Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

BBC News

 [ BBC ]

22. 09. 2023. 21:43

Srbija, pozorište: Preminuo Jagoš Marković „autentičan i darovit stvaralac koji nije podilazio diktatima trendova"

Proslavljeni režiser je preminuo 57. godini.

Jagoš Marković
Fonet

Jagoš Marković, jedan od najuticajnijih pozorišnih reditelja na Balkanu i dobitnik brojnih strukovnih i festivalskih nagrada, preminuo je 22. septembra u 57. godini.

„Marković je bio autentičan i darovit stvaralac, koji nije podilazio diktatima trendova i koji je jedinstvenim rukopisom stvarao pozorišna čuda nabijena energijom, maštom, duhovitošću i višim poetskim istinama", objavljeno je na sajtu Narodnog pozorišta u Beogradu, čiji je bio redovni član 15 godina.

U ovom pozorištu je režirao neke od najznačajnijih predstava, domaćih i svetskih velikana: „Hasanaginicu", „Gospođu ministarku", „Pokondirenu tikvu", „Dr", „Antigonu", „Ožalošćenu porodicu", „Magbeta", „Urnebesnu tragediju", „Učene žene", kao i opere „Pepeljuga" i „Figarova ženidba".

Radio je u mnogim gradovima nekadašnjeg jugoslovenskog prostora - u Podgorici, Tivtu, Rijeci, Splitu, Dubrovniku, redovno zapažene i hvaljene predstave.

Posle raspada Jugoslavije, bio je prvi srpski reditelj koji je radio na Dubrovačkim ljetnim igrama u Hrvatskoj, sa predstavom „Romeo i Julija", 2014.

Glumac Sergej Trifunović se oprostio od Markovića na Fejsbuk profilu.

„Dragi predivni ludače: ono što smo jednom radili, bila je tvoja najbolja predstava i moja najbolja uloga.

„Ono što smo drugi put radili, mogla je da bude najbolja predstava koju je iko na ovim prostorima video", napisao je glumac Sergej Trifunović, koji je igrao u Markovićevoj predstavi „Porodične priče".

„Gde su dva, tu su i tri: ono dakle, što ćemo raditi treći put, biće spektakl koje nebo ne pamti…. putuj, barbarogenije, putuj kući s anđelima".

Ko je bio Jagoš Marković?

Jagoš Marković je rođen 1966. godine u Podgorici.

Režiju je diplomirao u 21. godini na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Tokom karijere je režirao više od pedeset predstava.

Među njima su „Skup", „Bogojavljenska noć", „Govornica", „Sumnjivo lice", „Uobraženi bolesnik", „Tako je ako vam se tako čini", „Vrat od stakla", „Putujuće pozorište Šopalović" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, zatim u Ateljeu 212 „Porodične priče", „Gospoda Glembajevi", „Jesenja sonata" , ali i širom regiona.

U riječkom Hrvatskom narodnom kazalištu Ivana pl. Zajca „Galeb", „Filumena Marturano" i operu „Karmen", kao i predstavu „Lukrecija o bimo rekli Požeruh" za Riječke letnje noći.

U Splitu je režirao „Učene žene" , u Tivtu „Hasanaginicu" i predstave „Tartif", „Hekuba" Crnogorskog narodnog pozorišta.

Među brojnim priznanjima koje je dobio su Nagrada Bojan Stupica, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada Mića Popović, više Zlatnih Ćurana i Sterijinih nagrada.

Od slavnog umetnika su se oprostili mnogi na društvenim mrežama.

https://twitter.com/JDPBgd/status/1705283397583589490

https://twitter.com/upravu_si/status/1705265597779419179

https://twitter.com/ZoranDirektno/status/1705271106968371642

https://twitter.com/SavoManojlovic/status/1705271312971674068

Kako je govorio Jagoš Marković?

  • Odrastao sam u pozorištu i u njemu osedeo. Ostajem zahvalan za sve što mi je dalo i za utočište koje mi pruža. Kao hram bezbedan od nedaća sveta. U njemu je uvek isto, konstantno prisutan red i poredak. Kada počne proba svi mi među sobom znamo i koje general i ko je vodnik.

list Politika

  • Nikad više priče o veri, i nikad manje oprosta, samilosti. Mediji „udaraju" crne hronike dok ne otupi i zadnji atom čovečnosti u nama, i dok empatija potpuno ne nestane. Tabloidi afirmišu podele na „nas" i „njih", na dva ratna „tabora", nigde da neko delom pokaže neki ljudski čin. Ali, ko smo mi da ikom sudimo? Zato ta Gospava sa dna kaže: „Kad vidim kako izgledaju pošteni, fala Bogu što sam kurva. Vodite me odavde nek mi sude, pa u zatvor, među prave ljude".

O predstavi „Čudo u Šarganu", za list Danas

  • Što se stvarnosti tiče, nadam se da ćemo prestati da kukamo, da će svako preuzeti odgovornost za svoj dan, da se presabere gde je pogrešio, počevši od mene… jer valjda je to sloboda i odgovornost i to ide jedno sa drugim".

Intervju za N1

  • Građanski Beograd, onaj sada tihi, što ga nema po prijemima i fotosima sa banketa posle modnih revija i ne znam kakvih već skorojevićkih korzoa za prikazivanje, onaj Beograd što čita knjige, koji uživa u dobrim prevodima, kog je stid da bude deo opšteg socijalnog neukusa, onaj razočarani Beograd, čestiti, koji zna šta je data reč, koji ima memoriju a ipak prašta, koji je nekada stajao u redovima ispred Kinoteke zbog Viskontija i Bergmana i Tarkovskog, koji je voleo i pamti Nedu Spasojević, na primer, koji nema novaca sada, ali je duhom zamašan, taj Beograd zna koliko bole Glembajevi na više razina.

O predstavi „Gospoda Glembajevi", za Vreme


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније