prisutan u Trampovom štabu za tranziciju u Mar-a-Lagu.

Prema medijskim izveštajima, on savetuje izabranog predsednika povodom naimenovanja za kabinet i čak se prošle nedelje uključio u razgovor između Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

U utorak uveče je Tramp najavio da je zadužio Maska za saradnju sa tehnološkim preduzetnikom i bivšim republikanskim kandidatom Vivekom Ramasvamijem u „Ministarstvu za efikasnost vlade“ zaduženom za određivanje novih rezanja budžeta.

Mask je redovno iznosio politička mišljenja na svojoj društvenoj mreži Iks, među njima podršku kandidaturi senatora sa Floride Rika Skota za sledećeg vođu većine u Senatu.

Maskov politički akcioni odbor potrošio je oko 200 miliona dolara na pomoć Trampovoj predsedničkoj kampanji, a on obećava da će nastaviti da finansira napore grupe u ostvarivanju ciljeva izabranog predsednika i pomoći republikanskim kandidatima na predstojećim izborima za Kongres.

U međuvremenu, ostaje da se vidi gde će biti udomljen Robert F. Kenedi Mlađi, još jedna ključna ličnost.

Tramp je izjavio kako planira da dodeli bivšem demokrati i skeptiku prema vakcinama, koji je odustao od nezavisne kandidature i podržao republikanca, ulogu u borbi da se Amerika održi „zdravom“.

„On želi da uradi neke stvari a mi ćemo mu to dozvoliti“, rekao je Tramp u pobedničkom govoru posle izbora.

• Ko je Ilon Mask i koliko je blizak Trampu
• Ilon Mask i Donald Tramp: Neka čudna veza

Predsednička ovlašćenja prioritet u odnosu na Kongres

I dok Tramp preuzima dužnost, republikanci su stekli kontrolu i nad Senatom i nad Predstavničkim domom.

Međutim, rani potezi izabranog predsednika sugerišu da njega više zanima sprovođenje predsedničkih ovlašćenja nego saradnja sa zakonodavnog granom.

On je prošle nedelje objavio na društvenim mrežama da bi vođe republikanaca u Senatu trebalo da utru put za više predsedničkih „naimenovanja tokom pauze“, omogućivši mu da popuni vrhunske položaje u administraciji bez odobrenja Senata dok Kongres nije u zasedanju.

Ovaj potez bi pojačao moć predsednika minirajući ustavnu ulogu doma da „savetuje i daje odobrenje“ političkih nameštenika.

U međuvremenu, izabrani predsednik nastavlja da nagriza te tesne kongresne margine.

Senatori koji se presele na administrativne dužnosti mogu brzo biti zamenjeni naimenovanjem guvernera iz njihove matične države.

Ali bilo koje upražnjeno mesto u Predstavničkom domu, kao što su ona koja su nastala odlaskom Stefanik i Volca, zahtevaju posebne izbore za su čije raspisivanje potrebni meseci.

Neki od Trampovih savetnika, među njima i Mask, upozorili su da bi izabrani predsednik mogao da ugrozi vlastite zakonodavne ciljeve ako bude izvukao previše republikanaca iz domova.

Čak i u najboljim okolnostima, kongresno zakonodavstvo zahteva vreme, trud i kompromise.

Izvršne mere, kao što je sprovođenje u delo novih zakona o imigraciji, mogu se obaviti uz potpis predsednikovog pera.

Trampova dela ukazuju na to da je on, makar u ovom trenutku, usredsređeniji na ovo potonje.

Nagrađivanje lojalnih

Tramp je tek započeo sa ispunjavanjem hiljada radnih mesta koja se otvaraju sa novom predsedničkom administracijom, ne računajući više birokrate od karijere koje je obećao da će zameniti.

Kao politički novajlija, on je 2016. godine morao da se oslanja na republikance iz establišmenta za ključne uloge.

Ovaj put on na raspolaganju ima obilje potencijalnih kandidata sa dokazanim istorijatom podrške, a posle osam godina, Trampovi lojalisti su postali republikanski establišment.

Tramp imenovao guvernerku Južne Dakote Kristi Noem za ministarku za unutrašnju bezbednost zemlje, a voditelja Foksa njuza i konzervativnog autora Pita Hegseta za ministra odbrane.

Ovaj potonji je posebno kontroverzan izbor, imajući u vidu njegovo neiskustvo u rukovođenju složenom američkom vojnom birokratijom i sklonost ka zapaljivim izjavama.

Za Trampa, međutim, status autsajdera i spremnost da se ostrvi na uzavrela kulturološka pitanja su prednost, a ne mana.

I iznad svega, Hegset i Noem su žestoki pobornici Trampa od samih početaka.

Neki od Trampovih drugih izbora, kao što su Rubio i Stefanik, bili su Trampovi kritičari rano u njegovoj prvoj predsedničkoj kampanji, ali su sada proveli godine i godine demonstrirajući da su njihove oštre reči stvar prošlosti.

Rubio, koji se kandidovao za predsednika protiv Trampa 2016. godine, međutim, možda još uvek gaji ambicije prema Beloj kući.

Tramp se često ljutio na nameštenike koji su delovali kao da ih privlači svetlost reflektora tokom njegovog prvog mandata, a čak i najtopliji odnosi vrlo brzo mogu da se pokvare.

Tramp možda pridaje veliku važnost lojalnosti sa ranim naimenovanjima najbližih saradnika, ali pritisak vladavine na kraju će pokazati da li će njegove druge četiri godine na vlasti ispasti drugačije u odnosu na prve.

• Sedam stvari koje Tramp obećava da uradi kao predsednik
• Zašto su Amerikanci dali Trampu drugu šansu
• Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk