Б.Бу. [ n1 ]

28. 03. 2023. 10:13   >>  10:14

КАКО РОДИТЕЉИ УНИШТАВАЈУ ДЈЕЦУ

Од здравог предшколца до болесног основца

Због екрана, мобилних телефона, играња игрица, лоше исхране, претешких школских торби и недовољне физичке активности, наши предшколци који се упишу у образовну установу са равним табанима, наочарима и још по неким ситним проблемом, до осмог разреда постају дјеца забрињавајуће гојазна, са кривом кичмом и вратом и претјерано развијеним палчевима у односу на друге прсте на рукама.

„Предшколци су нам здрави, јер док су дјеца мала и под надзором родитеља и васпитача, који воде рачуна о њиховој исхрани, начину на који проводе дан и слободно вријеме, све је у реду. Будући прваци додуше имају равне табане, али то није разлог за претјерану бригу. То је посљедица просто модерног доба, дјеца више не ходају боса као некада. Нема много дјеце ни са кривом кичмом, али на жалост како крену у школу и почну свакодневно да носе ранчеве који су за њих претешки, долази до проблема и до кривљења. У старијим разредима основне школе, велики број дјеце, чак по половина одјељења некад има сколиозу или вратну лордозу, због прекомјерне употребе технологије, тачније мобилних телефона и компјутера, који их условљавају да проводе вријеме у неприродном положају, односно да неправилно сједе и криве врат и кичму, што некада траје сатима без паузе“, објашњава за нова.рс др Јелена Митровић, начелница педијатрије у Дому здравља Чукарица.

Најопаснији здравствени проблем јавља се током основне школе.

„Озбиљан здравствени проблем који се јавља све чешће током школовања је гојазност и ми данас имамо забрињавајући број школараца са прекомјерном тјелесном тежином. Они једу брзу храну, не носе здраве оброке од куће, не баве се довољно спортом, не крећу се онолико колико би требало, а исхрана им је врло упитна. Предшколци су још под надзором родитеља, али чим се то промијени јављају се и здравствени проблеми, а прекомјерна тежина је један од озбиљнијих“, каже докторка Митровић.

Међутим, педијатар Саша Милићевић, каже да се гојазност и бројни здравствени проблеми јављају и прије поласка у школу, а од првог разреда, па током наредних, се само додатно погоршавају.

„Нажалост здравствено стање дјеце предшколског, а нарочито школског узраста, из године у годину је у све лошијем стању. У порасту су гојазност, а са њом и дијабетес, равни табани и астма. Дјеца једу превише слаткиша, пију сокове и у вртићком узрасту долази до прекомјерне килаже, проблема са зубићима, али и алергијских реакција. Када крену у школу, врло брзо се јавља крива кичма, сколиоза, а велики број дјеце има и кратковидост. Основни подстицај за све то је управо гојазност, јер дјеца минимало времена проводе напољу, а максимално уз рачунар и мобилни телефон“, каже за Нова.рс др Милићевић.

Он наглашава да се код предшколаца све чешће јавља и проблем говора.„Код млађих узраста примјећујемо да све више на питања одговарају само са ‚да‘ или ‘не‘, кратко, без објашњавања. Речник им је врло сиромашан, јер комуницирају искључиво са техником, телефоном, рачунаром. У каснијем узрасту због телефона и игрица се деформишу и палчеви, па је Свјетска здравствена организација чак уврстила упалу тетиве палца у једно од званичних оболења. Дјеца данас мање и спавају него што је то раније било уобичајено. Родитељи су преуморни, легну прије дјеце, а она остају у својим собама, умреже се преко телефона и играју игрице или су на мрежама, зависи да ли су дјечаци или дјевојчице. Такође, настава физичког је у школама девалвирана, а многа дјеца и то мало часова гледају да избјегну, док родитељи немају времена да их воде на тренинге или не могу да их плаћају“, каже доктор Милићевић.

Раст и развој дјеце у предшколском узрасту, али и млађих од њих, нажалост, почиње са навикавањем на екране, што за посљедицу има бројне деформитете у каснијем узрасту, нарочито у пубертету.

„Сходно данашњем времену, будући прваци, а нарочито старији школарци, имају лоше држање. Када првачићи крену у школу, дешава се шок за њихово тијело, а зове се – ранац. Те торбе које они носе свакога дана не би смјеле да прелазе 10 одсто тежине дјетета, а најчешће носе дуплу тежину. Оно што нас највише забрињава је што бебе, дјеца од трећег мјесеца живота, дане проводе уз такозвани ‚бејби ченел‘. То је телевизија само за бебе на којој се током 24 сата даје програм намењен деци која још не говоре, не ходају, али су већ навикнута на екран и уче се да притисну дугменце на даљинском, које их води до омиљеног цртаног филма. Та дјеца убрзо прелазе на мобилне телефоне, компјутере, таблете, што је за њих потпуно природно, а кичма се криви, прсти деформишу и долазимо до тога да пре првог разреда умију да куцкају по тастатури, али не и да правилно држе оловку“, објашњава за Нова.рс др Зорица Митровић, физијатар.

У школском узрасту све чешће љекари наилазе на патологију која је некада била ријеткост, а данас је свакодневна појава.

„Постоје двије тетиве које покрећу палац и оне се од раног дјетињства сада деформишу постепено, а када дјеца дођу у завршне разреде основне школе, уђу у пубертет, срећемо патологију која се везује за употребу мобилних телефона, којима се управља палчевима. Међутим, и џојстици за игрице мијењају палчеве, који се код данашње дјеце развијају више и брже у односу на остале прсте и долази до деформитета које је немогуће поправити“, наглашава физијатар.

Смањена физичка активност код дјеце свих узраста, узрок је проблема са кичмом.

„Дјеца нису физички активна, нема више спортских активности које су бесплатне, већ родитеље много кошта да плаћају разне тренинге, посебно ако имају више дјеце. Најмлађи ако нису у вртићу или у школи, сједе код куће и сатима гледају у телефон. Код дјеце која имају хипереластични синдром, крива кичма је много изражајнија. У каснијим разредима основне школе долази до структуралног кривљења кичме. Физичка неактивност плус превише времена пред рачунарима и телефонима, а уз хипереластични синдром, резултира бројним деформитетима која у одраслом добу, драстично смањују квалитет живота и захтијевају стална лијечења, јер је организам изложен бројним обољењима. Из ових разлога је јако важно да се у основној школи не издају термини за фудбал и друге спортове, да се на томе зарађује, већ да се органзују допунске спортске активности које ће помоћи дјеци да се здравије развијају“, апелује докторка Митровић, физијатар.