[ BBC ]

05. 11. 2024. 20:25   >>  21:44

Amerika bira: Haris ili Tramp

Čini se da trka za Belu kuću nikad nije bila neizvesnija.

U svih 50 američkih država glasači biraju 47. predsednika između republikanskog kandidata Donalda Trampa i Kamale Haris, kandidatkinje Demokratske stranke.

Ankete ukazuju da će i Haris i Trampu biti teško da obezbede dva ili tri poena prednosti, što bi im donelo direktnu pobedu.

Na ovogodišnjim izborima pravo glasa ima oko 240 miliona ljudi, a više od 80 miliona se već izjasnilo na biralištima.

Glasali su i kandidati.

Donald Tramp je na biralište izašao zajedno sa suprugom Melanijom u Palm Biču na Floridi.

Kamala Haris je glasala prošle nedelje.

Prijavljeni su tehnički problemi u Pensilvaniji, dok su u Džordžiji na nekoliko glasačkih mesta stigle lažne dojave o bombi, pa su ljudi evakuisani.

Državni sekretar Džordžije rekao je da su pretnje stigle iz Rusije.

Amerikanci ne biraju samo predsednika, već i 34 od 100 senatora i svih 435 članova Predstavničkog doma, dva tela koja čine najviše zakonodavno telo zemlje, Kongres Sjedinjenih Američkih Država.

Republikanci trenutno imaju većinu u Predstavničkom domu, a demokrate u Senatu.

U pojedinim državama glasa se i o pravu na abortus, korišćenju medicinske marihuane i načinu kako će se u budućnosti glasati.

• Kada će se znati ko je pobedio na predsedničkim izborima u SAD-u
• Sedam „kolebljivih“ saveznih država koje će prelomiti američke predsedničke izbore ove godine
• Ovi američki izbori bi mogli da promene svet

Stanovnici mesta Diksvil Noč, u američkoj saveznoj državi Nju Hempšir, glasali su tradicionalno prvi.

Tačno u ponoć po vremenu u Srbiji, šest registrovanih birača već je bilo na izbornom mestu.

Rezultat?

Nerešeno - tri za Haris, tri za Trampa.

Poslednja država u kojoj je počelo glasanje su Havaji, gde su birališta otvorena u šest sati popodne po vremenu na Balkanu.

Kako se pobeđuje na predsedničkim izborima?

Pobednik nije nužno kandidat sa najvećim brojem glasova.

Amerikanci zapravo glasaju za grupu zvaničnika koji čine elektorski koledž.

Oni su elektori i njihov posao je da izaberu predsednika i potpredsednika.

Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika.

Ukupno je 538 elektora.

Kalifornija ima najviše - 55 - dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum od tri.

Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas.

Kandidat mora da dobije većinu glasova - 270 ili više - kako bi osvojio predsednički mandat.

Elektorski koledž se sastaje svake četiri godine, nekoliko nedelja pre izbornog dana, kako bi obavio taj zadatak.

Većina država u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj partiji.

Generalno, države dodeljuju sve sopstvene glasove elektorskog koledža onome ko osvoji najviše direktnih glasova u državi.

Na primer, ukoliko republikanski kandidat osvoji 50,1 odsto glasova u Teksasu, on onda dobija svih 38 glasova elektorskog koledža te države.

Postoje samo dve države (Mejn i Nebraska) koje među sobom dele glasove elektorskog koledža prema proporciji glasova koje dobije svaki kandidat.

Zbog toga predsednički kandidati gađaju konkretne „kolebljive države" - one u kojima glasovi mogu da se okrenu u bilo kom pravcu - umesto da se trude da osvoje ukupno što više glasova iz svih delova zemlje

Za šta se još glasa?

• Prava na abortus su na glasačkom listiću u 10 država - među kojima su i kolebljive države Arizona i Nevada
• Bira se i trećina američkog Senata (34 od 100 mesta). Demokrate trenutno kontrolišu Senat sa razlikom od jednog mesta
• Amerikanci biraju i Predstavnički dom američkog Kongresa, svih 435 mesta. Republikanci trenutno imaju većinu
• Stanovnici Floride, Nebraske, Severne i Južne Dakote izjašnjavaju se i o rekreativnoj ili medicinskoj upotrebi marihuane

Šta će odlučiti američke izbore i zašto su toliko tesni?

Entoni Zurčer, dopisnik iz Severne Amerike

Nikad u skorijoj američkoj istoriji ishod predsedničkih izbora nije bio toliko pod znakom pitanja – ovo nije trka za one sa slabijim živcima.

Iako su neki prošli izbori bili odlučivani za dlaku – pobeda Džordža V. Buša nad Alom Gorom iz 2000. godine svela se na nekoliko stotina glasova na Floridi – oduvek je postojao bar nekakav utisak u kom pravcu će se trka nagnuti u poslednjim danima.

Ponekad, kao 2016. godine, taj utisak je varao.

Te godine, ankete su precenile snagu Hilari Klinton i nisu uspele da prepoznaju kasni preokret u korist Donalda Trampa.

Ovaj put, međutim, sve strele pokazuju u različitim pravcima.

Niko ne može ozbiljno da predvidi nijedan od ishoda.

Celu analizi BBC novinara pročitajte ovde.

• Deset razloga zbog kojih i Haris i Tramp mogu da se nadaju pobedi
• Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
• Stavovi Donalda Trampa o 10 ključnih pitanja američke politike
• Koga Kinezi priželjkuju u Beloj kući - Haris ili Trampa

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk