D.B.

Luis Suarez otkriva: Kako su me oblikovali glad, kritike i Barselona

Katalonski Sport iskoristio je reprezentativnu pauzu da u Majamiju razgovara sa Luisom Suarezom o njegovom djetinjstvu, karijeri, kritikama, odnosu sa Mesijem i životu u MLS-u.

Urugvajac je govorio o teškom odrastanju obilježenom nemaštinom i stalnoj borbi, kao i o kritikama koje ga prate od Nacionala do današnjih dana.

„To što sam buntovnik. Često mislim da sam primjer pobune, otpornosti i kontinuirane borbe. S druge strane, postoji mnogo stvari u kojima nisam dobar primjer. Prihvatam to i razumijem. Uvijek sam se borio protiv kritika. Debitovao sam za Nasional sa 18 godina, a kritikovali su me zbog promašenih golova. Tada sam pokušavao da okrenem stranicu, a onda kada sam otišao u Holandiju su mi rekli da sam debeo. Isto su mi rekli i u Ajaksu. Kasnije i u Liverpulu. Napadali su me zbog nedisciplinovanih postupaka. Zatim u Barseloni, zbog loših perioda. U svakoj fazi karijere sam se borio protiv istih stvari“, počeo je Luis Suarez razgovor za Sport.

Sve što te je snašlo guralo te je napred, zar ne?

„Nije to ono što bilo ko želi. Ali kritika me je na kraju ojačala. Nikada me nije obeshrabrila. Nikada nisam dozvoljavao ljudima da me vide obeshrabrenog zato što me kritikuju. Uvijek sam se trudio da pokažem snagu i to me je učinilo jačim“.

Odakle buntovnički duh? Urugvaj, komšiluk ili porodica?

„Tako je od djetinjstva. Nisam imao dovoljno da jedem, morao sam da izlazim iz kuće kako bih našao hranu za sebe i porodicu. Uvijek je bilo tako, otkako se sjećam. Borio sam se protiv svega. Nikada mi ništa nije bilo lako. Baš ništa. I to me je tjeralo da se borim do kraja“.

Tako je bilo i na terenu kroz karijeru…

„Dođe 90. minut, a ja se i dalje bori, i dalje trčim, jer svaki minut za mene je život. To je stalna borba. Ne volim da poklanjam vrijeme. Moje djetinjstvo je bilo veoma složeno… Veoma teško, veoma komplikovano. Bilo nas je šestoro braće i sestara, bilo je teško sve nas prehraniti. Moji roditelji su se razišli. Majka je radila u tržnom centru, čistila je toalete, a ja sam išao i skupljao novac koji je zarađivala, kako bismo mogli da jedemo. Imao sam devet ili deset godina. Čak sam i prao automobile da bih sakupio novac. U to vrijeme su postojale telefonske kartice koje bi ljudi ostavljali na ulicama nakon što bi ih iskoristili. Bio je čovjek koji ih je sakupljao i kupovao. Podnio sam mnogo žrtava kao dijete. Ali, uopšte ne žalim, morao sam da budem snalažljiv da bih preživio, da bih jeo. To najviše cijenim u vezi sa trudom koji sam uložio kao dijete“.

Da danas vidiš tog dječaka od 16 ili 17 godina koji treba da uđe u prvi tim Nasionala, pa i mlađeg, šta bi mu rekao?

„Očigledno je da su mi napori iz djetinjstva omogućili da budem ovdje gdje sam danas, zar ne? Postoje stvari koje treba poboljšati, postoje i one zbog kojih se žali, ali stvari se dešavaju sa razlogom. Možda ti život zadaje udarce da bi mogao da ostvariš neke stvari. Taj dječak od 16 ili 17 godina se u to vrijeme borio da ostvari sam da postane fudbaler i nimalo mu nije bilo lako. Mnogo je djece kojoj je ponekad previše lako i ne cijene priliku koju im fudbal daje. Nisam imao ništa kada sam bio dijete, pa sam iskoristio fudbal kao izlaz iz toga, kao i da zaradim novac“.

Koji je bolji Luis Suarez: onaj iz Liverpula ili iz Barselone?

„Da vidimo… Suarez u Liverpulu tokom 2013. i 2014. godine, kada je išlo sve po njegovom, a išlo je, bio je poseban. To je trenutak kada vam sve klikne u životu. Suarez u Barseloni je bio potpuno drugačiji od Suareza iz Liverpula, zbog prostora i uloge. U Barseloni sam naučio da igram na prostoru 10x10 metara, sa jednim dodirom, to je nešto što nisam radio u Liverpulu. Tamo sam imao 40 metara, imao sam prostor das trčim sam. Isto je i u Urugvaju. U Barseloni sam morao da se naviknem na precizna dodavanja i to me je učinilo boljim igračem. Natjeralo me je da evoluiram. Suarez od 2014. do 2017. godine, što su bile moje najbolje godine u Barseloni, takođe je bio dobar“.

Šta je najteže u Barseloni i generalno kada igraš za velike klubove?

„Fudbaleri nekada mogu da budu tvrdoglavi i da ne priznaju probleme. Kada nisam postizao golove u gostima, bio sam ljut na sebe. Nagomilava se i počinje da utiče na vas, bez obzira koliko se trudite da to ne uradite. Barselona zahteijva da budete u najboljoj formi svaka tri ili četiri dana. Ljudi moraju da shvate da nije lako doći do Barselone, ali da je najteži deo ostati u njoj i ponavljati se iz godine u godinu. Uspeo sam to da uradim na određenom nivou i moram da budem ponosan. Nekada ljudi kažu: „Oh, imao je dobru godinu“. Ne, ja mogu da kažem da su sve godine koje sam proveo u Barseloni bile dobre. Možda je bilo nekih kada nisam bio na visini zadatka, ali je bilo i onih kada sam bio na previsokom nivou. Pričam sa Ronaldom Arauhom i kažem mu da zapamti da ljudi imaju kratko pamćenje. To je ono što Barselona, Real Madrid i Atletiko zahtijevaju. Morate da budete konstantno na visokom nivou“.

Postoji li opcija da se vratiš u Barselonu?

„Da, nikada ne prestaješ da budeš navijač, nikada ne prestaješ da se diviš klubu, da ga voliš i održavaš kontakt sa ljudima koji su u njemu. I dalje tamo imamo kuću. Naš plan je da se vratimo u Barselonu, tamo smo se uvijek osjećali kao kod kuće. I ja i djeca“.

A, kako se razvijao odnos sa Lionelom Mesijem?

„Ponekad se pogledamo i shvatimo da nam se ostvaruje ono o čemu smo pričali u Barseloni – zajedno uživamo u posljednjem fudbalskom poglavlju. Na terenu je jedinstven, neponovljiv i stalno radi nevjerovatne stvari. I dalje ima opsesiju da stalno pobjđuje, baš kao i svi mi. Ali, pogledajte ga, taj duh koji on ima… On postavlja sebi ciljeve i sve nas inspiriše“.

Šta te je u MLS-u iznenadilo i šta te pogađa?

„Iskreno, bio sam iznenađen putovanjima i utakmicama, ali to je zato što sam se u klubu našao u periodu kada se kvalifikovao za Konkakaf Ligu šampiona, Liga kup i Svjetsko klupsko prvenstvo. Bilo je mnogo dugih putovanja, najmanje dva sata se letjelo, ali smo se navikli“, poručio je Luis Suarez i za kraj intervjua za Sport dodao:

„Čini se da nas ljudi potcjenjuju, ali rezultati govore sami za sebe. Nije lako pobjeđivati u utakmicama, svaka je izazovna. Izgubiš od nekoga iz donjeg doma, pa pobijediš vrhunski tim. Našim protivnicima je igranje protiv nas utakmica godine, prilika da zablistaju i budu u centru pažnje. Prošle godine smo završili kao prvi osnovni dio i u plej-ofu izgubili od osmoplasiranog. To je jasan dokaz da nije lako“.