Mi.M. [ rts.rs ]

Davanje oduška sebi: Kako ukrotiti nagomilani bijes

Kada nas preplave ljutnja i bes, vika, afektiranje i iskazivanje nagomilanog stresa, čini se, mogu pomoći u prvim trenucima, ali takvo ponašanje podrazumijeva i „nuspojave“, koje nisu rješenje, pokazuju istraživanja.

 Istraživači sa Državnog univerziteta u Ohaju analizirali su 154 studije o bijesu, pronašavši malo dokaza o tome da vikanje i galama pomažu, već sugerišu da u nekim slučajevima davanje oduška sebi na te načine, može povećati bijes.

„Mislim da je zaista važno razbiti mit da, ako ste ljuti, treba da iskažete bijes. Ispoljavanje bijesa možda zvuči kao dobra ideja, ali nema ni trunke naučnih dokaza koji bi podržali takvu teoriju katarze“, rekao je komunikolog Bred Bušman.

To međutim ne znači da ljutnju treba zanemariti. Refleksija nam može pomoći da razumijemo zašto se ljutimo i da se pozabavimo osnovnim problemima. Takođe može pomoći emocionalnoj validaciji, važnom prvom koraku ka zdravoj obradi emocija.

Studija sugeriše da mnogi ljudi takođe pokušavaju da isteraju bijes fizičkim naporom, što može da pruži zdravstvene koristi, ali ne može da poboljša raspoloženje u ključnom trenutku.

Studije koje su se time bavile, uključivale su ukupno 10.189 učesnika, koji predstavljaju različite uzraste, pol, kulture i etničke pripadnosti. Nalazi pokazuju da je ključ za obuzdavanje bijesa smanjenje fiziološkog uzbuđenja, kažu autori, od izliva jakog bijesa ili od inače korisne fizičke aktivnosti.

„Da biste smanjili bijes, bolje je baviti se aktivnostima koje smanjuju nivo uzbuđenja“, rekao je Bušman i dodao: „Uprkos onome što popularna psihologija može sugerisati, čak ni trčanje nije efikasna strategija jer povećava nivo uzbuđenja i na kraju je to kontraproduktivno“.

Istraživanje je djelimično inspirisano popularnošću „soba besa“, što su mjesta gde ljudi plaćaju da razbijaju predmete u nadi da će se tako osloboditi besa, rekla je jedna od autora studija Sofi Kjervik, stručnjak za komunikaciju na Univerzitetu Virdžinija Komonvelt.

„Želela sam da razotkrijem cijelu teoriju izražavanja bijesa kao i načina o tome kako se nositi sa tim. Željeli smo da pokažemo da je smanjenje uzbuđenja, a zapravo i njegov fiziološki aspekt, zaista veoma važno“, rekla je Kjervikova.

Tim istraživača je osmislio pregled zasnovan na teoriji dva faktora Šahter-Singer, koja opisuje bijes (i sve druge emocije) kao dvodelni fenomen, od kojih svaki sadrži fiziološku i kognitivnu komponentu.

Ranija istraživanja su često bila fokusirala na kognitivni ugao, prema Kervikovoj i Bušmanu, kao što je ispitivanje načina kako kognitivna bihejvioralna terapija može pomoći ljudima da prilagode mentalna stanja koja podržavaju njihov bijes.

Istraživanja pokazuju da to može da funkcioniše, kažu istraživači, ali pregled studije takođe baca važno svjetlo na alternativni put za smirivanje bijesa. Dodatno, pokazalo se da standardne kognitivne bihejvioralne terapije nisu efikasne za sve tipove mozga, odnosno ličnosti.

Studija je ispitivala aktivnosti koje povećavaju i smanjuju uzbuđenje, od boksa, vožnje bicikla i džogiranja do dubokog disanja, meditacije i joge.

Pokazalo se da su aktivnosti koje su se pokazale kao smirujuće joga, kontrola pažnje, vežbe dubokog laganog disanja, opuštanje mišića, „brojanje do 10“...

Hlađenje glave i brojanje do deset

„Bilo je zaista zanimljivo vidjeti da progresivna relaksacija mišića i samo opuštanje uopšte mogu biti jednako efikasni kao i meditacija“, rekla je Kjervikova.

Umjesto da pokušavaju da „istresu bes“, istraživači preporučuju svima koji sa tim imaju problem, da ga potkopaju smanjivanjem pritiska i „hlađenjem glave. Taktike smirenja za koje je već dokazano da ublažavaju stres mogu takođe da liše bijes njegovih pokretača.

„Očigledno je da se u današnjem društvu svi suočavamo sa mnogo stresa i potrebni su nam načini da se nosimo sa tim. Ukazivanje na strategije koje deluju na stres odnosno ljutnju i bijes je potrebno i korisno“, ističe Kjervikova.

Pregled istraživanja je otkrio i da većina fizičkih aktivnosti nije smanjila bijes, a neke su ga povećale, kao što je džogiranje.

Činilo se da sportovi sa loptom i druge fizičke aktivnosti koje uključuju neku vrstu igre ili timskog nadmetanja smanjuju fiziološko uzbuđenje, što sugeriše da bi takav napor mogao biti korisniji za smanjenje bijesa ako je zabavan.

„Određene fizičke aktivnosti koje povećavaju napor mogu biti dobre za vaše srce, ali definitivno nisu najbolji način za smanjenje bijesa. To je zaista prava bitka jer ljuti ljudi žele da daju sebi oduška, ali naše istraživanje pokazuje da svaki dobar osjećaj koji dobijemo od iskaljivanja bijesa zapravo pojačava agresiju“, kaže Bušman.

Potrebno je više istraživanja da bi se razjasnili ovi nalazi, ali za sada, istraživači kažu da tehnike smirivanja – čak i samo uzimanje pauze ili brojanje do 10 – nude najbolje opcije za kroćenje bijesa.

„Ne treba pod obavezno da zakažite termin kod kognitivno bihejvioralnog terapeuta da biste se izborili sa bijesom. Možete najpre probati sami sebe da smirite bez vikanja, podizanja glasa na bližnje, napornih fizičkih aktivnosti, uz odmor i razne tehnike opuštanja...“, navodi Kjervikova.

Studija je objavljena u časopisu Clinical Psichology Review.