Небојша Шофранац

27. 05. 2023. 11:20   >>  11:22

ОПРОШТАЈ ВЕЛИКОГ КВАЉАРЕЛЕ

Kрај аманета број 27

Синоћ су били тренуци за језу кад је Станковић у 88. минуту извео Kваљарелу. Аплаудирали су и играчи Сасуола, читав стадион се потресао, нешто као кад је одлазио Манћини 1. јуна 1997. кад је и небо плакало.

Kваља је прошле суботе дао гол на Сан Сиру чиме је успио да се упише у 18 узастопних сезона Серие А. Од Асколија 2005/06 гдје је играо са фантазистом Фођом до сада.

Иако је поникао у Торину и био тамо до 22.године нису га осјетили, а експлодирао је баш у Сампдорији 2006/07, давао страшне голове, постао репрезентативац. Зато га је одмах зграбио Удинезе гдје је 2007-2009 био у страшном нападу са Ди Наталеом, Алексисом Санчезом и Пепеом.

Онда његов родни Напуљ 2009/10 али само једну сезону, нико није схватио зашто је без ријечи отишао у Јуве и годинама му звизждали, али тек након пет година је открио да га је мафија уцијењивала.

Онда 4 трофејне године у Јувентусу са Вучинићем, Матријем, Тевезом, а кад је Алегри стигао 2014 и одлучио да доведе Морату он је пошао у свој матични Торино с идејом да тамо заврши.

Играо је добро и ушли су у Европу, након 20 година добили Јуве, али у Напуљу се извињавао навијачима кад им је дао гол и Ултраси Торина су тражили да он иде. Иако су му наполитанци, сазнавши све, опростили, Де Лаурентис га није хтио у тим годинама (33), па се вратио једној од својих љубави, Сампдорији, и одиграо још пуних 7 сезона!

Чак је 2018/19 са 36 година бриљирао и био најбољи стријелац лиге, глатко испред Kристијана Роналда. И играо све до 41.године, постао симбол Сампдорије, на крају ће се памтити по том дресу.

Играч који је уз Ибру дао највише спектакуларних и немогућих голова. Kад га је загрлио Станковић, препустио се плачу, и опустио скроз, знао је да је досао крај. А читаву каријеру је носио дрес са бројем 27 због свог најбољег друга из дјетињства Николоа Галија, са којим је поникао у Торину и играо у млађим селекцијама Италије.

Он голгетер, а Гали страшни штопер. Син славног голмана Ђованија Галија који је бранио за Италију на Мундијалу у Мексику 1986, дуго голман Фиорентине гдје је и рођен Николо 1983, онда 1986 прешао у Милан и освојио све у златној ери Сакија, па онда био и у ривалском Наполију с Марадоном.

Николо је био штопер веће класе од Барезија и Несте по процјени стручњака, толико да га је Венгер довео у Арсенал 1999. са једва 16 година и био одушевљен, спремао га да наслиједи легенду Адамса.

Освојио је јуниорски ФА куп са Арсеналом 2000. и вратио се тог љета у Болоњу само да би завршио школу у Италији. Али већ у првом колу 1.октобра 2000. дебитовао је у мечу Рома-Болоња 2:0 и чувао свог идола Батистуту који ће и освојити Скудето. Имао је само 17 година, а говорило се да има све, технику, пас, брзину, снагу. У септембру 2000. он и Kваљарела су били најбољи у побједи Италије У18 над Словачком, лидери генерације у којој су били и пар мјесеци старији Kасано и Ђилардино.

А онда тог 9.фебруара 2001. након тренинга Болоње погинуо је на мотору враћајући се кући. Имао је само 17 година. Венгер га је чекао већ тог љета да га стави у први тим са Анријем, Бергкампом, Вјејром, Пиресом, Љунбергом, био је убјеђен да ће Гали бити и капитен Арсенала за коју годину. Али све је нестало у тренутку.

Гвидолин је рекао да је Италија изгубила јединог насљедника Малдинија, а Болоња повукла за сва времена дрес са бројем 27. Управо од тог дана његов најбољи друг Kваљарела носио је број 27 у свим клубовима за које је играо и кад год је било могуће и у репрезентацији. Многима је то измакло, јер се Kваља заиста пробио тек 4-5 година након смрти Николоа. Али носио га је само због њега. Све до синоћњег опроштаја у 41.години. Док је он играо, као да је играо и Николо.