Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

BBC News

Jovana Georgievski - BBC novinarka  [ BBC ]

13. 12. 2023. 17:12

„Uplašen sam i očajan" - zbog isteklih pasoša, Belorusi na Balkanu ponovo u strahu od političkog progona

Do nedavno, državljani Belorusije su nove pasoše mogli da obnove u diplomatskim predstavništvima, ali od kada je ukinuta ova mogućnost, mnogi strahuju od političkog progona ukoliko se vrate u zemlju da bi izvadili nove putne isprave.

beloruski pasoš
WOJTEK RADWANSKI/AFP via Getty Images

Mihail i Elizabeta Sičov, bračni par nastavnika iz Belorusije, ima četvoro dece - najmlađa ćerka rođena je u Srbiji u julu 2023, a zbog promene beloruske politike izdavanja pasoša, sada strahuju da li će moći da nastave život u emigraciji.

„Uplašen sam i očajan - pasoš mi ističe, a bez novog ne mogu da produžim privremeni boravak u Srbiji. Bez odlaska nazad ne mogu da izvadim ni prvi pasoš za najmlađu ćerku", kaže Mihail, nastavnik matematike i aktivista beloruske opozicije.

Početkom septembra, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izdao je ukaz, kojim je ukinuo mogućnost izdavanja pasoša uz posredovanje ambasada i konzulata.

Ova odluka u praksi znači da Belorusi u dijaspori, od kojih su mnogi emigrirali zbog političke represije, sada ne mogu da izvade nova dokumenta u diplomatskim predstavništvima, već po pasoš moraju da se vrate kući, rizikujući da budu privedeni ili uhapšeni.

Izdavanje pasoša je problem koji pogađa sve Beloruse koji žive u inostranstvu, kaže Andrej Strižak, jedan od osnivača Beloruske fondacije solidarnosti - Bajsol (BYSOL), nevladine organizacije za pomoć žrtvama represije Lukašenkovog režima.

„Ukoliko odluče da se vrate, dolaze u rizik da se nađu pred sudom ne samo ako su učestvovali na protestima, nego i za objave i komentare na društvenim mrežama", kaže Strižak za BBC na srpskom.

Najmasovniji protesti u novijoj istoriji Belorusije rasplamsali su se avgusta 2020. godine, kada je Lukašenko proglasio pobedu na izborima.

On je na vlasti od 1994. godine - duže od bilo kog evropskog lidera. Trenutno mu teče šesti predsednički mandat.

Desetine hiljada ljudi su mesecima izlazile na ulicu, pokušavajući da ospore zvanične rezultate izbora, na šta su vlasti odgovorile hapšenjem, pritvaranjem i prebijanjem demonstranata i aktivista.

People carrying historical white-red-white flags of Belarus take part in Belarusians' march through Warsaw, on the third anniversary of the 2020 presidential election which was followed by mass protests over alleged electoral fraud, in Warsaw, Poland, August 9, 2023.
REUTERS/Kacper Pempel
Poljska je zemlja sa jednom od najvećih zajednica beloruske dijaspore u Evropi - u avgustu 2023, Belorusi su protestom na ulicama Varšave obeležili treću godišnjicu održavanja spornih izbora, na kojima je zvanično pobedio Lukašenko

Nema zvaničnih podataka koliko je ljudi od tada napustilo Belorusiju, ali procene su da je u strahu od političkog progona emigriralo oko pola miliona ljudi, kažu iz Bajsola, organizacije osnovane posle spornih izbora.

Tri godine kasnije, situacija u Belorusiji se „ne poboljšava", a vlasti te zemlje sprovode „proizvoljna hapšenja" i „po izmišljenim optužbama" krivično gone kritičare vlasti, borce za ljudska prava, novinare, advokate, ali i obične građane, navodi se u izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija (UN).

'Drugih opcija nema'

Samo desetak dana pred nego što je ukaz stupio na snagu, Mihail Sičov se obratio Ambasadi Belorusije u Srbiji kako bi izvadio novi pasoš za sebe i prvi za najmlađu ćerku.

Prepiska sa službenicima ambasade u koju je BBC imao uvid pokazuje da im je krajem avgusta dostavio tražena dokumenta i platio predviđene takse.

Međutim, u nedeljama posle donošenja ukaza, saopšteno mu je da postupak izrade pasoša nije ni otpočet, i da za tako nešto ipak mora da se obrati direktno Ministarstvu unutrašnjih poslova Belorusije.

„Drugih opcija nema", piše u mejlu koji je dobio.

Sičov kaže da je zbog toga uplašen.

„Ne znam šta ćemo ako ne budemo mogli da nastavimo legalno da boravimo u Srbiji", pita se on.

Srbija je sredinom 2023. najavila izmene Zakona o državljanstvu, čime predvidela skraćivanje perioda koji stranci treba da provedu u zemlji pre nego što se kvalifikuju za srpsko državljanstvo, ali je predlog krajem godine povučen iz skupštinske procedure radi „dodatnih konsultacija".

Iz Ambasade Belorusije u Srbiji do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanje BBC novinara da li će beloruski državljani, koji su prijave podneli pre donošenja predsedničkog ukaza, moći da izvade pasoše u inostranstvu.

Sičov strahuje od povratka u Belorusiju jer je član pokreta Razam, okupljenog oko opozicionog beloruskog lidera Viktora Babarikova, koji je 2021. godine osuđen na 14 godina zatvora.

Mnogi Belorusi nemaju način da saznaju da li za njima tragaju istražni organi sve dok ne pokušaju da pređu granicu, kaže Andrej Strižak.

„Nažalost, ima primera da su ljudi pokušali da se vrate, a onda granična policija skenira pasoš, na ekranu zasvetli crvena lampica i kroz nekoliko minuta, policija ih sprovodi na ispitivanje ili u pritvor."

Pasoš je jedini dokument koji beloruski državljani koriste kao potvrdu identiteta - ne postoji lična karta, ukazuje on.

Belorusima su potrebne vize za putovanja u Evropsku uniju (EU), koje nije teško dobiti, pa se 32 stranice u pasošu brzo istroše, podseća Strižak.


Pogledajte video: Novi život Rusa na Balkanu


Beloruska dijaspora na Balkanu - šta je rešenje?

Jedan od osnovih problema zbog isteklog pasoša za Beloruse je regulisanje boravka u inostranstvu.

Na Balkanu ih je svega nekoliko stotina, uglavnom u Srbiji i Crnoj Gori, procenjuju iz organizacije Bajsol.

Sredinom novembra, neformalna grupa Belorusa u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore, organizovala je protest na kojem su zatražili od crnogorskih vlasti da nastave izdaju boravišne dozvole beloruskim državljanima čiji su pasoši istekli.

„Pokrenuli smo peticiju, koju ćemo predati Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore, a za sada smo prikupili oko 200 potpisa - naša dijaspora ovde nije velika", kaže 43-godišnji Aleksandar Bubin, IT stručnjak i jedan od pokretača peticije, za BBC na srpskom.

Bubin je član Koordinacionog saveta beloruske opozicije, organizacije koja je osnovana kao predstavničko telo Belorusa, a osporavaju rezultate predsedničkih izbora iz 2020. godine.

Aleksandar Lukasenko
Reuters
Aleksandar Lukašenko je na funkciji predsednika Belorusije nepunih 30 godina

Ambasada Belorusije u Srbiji, koja je nadležna i za Crnu Goru, nije odgovorila na pitanje BBC novinara koliko njihovih državljana živi u ove dve balkanske zemlje.

Na upit BBC-ja nisu odgovorila ni ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, odnosno Crne Gore.

Belorusi koji žive u ove dve zemlje imaju na stolu dve opcije - da steknu status izbeglice, u skladu sa Zakonom o izbeglicama, ili da se prijave za humanitarni boravak po Zakonu o strancima, kaže pravnik Nikola Kovačević.

„Ako ne smeju da otputuju u Belorusiju, a taj strah je osnovan, oni su izbeglice", kaže Kovačević za BBC na srpskom.

„Niko ne sme biti vraćen tamo gde mu preti opasnost, pa je alternativa za ove ljude prijava za azil".

Zakon o strancima predviđa odobravanje privremenog boravka iz humanitarnih razloga, a za to nije neophodan važeći pasoš, dodaje Kovačević.

Između ostalog, može da se dodeli iz „opravdanih ličnih razloga humanitarne prirode" ili ako postoji „interes Republike Srbije ili međunarodno preuzete obaveze."

Privremeni boravak po humanitarnom osnovu je noviji mehanizam u pravnom sistemu Srbije, uveden 2018. godine, a dodeljuje se šest meseci do godinu dana, uz mogućnost produženja.

'Pasoš Nove Belorusije'

U trenutku kada je Lukašenko izdao ukaz kojim je onemogućio izdavanje beloruskih pasoša u inostranstvu, opozicija u egzilu već je imala predlog alternativnog pasoša Belorusije.

Svetlana Tihanovskaja, opoziciona liderka koja tvrdi da je pobedila Lukašenka na predsedničkim izborima 2020, septembra, u Evropskom parlamentu je predložila uvođenje „pasoša Nove Belorusije" koji je osmislilo četrdesetak stručnjaka.

Svetlana Tikhanovskaya at Polish parliament - January 2023
EPA
Svetlana Tihanovskaja, kandidatkinja za predsednicu Belorusije na izborima 2020. godine, predložila je uvođenje alternativnog pasoša za beloruske državljane

Dok pojedini evroposlanici podržavaju ideju o priznavanju alternativnih pasoša, drugi su skeptični, jer bi to bio presedan.

Tihanovskaja je posle spornih izbora napustila zemlju i u egzilu osnovala Ujedinjeni prelazni kabinet Belorusije, po modelu organa izvršne vlasti, koji okuplja protivnike Lukašenkovog režima, pa i bivši državni službenici.

U martu 2023, Tihanovskaja je u Belorusiji osuđena na 15 godina zatvora zbog veleizdaje i planiranja državnog udara.

Beloruska dijaspora u Evropi

Najveće zajednice Belorusa u Evropi žive u Poljskoj i Litvaniji, zemljama Evropske unije (EU) koje dele granicu sa Belorusijom.

Procenjuje se da ih je u Poljskoj oko 50.000, a ova zemlja otvorila je vrata Belorusima koji beže od represije, dok su naročito zainteresovani da privuku obrazovane ljude, kao što su medicinski radnici i IT stručnjaci.

Olga Skrasčuk se u Varšavu doselila sa mužem i detetom u januaru 2023, čim je izašla iz 16-mesečnog pritvora u kojem je bila zbog učešća na protestima protiv vlasti.

„Bilo je toliko strašno da o tom iskustvu ne želim da govorim", kaže za BBC na srpskom.

Pasoš Belorusije sa kojim je doputovala istekao je u avgustu, a u međuvremenu su joj poljske vlasti izdale izbeglički pasoš, u skladu sa Ženevskom konvencijom o izbeglicama - oročen na godinu dana.

Pošto se ne radi o trajnom rešenju, Olga se nada da će dobiti državljanstvo Poljske, jer njen muž ima pretke iz ove zemlje.

„Pokušaćemo, i nadam se da ćemo tako razrešiti situaciju", kaže.

U Litvaniji, baltičkoj zemlji i članici NATO saveza, živi oko 58.000 Belorusa.

Litvanske vlasti su u avgustu 2023 proglasile oko 900 Belorusa pretnjom po bezbednost, zajedno sa oko 260 ruskih državljana.

Andrej Strižak, koji i sam živi u litvanskoj prestonici Viljnusu, kaže da su provere imigracionih službi „veoma temeljne", ali da većina Belorusa uspeva da dokaže izbeglički status.

„Na osnovu toga, litvanske vlasti izdaju putnu ispravu - imali smo slučajeve da ih izdaju na osam meseci ili godinu dana, i to nije dugačak rok, ali barem imaju putni dokument izbeglica, odnosno tražilaca azila", objašnjava.

Strižak kaže da u zemljama poput Srbije i Gruzije, mehanizmi azilantske zaštite ne funkcioniše u punom zamahu, pa postoje problemi sa izdavanjem putnih dokumenata.

Od kada je izmenama Zakona o azilu 2008. godine predviđena mogućnost izdavanja putnih isprava izbeglicama, u Srbiji takav dokument u proteklih 15 godina nije izdat nikome ko je uspeo da dokaže izbeglički status, navodi se na sajtu Beogradskog centra za ljudska prava.

„Zato mislim da će se Belorusi koji žive van EU postepeno seliti u Evropsku uniju", ocenjuje Strižak.


Pogledajte video: „Pobegla sam od rata u osmom mesecu trudnoće"


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније