- Hronika
- Montesong
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
Zdravlje
01. 08. 2014.
12:39 >> 12:39
NOVA STUDIJA
Test krvi otkriva rizik za samoubistvo
Nova studija mogla bi da bude ključ stvaranja testa krvi za ljude sa rizikom za samoubistvo. Ovakav test, kažu eksperti, mogao bi značajno da poboljša liječenje u bolnicama, klinikama ili pomogne profesionalnim vojnicima da procijene koji su aktivni vojnici ili veterani pod rizikom od samoubistva.
Vojska se bori sa problemom samoubistava – svakog dana ubije se 22 veterana, a veterani mlađi od 30 godina su u tri puta većem riziku da izvrše samoubistvo nego njihovi vršnjaci u populaciji.
„Na ovaj način ćemo potencijalno moći da predvidimo i iskoristimo ovaj test u psihijatrijskoj hitnoj službi. Na ovaj način ćemo moći da damo lijekove koji će brže djelovati kod nekoga sa mnogo većim rizikom“, rekao je autor Zakari Kaminski sa Džon Hopkins medicinske škole za HuffPost.
"Kada biste u vojsci mogli da detektujete ranjive individue posredstvom ovog testa, mogli biste da tražite da vam daju oružje sve dok ne postanu ponovo akivni, ili im limitirate pristup vatrenom oružju“, dodaje on.
Konkretno – test bi trebalo da otkrije genetsku mutaciju koja bi mogla da predvidi rizik za samoubistvo do čak 80% tačnosti. Studija, objavljena u Američkom žurnalu psihijatrije, pronašla je promjene gena SKA2 koji pomaže da se reguliše odgovor mozga na hormon stresa – a to je bilo zajedničko ljudima koji su izvršili samoubistvo.
Trenutno samoubistvo može da se procijeni samo klinički – ljudi koji su pod rizikom pokazuju simptome kao što su pisanje ili pričanje o želji za samoubistvom ili pokušaju da dođu do vatrenog oružja ili pilula.
Drugi faktori rizika su prethodni pokušaji samoubistva, porodična anamneza ljudi koji su pokušali i uspjeli da izvrše samoubistvo ili postojanje mentalnih poremećaja.
„Ljekari često nemaju pristup takvih informacijama i zbog toga je potreba za testom neophodna“, tvrdi dr Aleksander Nikulesku profesor psihijatrije i neuronauka na Indijana univerzitetu.
„Ljudi najčešće ne govore okolini kada žele da se ubiju, posebno ukoliko ne žele da budu hospitalizovani“, kaže Nikulesku.
Коментари0
Остави коментар