Najbolji mladi fotograf divljeg sveta 2024.: Prirodnjački muzej u Londonu objavio pobedničke slike

Više od 4.000 fotografija iz svih delova sveta učestvovalo je na konkursu Najbolji mladi fotograf divljeg sveta u 2024. godini. Slike prikazuju divlje životinje, od američkih predgrađa do indijskih nacionalnih parkova, i pomažu naučnicima da bolje razumeju gubitak staništa i ekološke izazove.

Zamislite da foto-aparatom uhvatite delić sekunde retkog prizora u divljini,koja otkriva neverovatne detalje.

To nisu šare na krznu tigra u skoku, niti okice rakuna koje se cakle na uličnoj rasveti, već sićušna buba koja može da skoči za tren oka, puzeći prema prema mikroorganizmu ispod balvana u šumi.

Ovi malecni insekti, poznati kao skokumi (Collembola), dugački su jedva dva milimetra i imaju šest nogu.

Mogu da izvedu najbrži premet unazad na Zemlji, kažu istraživači.

Skokumi, koji mogu da se nađu širom sveta, igraju ključnu ulogu u našem okruženju.

Hrane se mikroorganizmima kao što su bakterije i gljive, i poboljšavaju kvalitet zemljišta tako što doprinose razgradnji organskih materija.

Aleksis Tinker Cavalas, 17-godišnjak iz Nemačke, snimio je ovaj neverovatan prizor skokuma u šumovitoj oblasti na periferiji glavnog grada Berlina.

Slika nazvana Život pod mrtvim drvetom osvojila je prvu nagradu na takmičenju Najbolji mladi fotograf divljeg sveta u 2024. godini, koje je organizovao Prirodnjački muzej u Londonu.

„Oduvek sam želeo da pokušam da na istoj fotografiji uhvatim skokuna i sićušne organizme koji se javljaju na vegetaciji koja truli.

„To je često prilično teško jer morate da imate sreće da se nađete na pravom mestu u pravo vreme, a čak i tada, uočiti takav prizor je izazov, jer su tako sićušni", pobednik Aleksis kaže za BBC.

Na pravom mestu u pravo vreme

„Uspeo sam da priđem veoma blizu i da brzo uslikam.

„Skokumi obično ne miruju dugo, tako da nisam imao mnogo vremena za fotografisanje", dodaje on.

Mladi fotograf kaže da je za pobedničku fotografiju primenio tehniku spajanja više fotografija (frejmova), kombinacijom 36 slika i upotrebom različitog fokusa za svaku od njih.

Prirodnjački muzeju u Londonu je saopštio da je na ovogodišnjem konkursu Najbolji mladi fotograf divljeg sveta učestvovao rekordan broj - više od 4.000 fotografija iz celog sveta.

Takmičenje je podeljeno u tri kategorije prema uzrastu mladih fotografa - 10 godina i mlađi, 11 do 14 godina i 15 do 17 godina.

Pobednici pojedinačni kategorija učestvuju u izboru za zvanje Najbolji mladi fotograf divljeg sveta.

Kategorija 11 do 14 godina

Fotografija mladog Kuperovog jastreba koji jede vevericu, koju je napravio Parham Purahmad iz države Kalifornije u Sjedinjenim Državama (SAD), osvojila je nagradu u kategoriju od 11 do 14 godina.

Ovaj 14-godišnjak kaže da njegova fotografija zaista može da ostavi utisak na posmatrače, jer prikazuje neverovatnu divljinu u blizini velikog grada.

„Mislim da može da otvori ljudima oči da postoji zadivljujuća priroda tako blizu naših kuća", kaže on za BBC.

Večernji obrok, fotografija Parhama Purahmada pobednik je u kategoriji 11 do 14 godina

Kategorija 10 godina i mlađi

Fotografija crnoglave travarke pored masivnog lanca sa katancem, koju je snimio Alberto Roman Gomez iz Španije, osvojila je nagradu u kategoriji 10 godina i mlađi.

Osmogodišnjak kaže da bi voleo da njegova pobednička fotografija podstakne ljude da razmišljaju o važnosti očuvanja životinjskih vrsta, biljaka i staništa.

„Dakle, oni mogu da se poštuju i o njima može da se brine, umesto da se uništavaju i da se dozvoli da nestanu", kaže on za BBC.

Mističnost močvare, fotografija Aršdipa Singa iz Indije, zauzela je drugo mesto u kategoriji 15 do 17 godina. Zbog jake kiše, Aršdip i njegov otac nisu mogli na vreme da uđu u šumu da bi posmatrali osvit zore, a onda se spustila magla. Kada je počela da se podiže, uslikao je ovaj crno-beli prizor.

Polin Robert, šefica programa Najbolji mladi fotograf divljeg sveta u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, kaže da je cilj takmičenja da prikaže nadarenost i veštine mladih fotografa širom sveta.

„Ali, takođe smo želeli da nadahnemo novu generaciju fotografa divljeg sveta - ne samo moguće buduće fotografe, već i mlade ljude da počnu da zapažaju prirodu oko sebe i da budu motivisani da je primećuju", kaže ona za BBC.

Organizatori kažu da je takmičenje više od konkursa.

Fotografija Pametna sipa, autora Oriola Čiasa Dieza iz Španije, drugoplasiranog u kategoriji 11 od 14 godina. Oriol je posmatrao sipu više od sat vremena i bio je zadivljen njenom sposobnošću da po želji menja boju i oblik. U jednom trenutku je učinila čak da njeni pipci izgledaju kao morska trava koja se njiše.

Naučnici u Prirodnjačkom muzeju u Londonu ne samo da gledaju sve ove fotografije i identifikuju vrste, već im one pomažu i da razumeju gubitak staništa i izazove sa kojima se vrste i njihovo okruženje suočavaju širom sveta.

„I naravno, da razgovaramo o većem globalnom pitanju, kao što su klimatske promene, ali i gubitku biodiverziteta", kaže Polin Robert.

Bolje razumevanje prirode

Konkurs je otvoren za sve iz svih delova sveta.

„I slika ne mora da bude napravljena profesionalnim foto-aparatom.

„Pametni telefoni danas prave fotografije zaista odličnog kvaliteta.

„A žiri ne donosi odluku na osnovu tehnologije korišćene za pravljenje fotografije", dodaje Polin Robert.

Fotografija U središtu pažnje, autorke Šrejovi Mehte iz Indije, zauzela je drugo mesto u kategoriji 10 godina i mlađi. Šrejovi je sa roditeljima šetala šumom kada je ugledala ovaj prizor. Otrčala je do oca da uzme foto-aparat, a zatim je legla na zemlju da napravi sliku.

Aleksis Tinker Cavalas takođe ima poruku, posebno za mlade ljude širom sveta koji su zainteresovani za fotografisanje divljeg sveta.

Veruje da fotografisanje divljih životinja, posebno makrofotografisanje, koje obožava, može da doprinese da ljudi bolje razumeju prirodu.

„Mnogi ljudi jednostavno nisu svesni koliko insekata, paukova i drugih malih organizama ima okolo i koliko su važni - koliko značajnu ulogu imaju, čak i u gradovima, u ekosistemima", kaže on.

„Mislim da je fotografisanje ovih vrsta divljih životinja odličan način da se podigne svest i pomogne ljudima da nauče više i da bolje razumeju prirodu", dodaje on.